SUDBINA VEČERNJIH NOVOSTI: Ni Tarabići nemaju rešenje

Dok čitate ovaj tekst „Večernjih novosti" možda više neće biti na kioscima, ako budu funkcionisali zakoni tržišta. Ako se umeša politika, sve je moguće. U „Večernjim novostima" se trenutno ne zna ko je vlasnik, čijim je parama platio vlasništvo i kome, ko rukovodi kompanijom, koliki su tačno dugovi i ko je za njih odgovoran

Srbija se bar u nečemu ne razlikuje od drugih zemalja, društava ili socijalnih zajednica. Ako „Njujork tajms" liči na Sjedinjene Američke Države, Hrvatska na „Glas koncila", onda Srbija zasigurno u velikoj meri podseća na „Večernje novosti", na „Politiku" ili na Tanjug. Dakle, naši mediji su naša lična karta ili, što bi narod rekao - naša slika i prilika. Država Srbija je zemlja koja nema uredno propisanu svoju imovinu, nema utvrđene međe i granice, unutrašnja i spoljna politika joj se radikalno menja sa svakom novom vladom ili vladajućom garniturom. Javna preduzeća su ambivalentna svojina lepljivih prstiju, a budućnost zemlje, najčešće tuđom voljom, uvek je - predratna.
Ali to što bi, recimo, „Večernje novosti", dok zaključujemo ovaj broj „Ekspresa", (sreda, kasni ponoćni sati) već sutra mogle da nestanu, a Srbija će, hvala dobrom Bogu, i dalje bitisati, to uopšte ne potire neprijatan silogizam s početka ovog teksta. Tanjug bi u uređenim društvima odavno bio mrtav, ali nije, živ je da življi ne može biti. „Politika" je s razlogom ponos Srbije, najstariji je dnevni list na Balkanu, njena sudbina počiva na paukovoj mreži loše državne politike, koja ju je kao poslednju raspuštenicu udavala za raznorazne slučajne prolaznike, pa čija je danas, čija će sutra biti, to ni Tarabići ne bi mogli znati.
Koju medijsku politiku je vodila vlada pokojnog premijera Zorana Đinđića? Teško bi se to moglo zvati strateškom mudrošću i brigom o nacionalnim vrednostima. Jer „Politika" je zaista vredno znamenje Srbije, a pod sumnjivim okolnostima prodata je nemačkoj izdavačkoj kući VAC, koja je u to vreme, u poređenju s ostalim izdavačima u Nemačkoj, bila neugledni kiosk na dubokoj periferiji.
VAC je indirektno umešan i u vlasničku strukturu „Večernjih novosti", u Tanjug nije, to je postojano branio AVNOJ, pa se i danas vuku zamršeni repovi vlasništva. Taj čvor bismo jedino mačem mogli razmrsiti. Da li zbog toga ili sopstvenih interesa, vlasti od 2002. nisu mogle, ili bolje reći nisu htele da razmrse, u svakom slučaju ne nastoje ni danas, valjda im ovakvo stanje odgovara.
Ipak, ključni igrač u ovoj igri obeleženim kartama je Boris Tadić. On je, kao predsednik Srbije 2004-2012. ne samo doneo fašistički zakon o informisanju, ravan onom filigranskom radu dueta Milošević-Šešelj, nego je iz čista mira prodao NIN, najugledniji srpski nedeljnik, „Ringijeru", samo da ga ne anatemišu. Ali to je bio tek početak njegove kosmičke kreativnosti. Tadić je od malih nogu mnogo obećavao. Uspeo je u vlasničko klupko „Novosti" i „Politike", pored VAC-a i države Srbije, da uplete izvesnog Dušana Bjelopetrovića i Aleksandra Rodića, vlasnika „Kurira".
„Večernje novosti" su danas u vlasništvu države Srbije, Milana Beka (koji je svoj udeo u vlasništvu pazario tuđim novcem) i, kako kažu upućeni, Dušana Bjelopetrovića. „Politika" je takođe u vlasništvu države Srbije, VAC-a, onog van kontrole biznismena iz Šapca Miroslava Bogićevića i Aleksandra Rodića?! Što bi rekao moj pokojni prijatelj, pesnik Brana Crnčević, „Drži gaće da ne spadnu same".
Ali to nije kraj tananog i suptilnog državničkog rukopisa Borisa Tadića. Zli glasovi kažu da je Tadić možda i sprečio da se klupko sumnjivih rabota u „Večernjim novostima" na vreme raspetlja. Naime, ti glasovi kazuju da je gospođa Snežana Malović u nekom trenutku htela da postavi pitanje zakonske odgovornosti Manojla Vukotića, tadašnjeg direktora i glavnog urednika kompanije „Večernjih novosti", zbog niza njegovih navodnih čudnih poslovnih poduhvata, ali to je sprečio Boris Tadić u sadejstvu s Miodragom - Mikijem Rakićem. Taj voz je davno protutnjao kroz naše otužne živote.
U međuvremenu, neki drugi ljudi biju svoje bitke, ali i Vukotićeve u „Večernjim novostima". Decenijama najtiražnije dnevne novine u Srbiji su danas u haosu, sistem se raspada, pretvorio se u osinjak, zaposleni su u očaju, a čitaoce niko ne pita. Najnovije vesti koje stižu iz „Novosti" su oprečne. Ratko Dmitrović, direktor i glavni i odgovorni urednik kompanije „Novosti", podneo je ostavku, a već sutradan zaposleni traže ostavku Ratka Dmitrovića.
- Ne napuštam „Novosti" zbog svih neprijatnosti u kojima su se našle novine koje vodim već četiri godine. Naprotiv, u svim okolnostima u kojima su se našli kompanija i zaposleni, zajedno sa mnom, uradili smo za ove četiri godine dobar posao - objašnjava Ratko Dmitrović, direktor i glavni i odgovorni urednik „Večernjih novosti", koji je u ponedeljak, 15. maja, posle četvorogodišnjeg mandata na ovim funkcijama, podneo ostavku. Bile su ovo teške godine za privređivanje, a „Novosti" za to vreme nisu uvećale dug ni za jedan dinar. Dug su uvećale kamate na kredite iz 2002. godine.
„Novosti" su stavljene na vešala 2002. godine, kad su tadašnji čelni ljudi kompanije Manojlo Vukotić, direktor „Novosti", i Vladimir Gudurić, direktor štamparije „Borba", kupili KBA štamparsku mašinu za neverovatnih 11 miliona evra, kaže Dmitrović. Kolika je stvarna cena te mašine tada bila, stvar je za istražne organe, uglavnom „Novosti" od te mašine nisu videle nikakve koristi. Štampali su na toj „našoj" mašini po tržišnoj ceni, ili čak i 20 odsto skuplje. Na toj mašini su štampane i druge novine, „Danas" na primer, a ni od toga „Novosti" nisu dobile ni dinara. Tražio sam objašnjenje, uvid u papire, u štampariji mi nisu dozvolili da privirim, objašnjava Dmitrović.
- Kad je revolucionarni Vukotić 2000. došao u „Novosti", na računu firme našao je 750.000 dojč maraka, šest miliona dinara i dnevni tiraž novina od 260.000. Iza sebe je ostavio 11 miliona evra duga, desetine hiljada knjiga lagerovanih širom zemlje, rasprodao je nekretnine: odmaralište u Sokobanji, poslovne prostore u Novom Sadu, Mostaru, Beogradu, skladište na Vidikovcu površine 300 kvadrata, a u Crnoj Gori pod nerazjašnjenim okolnostima prodao je firmu, nasledio vozni park od pedesetak vozila, a ostavio sudske procese čije posledice „Novosti" i danas plaćaju - tvrdi Dmitrović.

Za stanje u srpskim medijima najodgovorniji je Boris Tadić, koji je uspeo da unazadi Srbiju medijskim zakonom a onda i da „Večernje novosti" i „Politiku" servira na tacni jednom srpskom tajkunu i dvojici njegovih prilepaka, tobož izdavača. U suštini, cena je bila tepsija ribe

- „Novosti" jesu dužne oko 14 miliona evra, a sve moje priče o novcu i „Novostima" nisu kuknjava da nam država da novac da preživimo. Mi samo želimo da se srede vlasnički odnosi, da te stvari budu jasne, da se uvede red i da zaposleni u „Novostima" znaju koja je adresa. Ako je Milan Beko vlasnik, on se ne pojavljuje, nema ga, od Nadzornog odbora nismo imali adekvatnu pomoć i razumevanje, ali treba i nadležni da ispitaju koliki je stvarni dug, odnosno koliko je tada koštala ta KBA mašina za štampanje novina, te 2002. godine - priča Ratko Dmitrović. On još objašnjava da su sve novine izgubile tiraž poslednjih godina, ali, pored „Informera", „Novosti" su najmanje izgubile.
Manojlo Vukotić nije želeo ništa da odgovori na ove optužbe, uz obrazloženje da se nije oglašavao četiri godine pa neće ni sad. Sve optužbe on poriče, ne pominje nikakve argumente, drži se one narodne: „U ćutanju je sigurnost".
Na drugoj strani, oni koji se ne slažu sa Dmitrovićem tvrde da njegova priča ima brojnih šupljina. Prvo što tvrde zagovornici teze da je „Manjin menadžment bio daleko uspešniji" jeste podatak da su 2013. „Novosti" prodavale 180.000 primeraka dnevno, dok sad prodaju svega 65.000.
- Dalje, u to doba štampano je 8,6 miliona knjiga sa vrlo malom remitendom od oko 15 odsto. Pre Ratka blisko se sarađivalo sa štamparijom, jer je to sve bila „jedna kuća", dok su sad njihovi čelnici zaraćeni i ne govore, a jedan je na drugom, drugi na petom spratu. Mašina o kojoj govori Dmitrović plaćena je po najpovoljnijim uslovima, nemačke je proizvodnje i bila je neophodna firmi. Malo je poznato da je Ratko štampao svoj časopis „Argument" u toj štampariji „Borbe" i da joj je ostao dužan pošto se firma vodila na njegovu ženu. On je za protekle četiri godine zaposlio oko 50 ljudi, a nikome nije jasno po kom osnovu - kaže naš sagovornik, jedan od bivših zaposlenih u „Novostima", uz opasku da je posebno interesantan „marketinški potez" Dmitrovića da štampa svoju knjigu i mesecima je reklamira na naslovnoj strani „Večernjih novosti":
- To niko ne radi... Pritom, čovek je štampao knjige Mire Marković, ne znam stvarno kako je mislio da će kompanija od toga zaraditi bilo šta.
Ratko Dmitrović na te optužbe o svojoj knjizi „Krst na križu" kaže da je i Nadzorni odbor raspravljao na tu temu, ali je ućutao jer su ljudi iz finansija „Novosti" doneli podatke da je kompanija na toj Rakovoj knjizi zaradila pet miliona dinara.
„Ekspres" je imao ambiciju da u ovom broju razjasni do kraja vlasničku strukturu u „Novostima" i „Politici". Zvali smo bivšeg predsednika Borisa Tadića, s namerom da nam objasni kako je angažovao Dušana Bjelopetrovića i Aleksandra Rodića da uz činodejstvo Miroslava Bogićevića kupe akcije VAC-a u „Večernjim novostima" i „Politici". Sa velikim zadovoljstvom i znatiželjom očekivali smo razgovor sa Nebojšom Bradićem, tadašnjim ministrom za informisanje. Imali smo dobru nameru da čitaocima „Ekspresa" i svekolikoj javnosti objasnimo kako je došlo do ove transakcije, koja ih je državnička ideja vodila i ko je donosio konačne odluke, s obzirom na to da je gospodin Bradić bio ministar za kulturu i informisanje i sve pomenuto je bilo u njegovom resoru.
Ali, u državi Srbiji sve ima svoj kontinuitet. Iz tih razloga verujemo da je u svom ministarskom mandatu gospodin Bradić zadužio Srbiju pa je iz istih državničkih pobuda dobio posao na Radio-televiziji Srbije, gde je glavni urednik Kulturnog programa. Pokazao se čovek.
Na naše pozive i poruke, ovim povodom, nisu odgovorili ni Boris Tadić, ni Miroslav Bogićević, kao ni Aleksandar Rodić i Dušan Bjelopetrović.
Kontroverzni vlasnik „Farmakoma", omiljeni tajkun Borisa Tadića i svojevremeno jedan od najbogatijih Srba Miroslav Bogićević rekao je, doduše, na saslušanju u policiji u oktobru 2015. godine da je po direktnom nalogu bivšeg predsednika Borisa Tadića i njegovog šefa kabineta pokojnog Miodraga - Mikija Rakića kupio „Politiku", „Večernje novosti" i novosadski „Dnevnik", a da je svoja saznanja potvrdio i na poligrafskom testiranju. Kasnije je sve ovo potvrdio u intervjuu sa Draganom J. Vučićevićem na TV „Pinku", kome je javno priznao da je „vlasniku Kurira Aleksandru Rodiću i njegovom saradniku Dušanu Bjelopetroviću dao milion evra da bi ušao u posao sa VAC-om vezan za kupovinu Politike".
- To nije bila provizija, niti mito, već ucena. Za to su znali bivši predsednik Srbije Boris Tadić, njegov šef kabineta Miodrag Rakić i funkcioner DS Dušan Petrović. Taj novac sam 2012. dao u kešu, u više navrata, a slučaj sam prijavio MUP-u 2013, preko Mikija Antonijevića (Miodrag Antonijević, saradnik direktora policije Milorada Veljovića), a on je prijavio Roćku (Rodoljubu Miloviću, načelniku UKP). Na to me je nagovorio Tadić, jer on, Rakić i Petrović verovatno nisu imali novac za kupovinu udela u „Politici". Tadić me je zamolio da ja to kupim, to jest da Rodiću dam milion evra zato što su prethodno ugovorili posao. Za sve ovo imam dokaze. Tražili su mi još pet miliona evra kasnije za Rodića i Bjelopetrovića, a na ime duga „Politike" prema VAC-u - izjavio je tada Bogićević, neposredno pre izbijanja afere „državni udar".
Tadašnji PPV Aleksandar Vučić obelodanio je još 17. septembra 2012. godine da je „Bogićević morao da učini uslugu DS" i preko ćerki firmi učestvuje u kupovini 50 odsto udela „Politike". To „morao", kako je protumačeno u srpskoj političkoj javnosti, odnosilo se na strogi diktat predsednika Borisa Tadića i tada vladajuće Demokratske stranke.
- Slučaj „Politika" vodi do afere Agrobanka. Suma koja je nedostajala za kupovinu potiče iz kredita Nove Agrobanke i PBB. Taj novac korišćen je ne samo za kupovinu „Politike" već i za potraživanja „Novosti" i „Dnevnika". Reč je o političkom kriminalu uz ekonomske zloupotrebe - ocenio je tada za RTS Vučić, koji je u jednom kasnijem medijskom nastupu poručio da „situaciju oko Politike ne može ni Sveti Petar da razmrsi".