SUPERBOUL ZA POČETNIKE: Najveći američki cirkus i najveća Trampova pobeda

Najveći američki sportski hepening bio je jedinstvena prilika da se dve dominantne političke opcije ponovo sretnu oči u oči. Što je navelo analitičare "preko bare" da pobedu Nju Ingland Patriotsa, tima za koji navija Donald Tramp, proglase njegovim najvećim trijumfom od kada je stupio na dužnost

"Svrha Superboula je čista diverzija ljudskog mozga, toliko velika da je ne vidite"
Noam Čomski

Najgledaniji, samim tim i najznačajniji događaj u brojkama opsednutoj Americi ove nasušne 2017. godine nije, gle čuda, Trampov ulazak u Belu kuću, sa sve šik-toaletom snajke Melanije i misterioznim poklonom odlazeće Prve dame, niti inauguracija 45. predsednika SAD, praćena uličnim nemirima i medijskim linčom. Ne, dragi moji, američki glasači dali su svoj glas, na istina nezvaničnim izborima - Superboulu! (Za one koji ne znaju, reč je o finalnoj utakmici profesionalne lige američkog fudbala, sporta koji tu i tamo liči na ono što ovde nazivamo ragbijem.)

A nije baš da ovo prvo (Tramp i politika) nije imalo dodirnih tačaka sa ovim drugim (fudbalom). Naprotiv, najveći američki sportski hepening bio je ujedno i jedinstvena prilika da se dve dominantne političke opcije ponovo sretnu oči u oči, prvi put posle burnog izbornog ciklusa. Što je sve skupa navelo analitičare "preko bare" da pobedu Nju Ingland Patriotsa, tima za koji navija Donald "The Apprentice" Tramp, proglase njegovim najvećim trijumfom počev od neslavnog dana kad je stupio na dužnost, dočekan blatom umesto konfetama. A naročito posle famozne uredbe o poništavanju viza građanima sedam muslimanskih zemalja, što je novog domaćina Ovalnog kabineta, blagodareći štampi, učinilo najomraženijom facom na planeti. S druge strane, odlučujući "tačdaun" (gol, pogodak) u produžetku ovogodišnjeg Superboula samo u Americi videlo je oko 172 miliona ljudi, čitavih 54 miliona više nego što ih je izašlo na birališta u novembru. Neko će reći: "Okej, ali kakve sad pa to veze ima s Trampovim rejtingom?" Ima, bogami, i te kakve. Oni koji iole poznaju temeljne principe na kojima funkcioniše "land of the free and home of the brave" odlično znaju i da se tamo, u postojbini Apača i Sijuksa, slave samo pobednici. A iz ove priče Tramp je izašao ako ne kao direktni pobednik, a ono bar kao neko ko je na strani pobednika, što ima svoju specifičnu težinu. Baš među onima koji su ga i doveli na mesto na kome se nalazi.

Usput, nije naodmet pomenuti još jedan detalj - ekipa Nju Inglanda, za razliku od većine ostalih, mahom "obojenih" timova, već decenijama neguje tradiciju da su beli igrači glavne zvezde franšize, a profil prosečnog navijača tima iz Bostona može se komotno iskopirati u dosije prosečnog Trampovog glasača. Belac, konzervativac, katolik/protestant srednjeg staleža. Dakle, "white supremacy" na delu.

Pobeda republikanaca, na produžetke

A ta "bela nadmoć" sporne noći doživela je svoje zvezdane trenutke...
Počelo je tako što se, pre nego li su igrači istrčali na teren, na stadion u Hjustonu (Teksas) na točkićima dokotrljao "guest star", ekspredsednik Džordž Buš Senior (u pratnji supruge mu Barbare), a zvuke zujanja njegovih invalidskih kolica zaglušile su ovacije, naročito onih delova tribina koje su zauzeli navijači Patriotsa i domicilno stanovništvo. Nenajavljeno ukazanje bivšeg lidera nacije može se protumačiti kao gest teksaskog poštovanja prema porodici Buš - jednom od stubova države kojom vladaju naftni magnati i petrol kompanije. (Čuli ste za "Teksako", zar ne?!) A možda i kao republikanska predigra i unapred pripremljeni odgovor na ono što je usledilo. Slučajnost? Možda bidne u Lajkovac, u Teksasu već malo teže.

(AP Photo/Darron Cummings)

Ledi Gaga se baš potrudila da Trampu pokvari veče - tako što je svoj mini-koncert otvorila sa "God bless America", perfidno umiksovanom sa pesmom starog buntovnika Vudija Gatrija "This land is your land" ("Ovo je vaša zemlja")

 

Da su republikanci u Hjustonu na domaćem terenu, bilo je jasno i po odnosu snaga u svečanoj loži, gde su centralna mesta zauzeli potpredsednik Majkl Pens i Džejms Bejker, živa legenda Bele kuće, u kojoj je proveo čak tri mandata, dva pod Reganom i jedan pod Bušom Starijim.

Ali Superboul ne bi bio to što jeste, Amerika u malom, da i suprotna strana nije na travu ubacila svog insajdera. On, zapravo Ona, pojavila se kad su oni nabildovani tipovi sa štitnicima za svaki ubogi deo tela, od ramena do testisa, otišli da malo predahnu od silnog lomatanja za jajastom loptom. Ledi Gaga, zapravo najveća zvezda ovogodišnjeg Superboula, mašala se potrudila da Trampu pokvari veče - tako što je svoj mini-koncert otvorila sa "God bless America"(Bože blagoslovi Ameriku"), perfidno umiksovanom sa pomalo zaboravljenom pesmom starog buntovnika Vudija Gatrija "This land is your land" ("Ovo je vaša zemlja"), čija poslednja strofa, ujedno i poruka, glasi:

"Niko me živi nikad ne može zaustaviti,
dok idem ovim autoputem slobode.
Niko me živi nikad ne može vratiti,
ova zemlja je napravljena za tebe i mene."

Nije trebalo biti preterano inteligentan pa zaključiti da je ovim stihovima pop zvezda pred milionskim TV auditorijumom gurnula prst u oko i prozvala migrantsku politiku novog predsednika, što je odmah naišlo na oduševljenje Hilari Klinton, koja je prosto isijavala na društvenim mrežama. A nije da je bilo teško predvideti ovakvu situaciju imajući u vidu da je Gaga u više navrata javno podržala Klintonovu, đuskajući i na njenim predizbornim mitinzima.

Istina, nekim članovima porodice Tramp, poput ljubljene ćerke Ivanke, dopao se nastup pop zvezde. Ili je, što je verovatnije, samo dobro odglumila oduševljenje na Tviteru. Sve u svemu, ako je predigra sa matorim Bušem donela početno preimućstvo "slonovima" (republikancima), nastup pop zvezde je u najmanju ruku izjednačio skor za "magarce" (simbol demokrata), imajući u vidu da su nastupi muzičkih ikona u "haftajmu" već godinama najgledaniji momenti Superboula. Sport mu tu dođe više kao predigra i odjava muzičkog hepeninga.

Ali nije oduvek bilo tako. Na prvom finalu doigravanja Nacionalne fudbalske lige (NFL) davne 1967. publiku su zabavljali limeni orkestri studentarije s koledža. Tako je bilo dugo, dugo, sve dok se neko nije dosetio da bi jednim udarcem mogao da ubije dve muve - da podigne gledanost TV prenosa, a usput i cenu sekunde reklamnog prostora - tako što će u tih 15-20 minuta pauze ugurati neko veliko ime sa mikrofonom. Kad je bal, nek je maskenbal! I što je najbolje - ispostavilo se da muzikante nije trebalo moliti ni ubeđivati. Em što su dobili šansu da nastupe pred desetinama hiljada na stadionu, plus milionima ispred ekrana, em što organizatori nisu šparali lovu kada su honorari u pitanju. Krenulo je od Majkla Džeksona, a onda su se izređali svi koji nešto znače u šou-bizu, od "Rolingstonsa", Madone, Prinsa, "Red hot čili pepersa", Pola Makartnija, Bijonse, Vitni Hjuston, pa sve do U2, koji je svoje odsvirao netom posle 11. septembra, uz odgovarajuću srceparajuću ikonografiju, kakva se i mogla očekivati od Bona Voksa i njegovog putujućeg političkog cirkusa.

Politika je politika, ali sise su ipak sise, pa je tako titulu najintrigantnijeg i najgledanijeg šoua, i to post festum, prigrabio nastup Dženet Džekson 2004. godine, kada joj je Džastin Timberlejk, šatro slučajno, strgao gornji deo topa, pa je sestra velikog Majkla ostala sa desnom dojkom na gotovs, što joj je za koje leto prolongiralo već uveliko posrnulu karijeru.

Najveću frku među oglašivačima izazvao je "Badvajzer", koji je emitovao spot "Born the hard way" u kome prikazuje težak put osnivača kompanije Adolfusa Buša od rodne Nemačke do obećane Amerike. Na tom putu njemu ne starosedeoci poručuju da se vrati kući

Jedini koji je ikada odbio da se pojavi na Superboulu jeste ljubimac nacije Brus Springstin, koji je procenio da ima prikladnijih mesta na kojima treba da nastupi rok bend, iako je njegov hit "Glory days" decenijama nezvanična himna kako fudbalera, tako i fanova ovog sporta. Ali eto, jedan je Brus.

Dolari i pileća krilca

Da bismo u potpunosti shvatili veličinu Superboula, vratimo se za trenutak američkoj svetinji - brojevima. A oni kažu da je ovo već druga sezona da nacionalna TV stanica koja se na svojevrsnom tenderu izborila za pravo da prenosi najveći sportski događaj na kontinentu zacepila cenu od neverovatnih pet miliona dolara za 30 sekundi reklame u direktnom uključenju. Prošle godine to je bila mreža CBS, ove Foks.

Nikakav problem. Velike kompanije cele godine štekaju lovu da bi je spiskale tog dana. Najskuplja reklama u istoriji Superboula jeste ona automobilskog giganta "Krajsler", koji je pre šest godina iskeširao sumanutih 12,4 miliona dolara. Ove zime svoje sekunde unapred su kaparisale "snikers" čokoladice, kao i "Nintendo", koji je oglasio nove konzole za video-igre, te pomenuti "Fijat-Krajsler", koji je išao u čak tri termina s kampanjom za "alfa romeo", izraubovanog "italijana" kog očajnički pokušavaju da probiju na tržište SAD.

Ipak, najveću frku među oglašivačima izazvao je pivski baron "Badvajzer", koji je tokom utakmice emitovao spot "Born the hard way" ("Rođen na teži način") u kome prikazuje težak put osnivača kompanije Adolfusa Buša od rodne Nemačke do obećane Amerike. Na tom putu Adolfus u potpalublju broda, a kasnije i na kopnu, prelazi sve prepreke na putu do dobrog piva, a ključni segment reklame jeste onaj u kome mu ne baš gostoprimljivi starosedeoci još u luci poručuju da se vrati kući ("Go back home!"). Opa, eto nama još jednog, ovog puta reklamnog udara na Trampov leks specijalis, koji je valjda trebalo da ga podseti na to kako su i njegovi preci onomad došli u Ameriku istom štrokavom stazom kojom je stigao i osnivač "Badvajzera" (Trampova porodica je krajem 19. veka emigrirala iz Nemačke).

Još jedan detalj, čisto da upotpuni famu - dan utakmice, koji se sada već tradicionalno obeležava kao svojevrsni nacionalni praznik, drugi je po potrošnji hrane u Americi, odmah iza neprikosnovenog Dana zahvalnosti. S tim u vezi, procene kažu da je ove godine u samo jednoj noći bitke za trofej "Vins Lombardi" oglodano 1,3 milijarde pilećih krilaca, što mu dođe kao neka vrsta gurmanske tradicije, kao što je na meniju za Dan zahvalnosti uobičajena ćurka.

Eto, neko ima slavu, sveca i tropar, a neko - Superboul! Treba li uopšte isticati da mnogi, bez razlike fizikalci i japiji, uzimaju slobodne dane ne bi li organizovali zakuske, potpalili roštilj, pozvali prijatelje i kako dolikuje obeležili ovo "crveno slovo" u kalendaru. Superboul je postao Božić i Uskrs korporativne Amerike!

Kad se već frljamo bizarnim statistikama, da kažemo i to da je iste noći pojedeno i 48 miliona pica, te više od 13 miliona kilograma čipsa, te popijeni hektolitri "koka-kole" i piva, itd, itd. Pa kako da ne budu gojazni ti Ameri kad moraju da gledaju sve te proklete utakmice i poštuju običaje koji ih prate?

Superboul je i mesto susreta ljudi kojima trčanje sa loptom i genocid nad pernatom živinom nisu dovoljna satisfakcija, pa požele i nešto više. Tako je ozbiljni "Forbs", pozivajući se na izvore iz policije, objavio da je tokom Superboula 2010. u Majamiju ovaj grad, za svega nekoliko dana, postao bogatiji za 10.000 prostitutki, koje su tu došle da pokažu svoje znanje u vansportskim aktivnostima. Suočen sa sličnom situacijom naredne godine, državni tužilac Teksasa Greg Abot nazvao je Superboul "najvećim pojedinačnim slučajem ljudskog trafikinga". Nije, međutim, zabeleženo da se ijedan navijač žalio ovim povodom.

Vama koji kukate kad treba da platite 1.000 dinara da biste gledali večiti derbi na "Marakani" ili JNA samo zato jer niste huligan i narko-diler - jer u tom slučaju karte dobijate za dž od kluba - podatak da je prosečna cena ulaznice za ovogodišnju tekmu bila tričavih 5.650 dolara, a najskuplja je srećnog i ko Krez bogatog navijača koštala neverovatnih 74.928 dolara. Prava sitnica, nema šta.

Na posletku, da bismo zaokružili priču o finansijskom inputu Superboula na američku ekonomiju, ne smemo zanemariti ni kocku, tačnije kladionice, koje su inkasirale više od 130 miliona dolara, a ekstra profit ostvarile su zahvaljujući nečuvenom obrtu u finišu utakmice, kada su mnogi kladioničari (naivci) već zadovoljno trljali ruke. Ovde, naravno, govorimo o legalnim tokovima. Dodajte na to još pola pomenute cifre, pa ćete dobiti realnu jednačinu, koja uključuje i one koji se klade ilegalno, što je u Americi i dalje veoma popularna zabava, bez obzira na poplavu kladionica, klasičnih i onih virtuelnih.

Sudbinska veza i američki san

Loša vest za sve one koji su, kad su u sastavu pobedničke ekipe videli momka čije se prezime završava na "ić", pomislili da se i Srbija, osim Trampa, te besane noći ogrebala za svoju čašu šampanjca. Naime, onaj bradonja Rob Ninković (33), lajnbeker Patriotsa, nije srpskog već hrvatskog porekla, iako je rođen u državi Ilinois (glavni grad Čikago), tradicionalno četničkom kraju.

Pri kraju, ne bi bilo fer zaboraviti heroja sportskog segmenta Superboula - Tom Brejdi je ove sezone prošao put do pakla i nazad. Kvoterbek (plejmejker, košarkaškim rečnikom) Nju Inglanda suspendovan je na početku sezone zato što je "znao a nije prijavio" da je lopta u jednom od plej-of mečeva pre dve godine "bila naduvana manje nego što je to propisano", što je navodno omogućilo njegovoj ekipi da "na mufte" dođe do trijumfa. Znam da vam ovo zvuči suludo, ali pomenuti slučaj u američkom fudbalu odjeknuo je kao prvorazredni skandal. Koji, međutim, nije obeshrabrio našeg junaka, koji je u finalu skoro sam pobedio Atlantu i prigrlio trofej, njegov peti u karijeri. Ali džaba mu limeni pehar, srpski mužjaci mu najviše zavide na tome što je posle njega prigrlio i Žizel Bundšen, ono brazilsko luče, koje, iako je odavno profuralo tridesetu, i dalje izaziva jezu kad prošeta pistom sa butkama koje sežu "almost" do krajnika.

(AP Photo/Darron Cummings)

I Trampa su u finišu kampanje, poput Brejdija i Patriotsa u finišu velike utakmice, mnogi već bili otpisali. Patriotsi su omraženi tim Amerike, nešto nalik aktuelnom predsedniku. Na kraju su iz medijsko-navijačkog "toplog zeca" i Oni i On izašli kao pobednici, iako su sve kladionice tipovale na Falkonse i Hilari

I tu se, verovali ili ne, opet vraćamo našem Donaldu, srpskoj diki i uzdanici, čoveku koji će nam, ako Bog da sreće i junačkog zdravlja, vratiti sve što nam je onaj obožavatelj oralnog seksa po imenu Klin(k)ton onomad uzeo, od ponosa do Kosova ravnog. Dobro, pa kakve sad veze ima Tramp sa Brejdijem i Patriotsima, osim što je, kako smo već konstatovali, njihov veliki navijač?
Ima, i to one sudbinske. I Trampa su u finišu predsedničke kampanje, poput Brejdija i Patriotsa u finišu velike utakmice, mnogi već bili otpisali. Patriotsi su, sa sve njihovim najboljim igračem, već deceniju omraženi tim Amerike, nešto nalik aktuelnom predsedniku SAD, koji je godinama unazad, a naročito otkako se zainteresovao za politiku, blaćen i žigosan kao bahati biznismen, seksista i rasista. Na kraju su iz tog "toplog zeca" i Oni i On izašli kao pobednici, iako su sve kladionice tipovale na Falkonse i Hilari.

I posle kažu da ne postoji američki san. U to ime, nemojte da vas začudi ako ona fudbalerčina Brejdi jednog dana nasledi Trampa u Beloj kući, sa sve nogatom Žizelom pod miškom.