TRAJNA NESPOSOBNOST: Zašto je blokiran izbor tužilaca u Srbiji

Ustavni sud Srbije doneo je privremenu meru kojom je od 20. jula blokiran izbor tužilaca u svim tužilaštvima u Srbiji

Izbor zamenika tužilaca, koje na predlog Državnog veća tužilaca prvi put na tu funkciju bira parlament, blokiran je od 20. jula za sva tužilaštva u Srbiji. Tako je privremenom merom odlučio Ustavni sud Srbije. Ovakvu odluku sudije su donele zbog više spornih pitanja koja se odnose na proceduru prvog izbora zamenika tužilaca, pa je pokrenut postupak ocene zakonitosti celog pravilnika po kojem Državno veće tužilaca bira kandidate za funkciju od izuzetnog javnog značaja. U pravosuđu je ustavnosudska odluka odjeknula kao bomba, a u Udruženju tužilaca dočekana je uz čuđenje, nevericu i protivljenje.
Na tapetu Ustavnog suda Srbije (USS) nalazi se „pravilnik o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata u postupku predlaganja za zamenika javnog tužioca koji se prvi put bira", donet 1. septembra prošle godine. On je ustanovio veoma složenu proceduru po kojoj se biraju kandidati za prvi izbor na funkciju zamenika javnog tužioca. Po tom pravilniku je, na predlog Državnog veća tužilaca (DVT), parlament već izabrao četrdesetak zamenika javnih tužilaca na teritoriji cele zemlje. Među njima, zahvaljujući pravilniku, u tužilačku mrežu je ušlo nekoliko zamenika koji su studirali čak celu deceniju, a diplomirali su sa izrazito niskim prosekom. Inače, nakon prvog izbora u parlamentu, po slovu zakona, odluku o trajnom izboru za tužioca donosi DVT.
To je jedan od razloga iz kojih su krajem prošle i početkom ove godine Alumni klub Pravosudne akademije i Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti zatražili da USS dotični pravilnik ukine kao nezakonit, odnosno zbog sukoba sa Zakonom o javnim tužiocima.
A u ovom trenutku u toku je procedura za prvi izbor još 18 zamenika tužilaca, po sada i zvanično spornom pravilniku. Naime, DVT je pre odluke USS spisak tih kandidata prosledio Skupštini s predlogom za izbor po hitnom postupku. Lista je već prošla kroz Odbor za pravosuđe, ali za sada nije zakazana sednica Skupštine na kojoj bi bili izabrani. Za razliku od inicijatora ocene zakonitosti pravilnika, predstavnici Udruženja tužilaca Srbije tvrde da zastoja u izborima neće biti - jer se privremena mera koju je doneo USS ne odnosi na ovih 18 u Skupštini još neizabranih zamenika tužilaca!
Savo Manojlović, predsednik Udruženja za zaštitu ustavnosti, kaže da su se oni, kao i Alumni klub Pravosudne akademije, obratili USS zato što je DVT pravilnikom neovlašćeno uveo dodatne kriterijume prilikom ocenjivanja kandidata za prvi izbor na funkciju zamenika javnog tužioca.
„Zakonom o javnim tužiocima je precizirano na koji se način ocenjuju pojedine kategorije (na primer, dostojnost za funkciju ocenjuje se ocenom od jedan do pet), a DVT je, umesto razrade zakonskih kriterijuma, uveo dodatne kriterijume kojih u zakonu nema", pojašnjava Manojlović. „Recimo, uveli su kriterijum da će na osnovu razgovora s kandidatima ocenjivati kvalitete kandidata, ocenama od jedan do tri, i time su sebi mimo zakona dodelili diskreciona ovlašćenja. Praktično, DVT je ovim pravilnikom, koji je podzakonski akt, uzurpirao zakonska ovlašćenja. Posledica je to da pri prvom izboru zamenika tužilaca u proceduri koju sprovodi DVT vlada arbitrarnost i subjektivnost. To je naš ključni prigovor."
Skupština u ovoj priči nema manevarski prostor jer od DVT, po slovu zakona, dobija samo jednog kandidata za jednu funkciju, čime se, u to nema sumnje, ojačava nezavisnost tužilačke funkcije.
Sve u svemu, osporava se kvalitet pojedinih već izabranih zamenika tužilaca: neke bolje kandidate potiskuju lošiji zbog negativne selekcije kadrova. Otuda je Bojan Petković iz Alumni kluba Pravosudne akademije 7. februara zatražio od DVT uvid u fakultetske diplome kandidata. Tada je DVT sprovodio prvi izbor za 17 zamenika tužilaca (za Beograd, Smederevo, Ub, Novi Sad, Zrenjanin, Sentu, Rumu, Bačku Palanku, Šabac, Kruševac i Aleksinac). Njegov zahtev je DVT odbio 20. februara, pozivajući se na „zaštitu ličnih podataka koji se nalaze u fakultetskim diplomama" (na primer ime oca, JMBG), navodeći da su to „samo kandidati koji nisu nosioci funkcija jer još nisu izabrani", ističući da „prosečna ocena na fakultetu nije kriterijum ni merilo za predlaganje kandidata za zamenika javnog tužioca".
Na ovo rešenje DVT, Petković se žalio Rodoljubu Šabiću, povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Onda je Stanojla Mandić, zamenica poverenika, 25. aprila naložila DVT da, u roku od pet dana, Petkoviću dostavi prosečne ocene sa studija za kandidate koje je DVT 2. februara predložio Skupštini. Preciznije, da dostavi kopije njihovih fakultetskih diploma iz kojih se vidi prosečna fakultetska ocena. U ovoj odluci, inače, piše da DVT nije odgovorio zamenici poverenika na Petkovićevu žalbu koja im je prosleđena.

Većina izabranih zamenika tužilaca studirala je duže od sedam godina s prosekom ocena na studijama između 6 i 7

Šabićeva zamenica u rešenju taksativno navodi imena kandidata na koje se odnosi njena odluka: Saša Minić, Mirjana Stajkovac, Jelena Stevančević, Aleksandra Vujičić, Miljan Dedić, Marija Stojilković, Milan Živković, Dejan Milenković, Boris Majlat, Nikola Vuković, Stanislava Kolarski, Milan Mičić, Dragana Mojsin, Ana Marija Vulić, Aleksandar Protić, Snežana Mitić, Sanja Trajković. Šabićeva zamenica je takođe obavezala DVT da s fakultetskih diploma izbriše datum i mesto rođenja, kao i ime roditelja, radi zaštite podataka o ličnosti.
„Tražene informacije odnose se na događaj od interesa za javnost jer izbor nosilaca javnotužilačkih funkcija ima prvorazredni značaj ne samo za učesnike tog procesa nego i za najširu javnost", piše u obrazloženju odluke poverenika. „Uvidom u zapisnik sa sednice Državnog veća tužilaca od 2. februara 2017. utvrđeno je da su pri predlaganju kandidata za prvi izbor na ovom konkursu... cenjeni i drugi kriterijumi i merila, pa i prosečna ocena na fakultetu, kao što je to slučaj s kandidatom Vuković Nikolom, predloženim za zamenika OJT u Novom Sadu. Za ovog kandidata, prema navodima u zapisniku, komisija je imala u vidu i činjenicu da je 'reč o kandidatu koji je završio pravni fakultet za manje od četiri godine s visokom prosečnom ocenom', iz čega proizilazi da je prosečna ocena na fakultetu od uticaja pri predlaganju kandidata za prvi izbor za zamenika javnog tužioca."
Kada su u Alumni klub Pravosudne akademije stigle diplome, videlo se da su samo Nikola Vuković i Dejan Milenković studije završili za četiri godine (Vuković s prosekom 9,26, a Milenković s prosekom 7,93). Boris Malajat je studirao pet godina (prosek 9,21), kao i Snežana Mitić, rođena Ristić (prosek 7,64). Po šest godina su bili na fakultetu Jelena Stevančević (prosek 8,54), Aleksandra Vujičić (prosek 9,19), Marija Stoilković (prosek 7,42), Stanislava Kolarski (prosek 7,53), Milan Mičić (prosek 8,21) i Sanja Trajković (prosek 8,35).
Sedam godina je diplomu sticao Saša Minić (prosek 6,58), a po osam godina Ana Marija Vulić, rođena Lučić (prosek 7,96) i Aleksandar Protić (prosek 6,97). I, nazad, po deset godina su studirali Mirjana Stajkovac, rođena Radovanović (prosek 7,14), Miljan Dedić (prosek 7,19) i Milan Živković (prosek 6,74). Za Draganu Mojsin, rođenu Kavlak, na diplomi Pravnog fakulteta u Banjaluci ne pišu prosečna ocena, godina upisa i godina završetka studija.
Svi oni su, inače, u Skupštini već izabrani za zamenike javnog tužioca. U beogradskom Drugom OJT su Saša Minić (bio je tužilački pomoćnik u Tužilaštvu za organizovani kriminal), Mirjana Stajkovac, Jelena Stevančević (obe su u tom tužilaštvu radile kao pomoćnici). U Trećem OJT su Aleksandra Vujičić i Miljan Dedić (bili su tužilački pomoćnici u Prvom OJT) i Marija Stoilković (bila je pomoćnik u Trećem OJT). Ostali su izabrani za zamenike u Smederevu (Milan Živković), Ubu (Dejan Milenković), Novom Sadu (Nikola Vuković, Stanislava Kolarski), Zrenjaninu (Dragana Mojsin), Senti (Boris Majlat), Rumi (Milan Mićić), Bačkoj Palanci (Ana Marija Vulić), Šapcu (Aleksandar Protić), Kruševcu (Snežana Mitić) i Aleksincu (Sanja Trajković).

„I za ovih novih 18 kandidata, koji su prošli kroz skupštinski Odbor za pravosuđe, tražili smo da nam DVT dostavi fakultetske diplome, da vidimo prosek ocena i trajanje studiranja", kaže Manojlović. „Diplome još nismo dobili. Možemo razumeti kao izuzetak koji je prihvatljiv da jedan kandidat za zamenika javnog tužioca iz nekih razloga ima loš prosek na studijama, da je duže studirao zato što je radio, ali da je na poslu briljirao, pisao stručne radove... Ali, nedopustivo je da DVT izabere više ispotprosečnih ljudi. To onda nije izuzetak nego pravilo. Ko ima prosek ispod osam, taj je ispotprosečan, s obzirom na to da su ocene od pet do deset. I kako onda DVT može da kaže da prosek sa studija nije bitan, da ga nisu uzimali u obzir, kad jesu i to vidi se kako."
Nebojša Stefanović, član Upravnog odbora Udruženja tužilaca Srbije, kaže za naš list da je USS faktički pokrenuo postupak za utvrđivanje „navodne nezakonitosti" pravilnika koji je DVT doneo 1. septembra prošle godine. I nije sporno, veli, da je sud ovlašćen da to uradi, kad je već dobio inicijative koje je dobio.
„Ne bih da prejudiciramo konačnu odluku suda", dodaje Stefanović. „Malo je neuobičajena privremena mera koju su doneli. Oni to nisu uradili kad smo imali onakav reizbor sudija i tužilaca 2010, a donose privremenu meru sada, u posebno osetljivom momentu, kad od 1. januara prošle godine imamo novi sastav DVT i borimo se za smanjenje političkog uticaja na predlaganje i izbor tužilaca, što je u skladu sa evropskim standardima i zahtevima EU. Ne znam gde je propisano da tužilac ne može da bude neko ko ima prosečnu ocenu manju od osam! Ne može se gledati na prosečnu ocenu kad imate štancovanje pravnika na privatnim fakultetima, kao što su "Megatrend", "Singidunum", Fakultet za privredu i pravosuđe u Novom Sadu, gde svi imaju visoke prosečne ocene i u kraćem roku završavaju studije u odnosu na državne pravne fakultete. Istina je da je DVT kod Nikole Vukovića cenio to što je pre roka i sa visokim prosekom završio fakultet, ali to je bila diskreciona odluka DVT, a ne merilo propisano pravilnikom. Radni staž od deset godina više govori od prosečne ocene tokom sudija!"

Dosadašnji pomoćnik specijalnog tužioca, a sada zamenik opštinskog tužioca u Drugom javnom tužilaštvu u Beogradu rekorder, s prosekom 6,58 i sedmogodišnjim studentskim stažom

Stefanović nema odgovor na pitanje kakva je veza između lošeg postupanja sastava USS iz 2010. godine i odluke koju je u sasvim drugoj priči ovih dana doneo USS u drugačijem sastavu. Upitan da li je tačno da njegovo udruženje smatra da USS privremenom merom nije blokirao prvi izbor novih zamenika tužilaca u parlamentu, Stefanović je izričit da takvu odluku sud nije doneo.
„Odluke Ustavnog suda proizvode pravno dejstvo pro futuro, dakle za ubuduće i zato nema govora o blokadi postupka izbora tužilaca koji je u toku pred Skupštinom", tumači Stefanović. "Tek ako USS utvrdi da u pravilniku ima nezakonitosti, DVT će biti u obavezi da te nezakonitosti otkloni. Drugih posledica odluke USS nema. Inače, DVT nije dužan da se vodi rang-listom kandidata, uz obrazloženi predlog može da izabere i petog sa liste jer ima diskreciona ovlašćenja kao poseban organ."
Savo Manojlović ne krije čuđenje ovakvim pravnim stavom.
„Udruženje tužilaca brka osnovne pravne pojmove, a o vezanim pravnim aktima uči se na trećoj godini prava", veli Manojlović. „Sud je doneo privremenu meru, koju izuzetno retko koristi, kojom je zabranio izbor novih zamenika tužilaca po ovom pravilniku do okončanja ovog sudskog postupka. Sud je to zabranio svima. To znači da novih 18 kandidata koje je DVT predložio Skupštini i koji su prošli Odbor za pravosuđe ne mogu da budu izabrani sve dok USS ne donese konačnu odluku o zakonitosti pravilnika. Zato bi DVT trebalo da povuče taj predlog iz skupštinske procedure, ali oni to nisu uradili. Naprotiv, njih 'čudi' ovako brzo postupanje USS u zemlji u kojoj je Ustavom garantovano pravo na suđenje u razumnom roku, a koja u realnosti grca u nerešenim predmetima. Njima nije problem što su do sada već nezakonito izabrani zamenici tužilaca, već im je problem što Ustavni sud nije još malo sačekao ne bi li se po nezakonitom pravilniku prošvercovao još jedan krug zamenika tužilaca. Ovom odlukom USS faktički priznaje da je u prethodnom periodu po spornom pravilniku nezakonito izabrano nekoliko desetina novih tužilaca, koji po Srbiji upravo vode istrage i podižu optužnice."
Tako ova tužilačka priča podseća na još nezavršenu advokatsku, u kojoj advokati mesecima zbunjuju javnost dijametralno suprotnim izjavama o jednoj te istoj stvari. Ali, odluka USS ne ostavlja prostor za pojedine dileme.
Veliko veće USS, kojim je predsedavala Vesna Ilić Prelić, inače predsednik suda, u obrazloženju rešenja kojim pokreće „postupak za utvrđivanje nezakonitosti pravilnika" - obrazlaže i privremenu meru. Sudije su pošle od činjenice da je DVT 2. marta, 31. marta i 28. aprila ove godine u „Službenom glasniku RS" objavio oglase za izbor ukupno 27 zamenika javnih tužilaca, od čega 18 u osnovnim javnim tužilaštvima.
„Sprovođenje tih izbora podrazumeva da se na osnovu odredaba pravilnika u odnosu na koji je Ustavni sud pokrenuo postupak za ocenu njegove saglasnosti sa zakonom, sprovodi ceo postupak rangiranja kandidata za prvi izbor na funkciju i utvrđuje predlog kandidata koji se dostavlja Narodnoj skupštini radi izbora", piše u obrazloženju USS. „S obzirom na to da se povodom osporenog pravilnika postavlja više spornih pravnih pitanja, a da će preduzimanje radnji i donošenje pojedinačnih akta na osnovu tog pravilnika imati za direktnu posledicu donošenje odluke Narodne skupštine o izboru javnih tužilaca, Ustavni sud je utvrdio da bi preduzimanjem (tih) radnji nastupile neotklonjive štetne posledice. Iz tog razloga, Ustavni sud je... rešio da, do donošenja konačne odluke u ovom ustavnosudskom predmetu, obustavi izvršenje pojedinačnih akata i radnji preduzetih na osnovu osporenog pravilnika".
Prema ustavnosudskim principima koji važe decenijama, bez obzira na promene Ustava u međuvremenu, smisao privremene mere jeste da momentalno zaustavi primenu svakog pravnog akta čiju je ustavnost ili zakonitost krenuo da ocenjuje Ustavni sud. Tu dileme nema za poznavaoce ustavnopravne materije. Kao ni oko toga da ustavno sudstvo u startu odbacuje neosnovane inicijative, tako da u dominantnom broju predmeta - pokretanje postupka zapravo znači da će na kraju biti nađena neka neustavnost ili nezakonitost.
USS je analizirao najpre primedbe koje su istakli Alumni klub Pravosudne akademije i Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti,  kao i odgovor DVT na jednu od inicijativa (na navode iz druge inicijative DVT se nije izjasnio). USS je analizirao osporeni pravilnik, kao i Zakon o javnom tužilaštvu, na osnovu kog je taj pravilnik donet. Na osnovu svega toga, u rešenju je konstatovano da se „za Ustavni sud kao sporno postavlja" ukupno osam pitanja. Ta pitanja su navedena u odluci suda, na koju DVT ima rok za izjašnjenje od 60 dana.
„USS jeste naveo osam spornih pravnih pitanja", pojašnjava Manojlović. „U suštini, to se svodi na to da je DVT pravilnikom uzurpirao zakonodavne nadležnosti, koje je iskoristilo u svrhu proširenja sopstvenih ovlašćenja. A to je abeceda nezakonitog postupanja, iza koje stoji obilje prakse Ustavnog suda: takvi akti se, laički rečeno, izbacuju iz pravnog poretka".
Manojlović ukazuje na to da prema članu 61 Zakona o Ustavnom sudu svi pojedinačni akti doneti na osnovu neustavnog ili nezakonitog propisa, a koji su doneti dve godine pre podnošenja inicijative, mogu biti izmenjeni. U prevodu, to ne znači da se može tražiti poništaj prethodno sprovedenih izbora. U ovom slučaju, poništenje izbora mogu da traže pre svega oni kandidati za zamenike tužilaca koji nisu izabrani na konkursima vođenim po spornom pravilniku.
Da li će toga biti, ostaje da se vidi. Prema nekim informacijama, posle odluke Ustavnog suda moguće je da DVT povuče osporeni pravilnik i donese novi. A šta se valja iza brega? Po nekima, posredi je navikavanje na novu okolnost, na činjenicu da u novom sazivu DVT većinu čine tužioci „koji su počeli da preglasavaju ostale članove" (predstavnike Vlade, Skupštine, profesure i advokature). Tvrdi se da je Zagorka Dolovac, šef tužilačke organizacije, u ovom preglasavanju po pravilu uzdržana.
Kolaju različite tvrdnje, možda i zato što Republičko javno tužilaštvo nije za javnost otvoreno onoliko koliko bi bilo produktivno, čak i za samo tužilaštvo.
U reformi pravosuđa, koja traje kao gladna godina, istu priču imamo i sa sudijama. Naime, i pravilnik po kojem se biraju nosioci sudijskih funkcija stigao je u Ustavni sud, ali još nije dospeo na dnevni red.

KO SU ČLANOVI DRŽAVNOG VEĆA TUŽILACA

Po funkciji, članovi DVT su Zagorka Dolovac, republički javni tužilac, koja je prošle godine reizabrana na šestogodišnji mandat, Nela Kuburović, ministar pravde, kao i Petar Petrović, predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Pravnu nauku predstavlja prof. dr Zoran Stojanović, redovni profesor na državnom Pravnom fakultetu u Beogradu, a advokaturu Miroslav Bojić.
Od tužilaca su članovi: dr Goran Ilić, zamenik republičkog javnog tužioca, Radovan Lazić, zamenik javnog tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Novom Sadu, Tatjana Lagumdžija, zamenik javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu, Stanislav Dukić, zamenik javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, Sandra Kulezić, zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Šapcu, i Svetlana Nenadić, zamenik javnog tužioca u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu.

ZAPISNIČARI S PRAVOSUDNIM ISPITOM

Nenad Stefanović, član UO Udruženja tužilaca Srbije, kaže da imamo veliki deficit javnih tužilaca.
„Uvedena je tužilačka istraga nasilja u porodici, uvedena je finansijska istraga kod oduzimanja imovine, nadležnosti tužilaca su triplirane, a nije proširena sistematizacija radnih mesta", dodaje Stefanović. „Nama nedostaju tužioci, tužilačko osoblje (referenti i zapisničari) jer se u tužilačkoj mreži rigorozno poštuje zabrana zapošljavanja. Poslednji put smo pripravnike primili 2013, i to samo one koji su prošli Pravosudnu akademiju, takav je tada bio zakon. Sada funkcionišemo sa volonterima, pa nam volonteri sa pravosudnim ispitom rade čak i kao zapisničari, a i u pisarnicama. Od 2010. do 2015. zamenici tužilaca i tužioci birani su bez pravilnika, po diskrecionom ovlašćenju DVT, a onda nam je nedorečenim Zakonom o javnom tužiocu nametnuto da donesemo pravilnik. Doneli smo pravilnik vodeći se i zamerkama Venecijanske komisije, da rangiranje kandidata treba da bude pravičnije."