TRI BODA U GOSTIMA

Od susreta predsednika Srbije i Hrvatske u Zagrebu narednog ponedeljka izgleda da malo ko očekuje nešto više od protokolarnog ćaskanja. Razlog je jednostavan - mogućnosti Kolinde Grabar Kitarović na polju spoljne politike, a potom i na eventualnom prenošenju onoga što je dogovoreno na domaći teren vrlo su ograničene.

Njena ustavna ovlašćenja i njena stvarna moć u političkom životu Hrvatske daleko su manji u poređenju sa ovlašćenjima i realnom moći koju Aleksandar Vučić ima u Srbiji.
U prevodu, šta god da se Vučić i Grabar Kitarović dogovore, predsednica Hrvatske teško da može to da realizuje. Naročito u situaciji kada cela hrvatska vlada s negodovanjem gleda na njen susret sa srpskim predsednikom, koji je organizovala bez konsultacija sa kabinetom Andreja Plenkovića, u čijoj je nadležnosti, prema Ustavu Hrvatske, spoljna politika.

To znači da je malo verovatno očekivati bilo kakve pomake u rešavanju spornih pitanja poput odnosa prema Jasenovcu, granice na Dunavu, nestalih osoba, položaja i prava manjina, sukcesije...
Stoga i ne čude ocene mnogih političkih aktera u Zagrebu da je ovo, zapravo, ili uvertira u novu Kolindinu kandidaturu na izborima za predsednika Hrvatske koji će biti održani krajem ove ili početkom iduće godine, ili zapravo potez koji je došao posle miga spolja.

S druge strane, Aleksandar Vučić je, iako je prošlo svega tri meseca od otkazivanja njegove prethodno planirane posete Hrvatskoj, uz obrazloženje da „još nije vreme", spremno je prihvatio ponuđenu ruku i rekao da „u dobroj veri" ide u Zagreb. Odmah potom dao je i konkretan predlog o kojem bi dvoje predsednika moglo da se dogovori -šestomesečni moratorijum na teme iz prošlosti oko kojih se dve države spore.

- Hajde da se dogovorimo da u idućih šest meseci -i da to kažemo -ne govorimo o tome, tome i tome, ili pre nego što izađemo s bilo čime, da pokušamo da se čujemo i da svaki put spustimo tonus, i jedni i drugi. I oko 4. avgusta i oko nekih drugih škakljivih datuma -rekao je Vučić u intervjuu za zagrebački „Globus".

A na pitanje očekuje li da će Kolinda Grabar Kitarović prihvatiti njegov predlog, odgovorio je: „Mislim da zaključak naših razgovora treba da bude: saglasni smo da se ni oko čega nismo saglasili kada je reč o prošlosti, ali dajte da pokušamo bolje da razumemo jedni druge u narednom periodu".

Ovaj Vučićev predlog doživeo je čak i neku vrstu pohvale iz Evrope. Evropski komesar za proširenje Johanes Han rekao je tokom posete Beogradu u sredu da ceni Vučićevu inicijativu i ponovio da dve zemlje za početak treba da imaju korektne dobrosusedske odnose.

- Reč je o dve važne zemlje i dobro je da te dve zemlje imaju korektne odnose, na kojima može da se dalje gradi budućnost. Govorim o zajedničkim inicijativama i akcijama - rekao je Han.

I tu opet dolazimo do odnosa snaga, odnosno mogućnosti da Kolinda Grabar Kitarović obezbedi da u Hrvatskoj u narednih pola godine niko od zvaničnika ne izađe u javnost sa nekom glupošću u vezi sa Jasenovcem, ne pokloni se senima ubijenih ustaša i domobrana u Blajburgu ili ne zatraži još jedno izvinjenje iz Beograda, makar i od upravnika zgrade, ako ne baš od predsednika države, za zločine tokom '90-ih.

Vučić, pak, ima i snage i mehanizme da obuzda jastrebove iz svog okruženja da ne izleću sa izjavama koje bi dodatno unazadile odnose između dve države koji su, reklo bi se, na najnižoj tački u poslednjih nekoliko godina.

I tu je srpski predsednik već u prednosti i u prilici da, naročito u očima predstavnika Evropske unije, pokaže da je zaista posvećen izgradnji dobrosusedskih odnosa i spreman sa svima da razgovara, što je i veoma bitan deo evropske strategije za zapadni Balkan koja je prošlog utorka usvojena u Evropskom parlamentu.
Da je reč o pametnom potezu, sa Vučićeve tačke gledišta, smatra i hrvatski analitičar Davor Đenero, koji, međutim, dodaje da je, prema njegovom mišljenju, „šuplja priča" koja u stvari ima drugi cilj.
- Iskreno, mislim da je to Vučićev potez kojim pokušava da rastereti deo problema koji ga mogu čekati prilikom posete Zagrebu - kaže Đenero za „Ekspres".

Ovakav stav obrazlaže ocenom da Srbija i Hrvatska nikada neće moći da uspostave dobre, pragmatične odnose država koje sarađuju, dokle god se i jedna i druga zemlja ne suoče sa svojim gresima iz prošlosti.

- U tome je i tajna evropskih integracija koja je bila moguća tek kad su države uspostavile zajednički skup vrednosti na osnovu kojih grade zajednicu. Povišeni tonus trenutno je opterećenje za bilo kakav pragmatičan razgovor, ali bez suočavanja sa gresima iz prošlosti, i to svako za sebe, pa tek onda u međusobnom dijalogu, neće biti nikakve pragmatične saradnje - ocenjuje Đenero.

Ovo su, inače, stavovi slični onima koje iznosi hrvatski premijer Andrej Plenković, koji je i pre nekoliko dana u Strazburu rekao da se sa Vučićem „redovno viđa" na raznim međunarodnim forumima, te da su na dnevnom redu „ nestale osobe, pitanja iz rata, ako želite i ratna odšteta, zakon koji je Srbija usvojila proširujući jurisdikciju za ratne zločine izvan svoje teritorije".

Đenero, dalje, zaključuje da bez susreta Vučića i Plenkovića, koji je u trenutku nastajanja ovog teksta još bio neizvestan, teško može da se govori o uspehu posete srpskog predsednika Zagrebu.

Opširnije čitajte u štampanom izdanju Ekspresa