VOJSKA KOSOVA - NA KURSISTE RAZBROJS

Priština je već desetine pripadnika KBS poslala na vojne akademije u inostranstvo. I mada to impresivno zvuči, nije reč o sistemskom pristupu, već o ad hok slučajevima. Za nešto više potrebno je i više novca

Više desetina pripadnika Kosovskih bezbednosnih snaga već je završilo školovanje na nekim od prestižnih vojnih akademija, od američkog Vest Pointa do engleskog Sandhersta. Desetine njih trenutno su na školovanju. U narednih deset godina, koliko je planirano da traje transformacija KBS u kosovsku vojsku (iako se naziv neće menjati), oni će predstavljati elitu te formacije.

Većinu kadra KBS i tada će, međutim, činiti ljudi koji su prošli tek samo kurs u simulacijskom centru u Vučitrnu, pod nadzorom, pre svega, stručnjaka iz SAD i Velike Britanije.

Osim toga, formalno vojno obrazovanje sticaće na vojnim školama u dve zemlje regiona. Prva je makedonska vojna akademija „General Mihailo Apostolski", gde je 2013. godine na školovanje upućeno prvih sedam kadeta.
Druga zemlja je Hrvatska. Do sada je, naime, prema podacima do kojih je „Ekspres" došao iz Hrvatske, 36 pripadnika KBS završilo jedan oblik vojnog školovanja na Hrvatskom vojnom učilištu „Petar Zrinski". Reč je o vojnom studijskom programu na Sveučilištu u Zagrebu, na kojem se izučavaju vojno inženjerstvo i vojno vođenje i upravljanje.

Osim toga, u Hrvatskoj se trenutno školuje još 10 pripadnika Kosovskih snaga bezbednosti. Jedan pohađa Komandno štabnu školu „Blago Zadro". Troje pripadnika KBS je u Podoficirskoj školi „Damir Tomljanović Gavran", a dvojica polaznika su u Centru za strane jezike „Katarina Zrinska".

Kosovo je na školovanje vojnih kadrova u inostranstvu prisiljeno jednostavnom činjenicom da nema sopstvene vojne škole. U regionu su u istoj situaciji još Crna Gora i Bosna i Hercegovina.
Od 2016. godine KBS je počeo da školuje kadete i na akademijama u SAD, Velikoj Britaniji, Turskoj i Nemačkoj. Broj polaznika ovih prestižnih vojnih škola je, ipak, relativno skroman. Glavni ograničavajući faktor je, naravno, novac.
- Tu nije reč ni kakvom sistemskom pristupu. Sve deluje pomalo haotično. Sporazum o školovanju vojnih kadrova, Kosovo ima s Makedonijom. Sve ostalo je ad hok kada se ukaže prilika da se neko negde pošalje, a ponekad je reč i o svojevrsnim donacijama - ocenjuje za „Ekspres" vojni analitičar Aleksandar Radić.

Bez obzira na to, ostaće zabeleženo da su, na primer, Rilind Idrizi i Feti Pronaj prva dvojica oficira Kosovskih bezbednosnih snaga koja su pre nešto više od godinu dana završili školovanje na Kraljevskom vazduhoplovnom koledžu Kranvel u Velikoj Britaniji.
To je kao izuzetno važan događaj istakao i komandant Kosovskih bezbednosnih snaga general-potpukovnik Rahman Rama, navodeći kako Kosovske bezbednosne snage „visoko vrednuju mogućnosti obuke koja im se nudi u Velikoj Britaniji i kod drugih međunarodnih partnera".
Idrizi i Pronaj su, inače, bili deo grupe od ukupno 18 pripadnika KBS koji su 2017. godine završili školovanje u Velikoj Britaniji. Ostalih 16 pripadnika KBS i KPS završilo je školovanje na Vojnoj akademiji kraljevske britanske kopnene vojske Sandherst.
I mada su mnogi već videli Pronaja i Idrizija kao buduće pilote helikoptera u kosovskoj vojsci, istina je da se na Kranvelu ne prolazi letačka obuka. Pilote helikoptera, za koje se veruje da će se potruditi da ih nabave, Priština će morati da obučava negde drugde.
Radić podseća da je Priština svojevremeno bila u pregovorima s Podgoricom da svoje pilote helikoptera školuje u Crnoj Gori. Od toga, međutim, za sada nema ništa.

Od 2016. godine dvojica pripadnika KBS nalaze se na četvorogodišnjem školovanju u Vest Pointu. Reč je o Arlenu Salahu i Iliju Daladaku. Krajem septembra njih je na akademiji posetio i kosovski premijer Ramuš Haradinaj, koji je tom prilikom i načelniku Vest Pointa, generalu Derilu Vilijamsu, zahvalio na „podršci američke akademije jačanju sposobnosti Kosovskih snaga bezbednosti kroz obuku kadeta".
Deo kadrova koji će ubuduće predstavljati okosnicu Kosovskih bezbednosnih snaga, ali i rukovodstvo kosovskog Ministarstva odbrane prošli su kurseve u Evropskom centru za bezbednosne studije „Džordž Maršal" u nemačkom Garmišpaterkirhenu.
Neki od njih su Burim Ramdani, trenutni zamenik ministra KBS, a koji će, prema saznanjima „Ekspresa", biti prvi kosovski ministar odbrane, kao i sadašnji komandant KBS, general-pukovnik Rahman Rama.

A kada je reč o obuci i usavršavanju običnih prašinara, KBS ima sporazum o saradnji s Nacionalnom gardom Ajove. S njihovim pripadnicima KBS sprovodi niz obuka i usavršavanja na domaćem terenu. Poslednja velika vežba u kojoj su učestvovala 53 pripadnika Nacionalne garde Ajove održana je početkom maja. Glavna tema ove vežbe, koja je organizovana pod nazivom „Orao 6", bila je brzi odziv na prirodnu katastrofu.

Upadljivo je, takođe, da Priština sada beži od kadrova nekadašnje JNA. Prednost se, naime, uvek daje borcima nekadašnje Oslobodilačke vojske Kosova, koji su iskustvo sticali u borbama 1998-1999, upravo s jedinicama Vojske Jugoslavije i MUP-a Srbije.
I dobar deo njih je, međutim, filtriran, pre svega na insistiranje stranaca, još pri formiranju Kosovskog zaštitnog korpusa, koji je potom prerastao u KSB. Kosovske vlasti zato sada intenzivno pokušavaju da i formalno obuče kakav-takav oficirski kadar.
Kada se pogleda struktura pripadnika KBS koji se šalju na školovanje u inostranstvo, potpuno je jasno da se projektuju snage koje neće prevazilaziti mogućnosti lakih pešadijskih snaga.
- Njihova tehnika neće se mnogo razlikovati od onoga što već sada imaju. U pitanju su laki oklopnjaci, poput turskih „otokar kobri" koje im je Istanbul već donirao, odnosno američkih „hamvija" i vozila MRAP - kaže Aleksandar Radić.
KBS trenutno ima 51 „hamvija", početkom nedelje stigla je druga donacija (24 komada). Zanimljivo je da KBS sada ima više „hamvija" nego Vojska Srbije (40). Razlika je, međutim, u tome što su srpski „hameri" novi, proizvedeni baš za Vojsku Srbije, dok su oni koji će ući u sastav KBS već preživeli ratna dejstva u Avganistanu i Iraku.

Po sadašnjem zakonu, takođe, KBS ne može da ima ofanzivno oružje poput tenkova i sličnih sredstava. Izmene zakona, koje će najverovatnije biti usvojene u kosovskom parlamentu u trenutku kada se ovaj broj „Ekspresa" nađe na kioscima, i to će im omogućiti.
Ono što piše na papiru je, međutim, jedno, a realnost nešto drugo.
- Sada njihovo naoružanje kontroliše Kfor. To je ono što mnogi zaboravljaju. Kfor, dakle, može da zakatanči njihovo naoružanje i kaže im: „Mi ga čuvamo". Po novom zakonu će se to, međutim, izmeniti, ali je pitanje kako će se prema svemu tome postaviti Kfor. Drugo, njima sada najviše para odlazi na personalne troškove. Za nabavku naoružanja i opreme, međutim, potrebno je mnogo više. Zato će se verovatno najviše osloniti na donacije. Turska i SAD su već pokazale spremnost da to rade. Danas niko ne želi da budete previše jaki, ali istovremeno želi i da zaradi. Tako da u Vašingtonu verovatno odavno postoji neka projekcija o tome koliko daleko mogu da im dopuste da idu. Nema, dakle, ni govora o razvoju nekih većih ofanzivnih kapaciteta - uveren je Radić.

On, naravno, očekuje da će se u prvom trenutku KBS koncentrisati na nabavku protivoklopnih sredstava, ali i lakih prenosnih protivavionskih sistema. Nije nemoguće da će na tržištu potražiti i minobacače.
Za sve to, međutim, potrebne su dve stvari. vreme i novac. I, naravno, makar prećutno odobrenje međunarodnih faktora da se ta roba isporuči.
KBS, takođe, planira formiranje helikopterske eskadrile, koju bi najverovatnije trebalo da čine višenamenski helikopteri. To je, ipak, veoma skupa igračka. A prema Radićevim rečima, jedna je stvar kada se novac troši za ostvarivanje nekih političkih ciljeva, a potpuno je druga priča kada treba odrešiti kesu za kupovinu ozbiljne tehnike.

Nezvanično, želja Prištine je da to budu američke „kajove", koje je nedavno nabavila i Hrvatska. Prema zamislima kosovskih vlasti, četiri helikoptera bi trebalo da budu isporučena u naredne dve godine (po dva primerka svake godine), a koristili bi ih i KBS i KPS.
Nedoumicu je, međutim, izazvala nedavna poseta predsednika kosovske skupštine Kadrija Veseljija bazi Nacionalne garde Ajove „Kamp dodž", gde su mu, osim oklopnih vozila točkaša MRAP, čiji se dolazak uskoro očekuje u bazu KSB „Adem Jašari" kod Prištine, pokazani i helikopteri UH-60. To je, ipak, nešto skuplja varijanta od „kajove" (razlika u ceni je oko milion dolara po komadu), pa je verovatnoća nabavke tih letelica manja.

Burim Ramadani prvi ministar
Burim Ramadani biće, prema saznanjima „Ekspresa", prvi kosovski ministar odbrane nakon što u kosovskom parlamentu budu izglasani zakoni o služenju u BSK, Ministarstvu odbrane i o bezbednosnoj snazi. Ramadani se trenutno nalazi na funkciji pomoćnika ministra BSK, a da se ozbiljno i dugo pripremao za buduću funkciju, jasno se vidi iz njegovog razvojnog puta. Ovaj 37-godišnjak iz Suve Reke je nakon kraće novinarske karijere (od 2004. do 2007. radio je za prištinski „Zeri", čak i kao dopisnik iz Beograda) otišao na napredne bezbednosne studije u Evropski centar za bezbednosne studije „Džordž Maršal" u Garmišpaterkirhenu. Potom je postao politički savetnik kosovskog ministra policije, a bio je i poslanik i generalni sekretar Alijanse za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja. Radio je kao konsultant za UNDP na Kosovu, bio izvršni direktor Centra za istraživanje bezbednosnih politika, a zatim i predavač na ISPE koledžu u Prištini na predmetima Nacionalna bezbednost i Demokratski nadzor bezbednosnog sektora.

Vojna tehnika koju je Priština nabavila ili želi da kupi

 

„Hamvi"
Kosovo je postalo 36. korisnik „hamvija", terenskog vozila američke vojske koje je naslednik legendarnog džipa. Vozilo je robusno i veoma mobilno. Kosovo u naoružanje uvodi verzije M1114 bez balističke zaštite, kao i verziju M1116, koja štiti posadu do kalibra 7,62 mm i delova granata. Jedan deo vozila koji su borbena verzija imaju višeslojni kompozitni oklop.

Foto: YouTube screenshot

 

MRAP
Nakon posete Kadrija Veseljija Americi, albanski mediji javili su da će se u jedinicama KSB naći i MRAP vozila američke firme „Oškoš M-ATV" i MaxxPro Plus firme „Navistar International". Reč je o vozilima iz američkih vojnih viškova, kojih Vašington želi da se po svaku ceni reši. M-ATV može biti s puškomitraljezom, mitraljezom, automatskim bacačem granata kalibra 40 mm i protivoklopnim raketama TOW. Kada je u pitanju vozilo MaxxPro Plus,KSB će najverovatnije dobiti kategoriju 1, koja ima veće opterećenje i veću nosivost. Ovo vozilo ima šasiju u obliku slova V kako bi zaštitilo posadu od mina.
Helikopter „kajova"
„OH-58D kajova vorior" je jednomotorni laki izviđački borbeni helikopter koji je opremljen naprednim nišanskim sistemima. Najčešće je naoružan mitraljezom kalibra 12,7 mm, nevođenim raketama dometa od šest do devet kilometara, protivoklopnim raketnim sistemom i raketama vazduh-vazduh. Osnovna namena helikoptera je izviđanje i napad. U borbenim uslovima može se koristiti za protivoklopnu borbu, pratnju i zaštitu konvoja, korekciju i navođenje artiljerijske vatre.

„Crni soko"
„UH-60 blek hok" (crni soko) glavni je transportni helikopter srednje nosivosti u američkoj vojsci. Kosovska vojska bi mogla da dobije verziju A, koja može da preveze 11 opremljenih vojnika. Iako UH-60 nema posebni sistem za naoružanje, helikopter je opremljen s dva nosača, na koje je moguće postaviti puškomitraljeze. UH-60A može biti opremljen sa do 16 protivoklopnih raketa, kao i raketama vazduh-vazduh FIM-92 stinger.