UVODNIK: Šabački vašar

Dobro jutro, čaršijo, na sve četiri strane. Nema izbora, kao što je "Ekspres" predvideo još onomad, ali čega će drugog sve da bude još niko ne zna, pa čak ni mi.

Mada, može, lagano, da se pretpostavlja. Najpre ko ima najveće šanse da pobedi. Upravo onaj čiji je predsednik, bez skrivanja radosti, na konferenciji za štampu, održanoj u sredu, saopštio da je video rezultate poslednjih anketa. Pokazale su, a to se videlo i po Vučićevom osmehu i govoru tela, da naprednjacima nisu potrebni republički izbori da bi pobedili i u Beogradu.

Za to vreme, tačnije dan ranije, deo opozicije okupljen u električni vozić Đilas - Janković - Jeremić otišao je do Šapca, "slobodnog grada", i tamo najavio da će se boriti za slobodu, nigde drugde nego u Beogradu.

I ako su potom i sami videli rezultate anketa, trebalo bi najmanje dve stvari da urade. Prva - da lepo časte onoga ko im je rekao da na beogradske izbore krenu iz Šapca i da ga zatim pošalju kući, da tamo, za sebe, mašta o političkom marketingu. Druga - da isto to, čašćavanje i slanje kući, urade onome ko im je rekao da će izborna tema da bude sloboda.

Problem je samo što je vrlo moguće da su obe "vizije" nastale u njihovim glavama, toliko željnim dokazivanja. U tom slučaju, ne bi bilo loše da se malo obaveste i nauče nešto. Na primer, jednu od najvažnijih lekcija čuvenog nemačkog kancelara Helmuta Šmita, koji je lepo rekao - oni koji imaju "vizije" treba da odu kod doktora pošto je za politiku potrebno nešto drugo. A potrebni su upravo politika, a zatim plan i program.

To pogotovo važi kada je reč o Beogradu, sastavljenom od 17 opština i sam Bog zna koliko stotina naselja, zaseoka, sela, od kojih svako ima svoje muke, svoje probleme, i interesuje se za opšta mesta kao što je "sloboda" baš koliko i za lanjski sneg.

Isto toliko im je interesantno da im se neko obraća iz Šapca, ili iz bilo kog drugog dela Srbije, pa i čak i iz susednog sela.

Njima se mora na noge, sa apsolutnim znanjem o onome što ih tišti, i sa preciznim predlogom onoga što ćeš za njih da učiniš.

S te strane, bespotrebni odlazak u Šabac je čak i razumljiv. To je jedino mesto na kojem Jeremić, Janković i Đilas imaju kakvu-takvu infrastrukturu i gde mogu da dobiju podršku kakva je, za svake izbore, neophodna.

Opet, to postavlja novo pitanje. Što ne sačekaju lepo, pa izađu na izbore u Šapcu kad god oni bili. Pošto u Beogradu, bez infrastrukture, bez dovoljno odbora, volontera, stranačkih aktivista, znanja i posvećivanja pažnje svakom ubogom stanovniku svakog ubogog seoceta, jednostavno nemaju šta da traže.

I lepo je šepuriti se po Vračaru i Starom gradu, pričati o velikim temama, slobodi, Bogu, istini, pravdi, ali to te dovodi u istu situaciju u kojoj je bila ruska intelektualna elita početkom 20. veka. Oni su razglabali o večnim istinama, kako je to pisao Nikolaj Berđajev, a boljševici su bili na terenu. Među seljacima, radnicima, masom.

I naravno da su boljševici pobedili. Pobedila je organizacija, sistem i neprestani rad. Baš ono što, i u Beogradu i u celoj Srbiji, imaju naprednjaci, i izgleda samo naprednjaci.

Oni, prosto, znaju, da Vračar i Stari grad imaju po nekih pedesetak hiljada stanovnika, a Grocka više od osamdeset hiljada. Pa su tu onda Barajevo, Mladenovac, Lazarevac, Obrenovac, Surčin, a da ne pričamo i da su najveći delovi Zemuna, Voždovca, Čukarice i Palilule, daleko od gradskog jezgra, po raznim ritovima i selima, od Avale do Pančeva.

I sve njih treba obići i ubediti. Ne u slobodu, nego u novi put, kanalizaciju, prevoz, dom zdravlja, besplatno ovo i ono, naći im novi posao, popraviti vodovod i pokazati im da imaš dovoljno resursa da sve to što pričaš i uradiš.

I baš tu će i biti najveći opozicioni problem za beogradske izbore. Činjenica da će većina avalskih, surčinskih, obrenovačkih i prekodunavskih seljaka imati vrlo prosto pitanje za slobodarsku opoziciju, naročito ako se ova usudi da priča o konkretnim stvarima (što je Đilas u par intervjua već probao). A pitanje glasi: "Izvini, a kako ti to misliš da uradiš a nisi vlast?"

Ne veruju oni ni u dobre namere, ni u dobru volju, a najmanje u razne vrste raznih izlizanih vrednosti. Njima moraš, i to se zna još od devedesetih i prvih izbora, da daš nešto više.

I nije bez razloga, dok je bio na vlasti, ni Đilas asfaltirao kojekude, uvodio kanalizaciju, dovodio struju, nego je to bio način da na vlasti proba i da ostane.

I uspelo mu je, bar posle jednih izbora. A onda je otišao u nepovrat, odakle sada pokušava da se vrati i, što je još gore, da ubedi ljude da mu ponovo poveruju.

Težak zadatak, naročito u jednom tako velikom selu kakvo je Beograd. Mnogo toga je tu zapamćeno, mnogi računi se još poravnavaju, a pogotovo se toliko toga promenilo da bi bilo kom trebalo da padne na pamet da je moguće osvojiti to selo uz pomoć nekakvog romantičnog heroja, povratnika iz prošlosti, u budućnost.

Nije to više potrebno, ni ovom gradu, ni ovoj zemlji, i naprednjaci su, ponovo, jedini naučili tu lekciju. Oni imaju Vučića, neprikosnovenog, i ne pokušavaju nigde da ga imitiraju, kopiraju ili kloniraju.

Upravo suprotno. Vladu im vodi nestranačka ličnost, pripadnica LGBT zajednice, a za Beograd još nisu nijedno ime izbacili, insistirajući na timu i na rezultatu.

Uz to, sasvim sigurno imaju spremne timove za svaki zaseok u Beogradu, baš kao i za svaku zgradu na Vračaru i Starom gradu.

I ti već rade i neće prestati do poslednjeg dana. Pri tom će znati i kome i zašto i s čim se obraćaju. Naravno da neće svi to od njih da kupe, ali sve više izgleda da kupaca, za naprednjačku robu, ne samo da i u ovom gradu ima dovoljno, nego i svakog dana sve više.

Zato što oni ne idu u Šabac da oslobađaju Beograd. I zato što su uspeli da svoj marketing spoje sa svojom politikom, a ne sa svojim vizijama. I zato što prepoznaju vreme u kojem žive, njegove zahteve, baš kao i interese većine, one koja u svakoj zemlji, na kraju svakog izbornog procesa, za vladara i postavi onoga koji je nju, njen interes jasno prepoznao i obratio mu se.

Drukčije ne može. I neće ni moći dok drugovi iz opozicije ne uzmu blokče i olovku i ne krenu pažljivo da prepisuju, beleže sve što SNS danas radi. I dok to što su zapisali ne nauče napamet i ne krenu da primenjuju.

Onda im se Šabac neće više događati. Ni Beograd.