SVI SRPSKI MITOVI: Od Kosovskog do čuvene promaje

Iako mitovi sami po sebi nisu nešto negativno, problem nastaje kada se oni prenesu u realan život, politiku, javni diskurs... Kada bolest dostigne te razmere, postoji samo jedan neumoljiv lek - razbijanje mitova

Srbi su oduvek voleli mitove, posebno one o sebi samima. Kosovski mit, mit o svetskoj zaveri protiv Srba, mit o nebeskom i najstarijem narodu, mit o zlatnim kašikama, pa čak i onom o Srbima kao najvećim ljubavnicima... Zato nam je krilatica Bukovskog "Pronađi ono što voliš i pusti da te to ubije" postala ultimativni lajfstajl, koji  nas ipak mnogo košta. Uprkos tome, Srbi ne odustaju. Da nije i to deo nekog mita o inatu?

Iako mitovi sami po sebi nisu nešto negativno, problem nastaje kada se oni, što zbog neznanja, što zbog zloupotrebe, prenesu u realan život, politiku, javni diskurs... Tada mitovi postaju deo manipulacije, a mitologija prerasta u mitomaniju. O ovome je govorio i američki profesor srednjovekovne istorije i stručnjak za srpski kosovski mit Tomas A. Emert, koji smatra da su Srbi "zatvorenici istorije", što nam ne pomaže u budućnosti.

- Svaki narod ima mitove, ali je teško razumeti gde leži kosovski mit. Taj koren kosovskog mita usađen je u svesti srpskog društva, političari su ga zalivali i on je proklijao. Srbi nisu prvi koji slave poraz, ali ovo je nešto specifično, naročito što je mit naslonjen na tvrdnju da su Srbi nebeski narod i da je Kosovo srpski Jerusalim - pisao je Emert.

Kako nekada, tako i danas. U narodu koji je dobrano nepismen i visoko neobrazovan (iako je stvoren mit da su Srbi u odnosu na svet među najobrazovanijima, u Srbiji je tek nešto više od sedam odsto akademskih građana, dok je i dalje velika stopa nepismenih i funkcionalno nepismenih ljudi), koji više veruje tabloidima nego rođenim očima, sve češće se dešava da potpuno izmišljene ili izmanipulisane priče postaju kamen temeljac iz kojih indukcijom dolazimo do opštih zaključaka, od kojih onda ne odustajemo.

MIT 1: Kosovo i secesija

Uprkos činjenici da je Kosovo godinama, a posebno danas, goruće pitanje o kojem raspravljaju svi pozvani političari i stručnjaci, retko ko će se štrecnuti na floskulu koja se uvrežila u javnosti - "jednostrano proglašena nezavisnost", koju koristimo umesto pravno tačnog i mnogo jačeg izraza - secesija!
Naime, prema rečima profesora Ustavnog prava Vladana Kutlešića, "javnim prostorom se valjaju reči koje ne znam ko izmisli, ali to onda postane mantra za koju niko ne zna šta znači".
- Svako proglašenje nezavisnosti je jednostrano. To nije problem, kao što nije problem ni što je to nezavisnost. Problem je što je u pitanju secesija i odvajanje dela teritorije. Albanci su mogli da proglase nezavisnost a da ne izađu iz Srbije. Dakle, nije tačno reći da su jednostrano proglasili nezavisnost, jer su učinili mnogo više od toga. Oni su izvršili jednostranu secesiju - objašanjava Kutlešić.

MIT 2: Invazija "Plemenitog nakovnja"

I posle punih 19 godina od NATO bombardovanja Srbije, većina građana Srbije i dalje bi se bez problema opkladila da se ova akcija Alijanse zvala "Milosrdni anđeo" iako je njen zvanični naziv bio "Allied Force" ("Saveznička snaga"). S druge strane, američki deo ove akcije zvao se "Operation Noble Anvil", što znači "Plemeniti nakovanj". Međutim, prema istraživanju RTS od pre nekoliko godina, do zabune oko naziva došlo je pukom greškom u prevodu za koju su jedini krivci Kinezi, tačnije tadašnji kineski predsednik Đijang Cemin, koji je tokom posete Italiji marta 1999. umesto "Noble Anvil" izgovorio "Noble Angel".
Da stvar bude još gora, osim u medijima, pogrešni naziv ove akcije ušao je i u naučno-obrazovne anale, budući da se "Milosrdni anđeo" može pronaći čak i u udžbeniku iz istorije za osmi razred osnovne škole.

MIT 3: Revolucijski prevrat

Jedan od najvećih mitova novije srpske istorije svakako je 5. oktobar. Sve ove godine nisu bile dovoljne da se jednom i za sva vremena utvrdi šta se tog dana tačno dogodilo - revolucija ili samo prevrat.
Međutim, revolucija u političkom smislu označava korenitu promenu društvenog uređenja, dok prevrat podrazumeva nasilnu ili nezakonitu promenu vlasti. Upravo zato sociolog Jovo Bakić kaže da je 5. oktobar bio samo "oligarhijski prevrat sa demokratskim tendencijama", dok pojedini organizatori 5. oktobra, među kojima su Čedomir Jovanović i Zoran Živković, i danas s ponosom ističu da je u pitanju revolucija.
- Ja to zovem velikom oktobarskom srpskom revolucijom, ali mirnom, jer praktično nije bilo žrtava. Volim malo da nakitim taj datum komplimentima - rekao je nedavno Živković u intervjuu za "Ekspres".

MIT 4: Tumor i osiromašeni uranijum

Tvrdnje da Srbi masovno umiru od raka zbog bombardovanja osiromašenim uranijumom potkrepljuju se tačnim i poražavajućim statističkim podacima da je Srbija apsolutni rekorder u Evropi po umiranju od kancera. Međutim, često se ne pomene i šira slika - da je Srbija po broju obolelih na nivou evropskog proseka.
To znači da smo po broju obolelih u ravni sa zemljama koje nikada nisu bombardovane.
- Velika smrtnost od ove bolesti u Srbiji prvenstveno ima veze sa kasnim otkrivanjem bolesti, zbog čega su važni skrining programi. Sa porastom standarda menjaju se način života, naše navike i okruženje, što dovodi do povećanja rizika za maligne bolesti. Dakle, to nema veze sa bombardovanjem. Ovakva situacija beleži se u svim zemljama u svetu - kaže direktorka Instituta za onkologiju Ana Jovićević.
Dakle, ne umiremo od tumora zato što smo ozračeni, već zato što ne idemo redovno na lekarske kontrole.
Osim toga, prema dostupnim podacima tokom NATO agresije oko 90 odsto uranijuma palo je na teritoriju Kosova, južno od Vranja, što znači da OU ne bi mogao uticati na celu zemlju. Osim toga, iako otrovan i težak metal, uranijum je vrlo slabo radioaktivan.

MIT 5: Humanitarni centar Niš

Jedno od udarnih političkih pitanja, zbog kojih smo pod latentnim ali konstantnim pritiskom velikih sila sa Zapada i Istoka je pitanje statusa ruskog Humanitarnog centra u Nišu, tačnije statusa njihovog osoblja.
Dok se lome koplja oko toga treba li Srbija da obezbedi ovakav status nečemu što su zapadne sile označile kao "špijunski centar", i u koje namene će zaposlenici ovaj status koristiti, konstantno se prenebregava jedan važan detalj. Naime, od Srbije je zatraženo da se osoblju ovog centra da status koji imaju službenici u ambasadama, što nije isto što i diplomatski status.
- Volela bih da se to reši, Rusija traži status koji ima Crveni krst. To je potrebno jer se za humanitarne potrebe uvoze razne stvari i prolazi se kroz administrativne procedure koje nisu potrebne - rekla je glavna urednica Sputnjika u Srbiji Ljubinka Milinčić.

MIT 6: Promaja

Zabluda nad zabludama, od koje uprkos nepostojanju naučnih dokaza ipak podsvesno veruju svi Balkanci je navodni uzrok brojnih glavobolja, ukočenosti, reuma, upala pluća i meningitisa, njeno visočanstvo - promaja!
O ovom fenomeni ljudi sa Zapada i Istoka čuju tek kada kroče na balkansko tlo, a o čemu je nedavno pisao i američki bloger Kodi Braun u tekstu "Promaja ili veliki kulturni jaz među nama".
"Treba se držati četiri važna lokalna pravila: obavezno sušenje kose fenom, pokrivanje vrata, posebno male dece, šalovima, kapicama ili kapuljačama, hodanje u papučama i naravno zatvaranje prozora".
Međutim, profesor dr Simeon Gracio, direktor američke Klinike za reumatologiju, fizikalnu medicinu i rehabilitaciju i urednik časopisa "Fizikalna i rehabilitaciona medicina", ističe da nema naučnih dokaza o uzročno-posledičnoj vezi između promaje i bolova u leđima, vratu...
- U stručnim časopisima mogu se možda objaviti članci o njima, kao prikazi slučajeva, no to je premali broj tzv. dokaza. To ipak ne znači da je pametno oznojen stati direktno pod klima-uređaj - piše Gracio.