SEMENKARSKA POLITIKA: Velika Albanija – veliko sr….!

SEMENKARSKA POLITIKA: Velika Albanija – veliko sr….!


Ne znam šta ćete da formirate, ne znam gde ćete da formirate, ali na teritoriji Srbije to nećete formirati. Za to imate moju čvrstu reč, a dobro znate da držim do reči koju dam, poručio je Vučić albanskim političarima

Šta svaki Srbin prvo pita kad počnu političke razmirice i kad oseti dobro poznati miris baruta na Balkanu? „Šta smo mi pogrešili” – sigurno ne. Prvo što svakom od nas padne na pamet jeste pitanje koja velika sila nam sad radi o glavi? Upućeniji idu korak dalje i pitaju koja služba stoji iza svega? I što je najgore, obično budu u pravu. Tako se i sad, sve češće, i to u najvišim državnim krugovima, šapuće o tome ko vuče konce i upravlja buđenjem „albanskog proleća”?
Mediji u Beogradu sinhronizovano su „identifikovali” da poseban interes na Balkanu imaju turski agenti, koji preko privrednika i agencija za ulaganje „sarađuju” sa Prištinom, ali i britanska MI6. Modernim rečnikom rečeno – hint za to dao im je premijer Aleksandar Vučić.
Sve je počelo pre desetak dana kada je premijer Albanije Edi Rama izjavio da ne može da isključi mogućnost ujedinjenja njegove zemlje i Kosova ukoliko perspektiva ulaska zemalja regiona u Evropsku uniju nastavi da bledi.
– To nije moja želja, ali jeste moguća alternativa za zatvorena vrata EU. Niko ne želi da traži male saveze, svi žele u veliku uniju. Ali, ako nema perspektive, nema mesta, onda, naravno, mali savezi mogu da se dogode. Svima na Balkanu EU bi trebalo da bude cilj, ali ako za to ne postoji nada, treba razmišljati o „malim unijama”. Evropa bi doživela noćnu moru ukoliko region poludi zbog toga što bi proširenje Unije moglo da bude skinuto sa dnevnog reda, ocenio je Rama za briselski „Politiko”, dodajući da bi odustajanje od daljeg pridruživanja značilo destabilizaciju čitave Evrope. Dan kasnije ove reči ponovio je predsednik Kosova Hašim Tači, izjavivši da „ukoliko EU zatvori vrata Kosovu, svi Albanci regiona živeće u jednoj jedinstvenoj državi kako bi se nastavilo dalje sa integracijom u evropsku porodicu”.
Posle Tirane i Prištine, prilično očekivano je usledila i reakcija sa juga Srbije. Predsednik Opštine Bujanovac Jonuz Musliju izjavio je protekle sedmice da pruža punu podršku za ujedinjenje Albanije i Kosova, ali ne bez Preševa.
– Unija Albanije sa Kosovom bez Preševske doline, bez Medveđe, Bujanovca i Preševa je besmislena. Sada je ključni trenutak da Albanija i Kosovo pokažu Srbiji da je to deo Albanije u koji ne treba dirati. Rama i Tači imaju moralnu obavezu da u ovo spajanje uključe i „istočno Kosovo” – rekao je Musliju, koji, važno je reći, platu prima iz budžeta Republike Srbije. Kasnije je dodao i da ne živi u Srbiji, kao i da mu je „predsednik Edi Rama”.

Vašington i Brisel peru ruke
Da ovaj put iza velikoalbanskih aspiracija ne stoje Vašington i Brisel pokazale su reakcije ambasadora Sjedinjenih Američkih Država.
„SAD vide kao problem neke ne do kraja pažljive izjave date proteklih dana o ujedinjenju i menjanju granica na Zapadnom Balkanu”, rekao je američki ambasador u Srbiji Kajl Skat. U istom tonu oglasio se i njegov kolega iz Prištine. Ambasador SAD na Kosovu, Greg Delavi, izjavio je da su oni protiv neopreznih priča o ujedinjenju Kosova i Albanije, koje podrivaju regionalnu stabilnost, jer američka vlada podržava suverenitet i Kosova i Albanije.
Najoštrija osuda stigla je od evropskog komesara za proširenje Johanesa Hana. On je izjavio da se zapaljive izjave lako mogu obiti o glavu onima koji ih izgovaraju.
– Želim da izrazim svoje razočaranje, čak i iznerviranost, zbog zapaljivih izjava pojedinih lidera u regionu. Takve poruke koje mogu da se shvate kao mešanje u unutrašnja pitanja susednih zemalja i koje prizivaju na menjanje granica nisu prihvatljive i više su nego kontraproduktivne – poručio je komesar nadležan upravo za zemlje koje se nalaze na putu integracija u Evropsku uniju.
Zvanični Beograd, na drugoj strani, u ovome je video „poziv na treći balkanski rat”, prekrajanje granica i pozvao na smirenje situacije i stabilnost. Tako je premijer Srbije Aleksandar Vučić u utorak izjavio da je ovde očigledno reč o dobro koordinisanoj akciji albanskih političara iz Albanije i sa teritorije KiM, ali i Albanaca iz Preševske doline, i u to nema nikakve sumnje. Takođe je otkrio da su u ovu priču prste umešale i strane službe.
– U tom se smislu postavlja samo nekoliko pitanja: da li Albanci to rade sami ili u koordinaciji s nekim drugim, možda i sa nekog drugog kontinenta, zašto sada i šta su im prave namere. Ovde je reč o pokušaju legitimizacije albanskog pitanja uvođenjem Makedonije dublje u problem, i o tome da se Srbija isprovocira da reaguje neodgovorno pa da oni ispadnu žrtve – ocenio je Vučić, napominjući da je zabrinut, i to ne zbog naše, nego zbog tuđe neodgovornosti.
– Nisam siguran šta je krajnji cilj. Naše službe su našle tragove delovanja jedne strane službe sa agencijama iz Albanije i Prištine. Ali to nije dovoljno jer nije reč o jednoj od najvećih svetskih sila, i to nije dovoljno za ovakvo samopouzdanje. Svojevremeno, posle jednog sastanka u Briselu, rekao sam predsedniku Tomislavu Nikoliću da Albance nikada nisam video takve i da sam primetio da su bili potpuno nezainteresovani za dijalog s Beogradom. Moguće je da je cilj svakodnevnih izjava o „velikoj Albaniji” da se ta priča potpuno legitimizuje i postane potpuno normalna i da više nikome ne pada na pamet da na to reaguje. I Musliju je ubačen u celu priču kako bismo od njega napravili albanskog nacionalnog heroja i kako bi se iskonstruisala priča da su njegova prava ugrožena – poručio je Vučić.
Kako je dodao, u izjavama na tu temu vodio je računa o svakom izgovorenom slovu, i da to i danas čini, i to ne bez razloga.
– Narod u Bujanovcu, Preševu, na KiM, gde nemamo efektivnu vlast od 1999. godine, treba da se oseća sigurnije i bolje. Inače, postoji još jedna zemlja koja pokazuje interesovanje za Balkan, što mene iznenađuje. Ta zemlja želi da ostvari što veći uticaj na albanski korpus na Balkanu. Razgovaraću s predsednikom te zemlje – podvukao je Vučić.
Komentarišući Muslijevu izjavu da Vučić zna da će biti formirana „velika Albanija”, premijer je rekao da Srbija zna šta je njena teritorija, da nikoga ne diramo i da nikome ne pretimo, te da svako može da govori šta želi, ali ne i da čini šta hoće:
– Ne znam šta ćete da formirate, ne znam gde ćete da formirate, ali na teritoriji Srbije to nećete formirati. Za to imate moju čvrstu reč, a dobro znate da držim do reči koju dam!
Premijer se tom prilikom osvrnuo i na Tačijeve kritike upućene Hanu da „EU radi po nalogu Srbije jer su podlegli srpskoj propagandi”, ocenjujući ih kao zastrašujuće.
– Stepen agresije koji se čuje i oseća iz izjava političara Albanaca, a posebno prema EU, gotovo da je neverovatan. Ono što je rekao Han veoma je važno, i zbunila me je oštrina Tačijevog napada, budući da je EU svoju reakciju dala u najblažoj formi. Možda EU potcenjuje to što se zbiva i u Tirani i u Prištini, u delu lokalnih organa vlasti Bujanovca, ali mi pažljivo pratimo šta se dešava. Ističemo želju da sačuvamo mir i stabilnost gotovo po svaku cenu, ali granice da menjate na takav način, da pretite i kreirate nešto nauštrb teritorije i Ustava Srbije, to nećemo dozvoliti – upozorio je Vučič, uz opasku da nije siguran da je sve to upereno protiv Srbije, već mu se čini da je bilo „gađaj Srbiju javno, a šalji poruku nekom drugom”.
Na sličan način sve ovo tumače i novinari redakcije „Dojče velea”, koji ocenjuju da se i Tači i Rama prvenstveno obraćaju Briselu. Oni podsećaju na to da Albanija već dugo stagnira na svom putu evrointegracija: pet godina je čekala na status kandidata koji je, posle zahteva podnetog 2009, dobila tek 2014. godine. Do današnjeg dana, Tirana nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje u pristupnim pregovorima sa Unijom. Priština je pak u još težoj poziciji. Kosovo je stupanjem na snagu Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji zapravo došlo do kraja svog trenutnog evrointegracijskog puta. Za svaki sledeći korak Kosova ka EU biće neophodan konsenzus svih zemalja članica o statusu Kosova kao nezavisne države. Takvog konsenzusa nema i pitanje je da li će i kada biti postignut. Da bi se sklopio balkanski mozaik, važno je znati i da se i Kosovu i Albaniji bliže izbori, a da im je evropska perspektiva sve udaljenija.

Nije Zapad kumovao „velikoj Albaniji”, nego Rusija maloj
Da se vratimo na pitanje s početka teksta. Ko je idejni tvorac ideje o „velikoj Albaniji” i ko je od velikih sila sada podržava? Odgovor nam je dao engleski istoričar i pisac Noel Malkolm, koji predaje na Ol souls koledžu na Oksfordu i predstavlja jednog od svetski najupućenijih ljudi u projekat „velike Albanije”. Zato je veoma drag gost u Prištini, a rado ga citiraju i albanski separatisti. Inače, slavu je stekao kao autor knjiga posvećenih istoriji Balkana koje su znatno uticale na stav zapadne javnosti i političara o području bivše Jugoslavije na kraju 20. veka.
Malkolm u ekskluzivnom razgovoru za „Ekspres” objašnjava da je ideja o ujedinjenju Albanaca u 19. i početkom 20. veka nastala prirodno, kao što je bio slučaj sa svim ostalim narodima koji su želeli stvaranje nacionalnih država ili autonomiju od turskog carstva.
Na naše pitanje zbog čega je nedavno izjavio (a Albanci proširili na društvenim mrežama) da „ujedinjenje Albanaca ne bi ugrozilo, niti predstavljalo rizik za Balkan, već bi jačalo mir i stabilnost”, on odgovara da taj citat nije tačan.
– Verovatno je to iskrivljena verzija nečega što sam rekao u televizijskom intervjuu u Albaniji pre godinu dana. Na pitanje o ideji ujedinjenja Albanije i Kosova (pazite dobro, samo ove dve zemlje – ne ujedinjenje „svih” Albanaca!), rekao sam dve stvari. Prvo, smatram da su bilo koje dve zemlje slobodne da se ujedine ako žele i ako se to sprovede na demokratski način. Na to ne bih imao imao prigovor. U principu, to se i dešava (na primer, nemam ništa protiv da se Srbija i Crna Gora demokratski ujedine, ili Češka i Slovačka, itd.). Dalje, rekao sam da ujedinjavanje Albanije i Kosova ne bi stvorilo pretnju, jer bi ujedinjena zemlja i dalje bila veoma slaba sila u vojnom smislu i veoma zavisna od zapadnih vlada. Ali, s druge strane, objasnio sam da to nije realno ostvariv politički program i da bi to čak bilo kontraproduktivno, s obzirom na to da su zapadne vlade duboko protiv toga – objašnjava profesor Malkolm, još jednom podvlačeći da o tom pitanju uvek ima takav stav:
– Ujedinjenje Albanije i Kosova u principu nije pogrešno, ali u praksi nije dobra ideja. Albanski mediji su birali možda samo neke delove te moje izjave, ali sam uvek govorio obe stvari. I vi, ako želite da me citirate, zahtevam da navodite i jedno i drugo.
Komentarišući istorijski kontekst nastanka ideje „velike Albanije”, on kaže da zbog obaveza nema vremena da o tome govori sa dosta istorijskih detalja, ali da je koren toga u osnovi jasan.
– Kada su Albanci u Osmanskom carstvu želeli da dobiju nacionalnu teritoriju – bilo kao autonomni entitet u carstvu ili kao nezavisnu državu – oni su prirodno hteli da uključe što veći deo teritorije koju naseljava albansko stanovništvo. Ne postoji ništa čudno ni iznenađujuće u tome: isto je bilo i sa Srbima koji su želeli srpsku državu ili sa Grcima, na primer – navodi Malkolm.
Na naše pitanje ko je od velikih sila gledao blagonaklono na tu ideju, odnosno ko ju je „sponzorisao”, profesor sa Oksforda kaže da u to vreme nije bilo potrebno da Albanci traže od zapadnih zemalja sponzorisanje.
– Termin „velika Albanija” dobija na značaju tek pošto su granice Albanije fiksirale evropske sile 1913. godine. Tada je od novonastale države odsečen značajan deo albanskog stanovništva, posebno na Kosovu. Dakle, moglo bi se reći da se odlučujuće mešanje velikih sila desilo u vreme kada su te granice postavljene na taj način. Rusija je tu odigrala značajnu ulogu i aktivno je učestvovala u tome. Na Londonskoj konferenciji 1912-1913. godine iz albanske države uklonjeni su Prizren, Peć i Đakovica. Dakle, šta se tad desilo? Istorijski, napravljena je manja Albanija – zaključuje Malkolm.

Opet se igra Prizrenska liga
Podsetimo, Londonska konferencija je bila međunarodni samit sazvan decembra 1912. da bi se izvršila podela teritorije Osmanskog carstva, koju su članice Balkanskog saveza okupirale tokom Prvog balkanskog rata. Konferenciji su prisustvovali i predstavnici šest „velikih sila”: Austrougarske, Italije, Francuske, Nemačke, Velike Britanije i Rusije.
Međutim, ideja „velike Albanije” seže malo dalje u prošlost, do formiranja Prizrenske lige, što je skraćeni naziv za vojno-političko udruženje za odbranu prava albanskog naroda. Ovo udruženje je u Prizrenu formirala grupa Albanaca 10. juna 1878, nakon završetka rata između Rusije, Srbije i Crne Gore protiv Osmanskog carstva. O razlozima osnivanja i karakteru Prizrenske lige postoje veoma protivrečna mišljenja. Albanska istoriografija smatra Prizrensku ligu izrazom opštealbanskog nacionalnog pokreta. S druge strane, mnogi smatraju da je Prizrenska liga jedan oblik manipulacije albanskim narodom u vođenju balkanske politike, jer je uglavnom bila instrument osmanlijske politike i politike evropskih sila. Šta god da je od toga istina, Prizrenska liga je bila u suštini zasnovana na antisrpskoj ideji „velike Albanije”, zanemarujući prava Srba, Slovena i Grka. Agresivni program Prizrenske lige trajno je opteretio odnose između Srba i Albanaca, što se i danas može primetiti.

NEMAČKI MEDIJI: “VELIKA ALBANIJA” VIŠE NIJE SAMO PLOD SRPSKE MAŠTE I STRAHA
I nemački mediji ovih dana bavili su se temom „velike Albanije”. Njihova štampa osvrnula se na moguće sankcije EU Makedoniji, kao i na nedavne izjave Rame i Tačija o ujedinjenju Albanaca iz regiona u mini-uniju – ukoliko se Kosovu zatvore vrata za EU.
Andreas Ernst za „Noje cirher cajtung” kaže, a prenosi „Dojče vele”: „Iako je nedavno odbačena kao plod srpske mašte i straha, uniju Albanije i Kosova albanski premijer Edi Rama više ne isključuje.” On lično daje prednost Evropskoj uniji, u kojoj bi se zbili redovi Albanaca iz matice Albanije, sa Kosova, iz Makedonije i Crne Gore. Rama je upozorio na „noćnu moru” koja bi zahvatila region kada bi druge sile nastavile da potiskuju EU i njen uticaj u tom regionu. Pri tome je mislio na Rusiju i Tursku, čija je prisutnost znatno povećana.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar