VREME IZAZOVA: Šta nas čeka 2019. u Srbiji i svetu

VREME IZAZOVA: Šta nas čeka 2019. u Srbiji i svetu


Kosovo će, bez sumnje, i u 2019. godini biti ključno pitanje za Srbiju. U poređenju sa njim, sve drugo izgledaće kao sporedno. Na svetskom nivou, sve će se vrteti oko međusobnih odnosa tri supersile – SAD, Rusije i Kine
Ne treba gajiti iluzije da Kosovo i u 2019. godini neće biti pitanje svih pitanja u Srbiji. Da li će ono konačno dobiti odgovor, ponekad izgleda kao da najmanje zavisi od nas samih.
U međuvremenu, dok budemo čekali finalno rešenje, svako će da radi svoj posao – i u Beogradu, i u Prištini, i u Briselu, i u Vašingtonu, i u Moskvi…
I baš Moskva će verovatno prva u 2019.  imati priliku da Beogradu ponovo saopšti sve što ima po ovom pitanju, da pruži podršku i poruke prijateljstva. Štaviše, to će predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću lično da saopšti predsednik Rusije Vladimir Putin, čija je poseta Beogradu planirana za, kako se može čuti, 17. januar.
Prema pisanju medija, tokom Putinove posete očekuje se potpisivanje skoro 20 sporazuma, a u centru pažnje biće i saradnja na projektima iz oblasti energetike, infrastrukture i inovacija. Tokom godine se, možda, konačno pojavi i onih 30 tenkova iz ruske donacije, koja je, doduše, trebalo da bude realizovana do kraja 2018. godine.
Oni pak kojima Kosovo nije baš u svakodnevnom fokusu, centralno pitanje biće – hoću li u 2019. živeti bolje, hoće li mi porasti plata i da li će prosečna zarada dostići tih očekivanih 500 evra?
Primera radi, svi zaposleni u javnoj upravi od 1. januara prelaze na jednu jedinstvenu osnovicu, koja će potom, u zavisnosti od samog radnog mesta biti množena određenim koeficijentom, koji će tek biti određen. Time bi se vrednovala specifičnost posla, a ne samo stručna sprema.
Ministar finansija Siniša Mali je, doduše, poručio da povećanja plata zavise od stanja u budžetu i da ona nemaju direktne veze sa reformom sistema plata. Veruje, međutim, s obzirom na dobre makroekonomske pokazatelje, da će povećanja u narednom periodu doprineti boljoj poziciji najmanje plaćenih u upravi.
Nova godina ženama donosi i nova pravila za penzionisanje. Tako od 2019. žene u starosnu penziju mogu ukoliko imaju 62,5 godina života i najmanje 15 godina radnog staža. Za prevremenu penziju potrebno je da imaju 57 godina života i 38,5 godina staža.
Ako se obistine ranije najave, u Srbiji bi tokom 2019. godine trebalo da počne i izgradnja gasovoda koji bi preko Bugarske i Turske bio povezan sa tzv. Turskim tokom. Njegov završetak ambiciozno je najavljen za 2020. godinu. Samo da sve ne stane na dve zavarne cevi, kao što je bilo četiri godine ranije sa Južnim tokom.
Mnogi će sa strepnjom pratiti i učešće naših sportista u raznim kvalifikacijama – košarkaša za Svetsko i fudbalera za Evropsko prvenstvo. Paradoksalno, ali trenutno mnogi veće šanse za odlazak na šampionat daju fudbalerima, mada ne otpisuju ni košarkaše, iako su već propustili jednu meč loptu da direktno putuju na prvenstvo koje se odigrava u Kini.
I, naravno, kako živimo u Srbiji, opcija koja nijedne godine nije isključena jesu izbori, bilo parlamentarni, bilo predsednički. Da li će ih i biti, zavisi od više faktora, ne samo unutrašnjih, i procena onih koji bi mogli da ih raspišu.
Ono što je sigurno jeste da, makar u regionu, izbori, i to predsednički, čekaju Hrvatsku. Oni će, najverovatnije, biti organizovani u decembru, mada nije nemoguće da budu prebačeni i za januar 2020. godine. Ko će biti kandidat, sada je rano govoriti. Sa velikom sigurnošću, međutim, možemo da tvrdimo da će, kao i prethodnih godina, glavna tema u predizbornoj kampanji biti – Srbija.
A na globalnom nivou stvari će se, bez sumnje, vrteti oko odnosa najvećih svetskih sila – SAD, Rusije i Kine. Sve to biće začinjeno ubacivanjem Irana, Severne Koreje, ali i Bregzita u celu priču.
Tako bi, prema procenama agencije „Blumberg”, najgori scenariji u 2019. godini mogli da budu nuklearni hladni rat SAD i Rusije, sukob američkog predsednika Donalda Trampa i demokrata u SAD, nastavak trgovinskog rata Amerike i Kine, konflikti oko Irana, kao i jačanje evroskeptika u Parlamentu EU.
Sankcije protiv Rusije i otkazani susreti Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina, naime, doveli su do toga da je Kremlj odustao od boljih odnosa sa Belom kućom.
Velike su šanse da se odnosi Rusije i SAD pretvore u otvoreno neprijateljstvo. Amerika bi mogla da napusti Sporazum o nuklearnom oružju srednjeg dometa, pa će Rusija tada usmeriti prethodno zabranjene rakete na Evropu, u kojoj su stacionirani američki projektili…
Rok od 90 dana u kojem bi trebalo da se dogovore Kina i SAD o carini ističe naredne godine. Ako se ne dogovore, Vašington će podići carine na kineske proizvode u vrednosti od 200 milijardi dolara. To će izazvati lančanu reakciju. A kako postoji velika verovatnoća da se realizuje takav scenario, moglo bi da dođe do otvorenog trgovinskog rata i borbe za stratešku dominaciju.
Smatra se i da bi američke sankcije Iranu mogle da izazovu novo pokretanje iranskog nuklearnog projekta, pa čak i da dovedu do blokade Hormuškog moreuza, kroz koji svakog dana prolazi 30 odsto svetske proizvodnje sirove nafte.
U Evropskoj uniji očekuju jačanje evroskeptika, kao i nove probleme sa Grčkom, što bi, u najgorem slučaju, moglo dovesti do rušenja evra. Izbori za Evropski parlament, koji se održavaju od 23. do 26. maja, biće test za EU, koja je pod velikim udarcima nacionalnih pokreta.
Ukoliko pod uticajem rastućeg nezadovoljstva javnosti dođe do jačanja tih snaga, moguće je da će to dodatno da uzdrma sposobnost EU da se suoči sa izazovima koji su pred njom. U svakom slučaju, rezultat tih izbora predstavljaće značajan faktor u budućem cenkanju oko ključnih pozicija u EU, poput mesta predsednika Evropske komisije i predsednika Evropske centralne banke.
Očekuje se, takođe, kriza u SAD. Rezultati istrage posebnog istražioca Roberta Milera o navodnim Trampovim vezama sa Rusijom mogli bi da budu objavljeni početkom 2019. godine, i to u trenutku kada Kongres preuzimaju demokrate.
Oni su već najavili početak kampanje za predsedničke izbore 2020. godine, pa se procenjuje da bi to moglo još više da zagreje ionako uzavrele odnose i dovede do rata Trampa i Demokratske stranke u SAD.
U  11 sati uveče 29. marta konačno bi trebalo da bude okončan i Bregzit. Sredinom januara će, doduše biti organizovano glasanje o Sporazumu o povlačenju, kojim je predviđeno postepen izlazak Britanije iz EU do kraja 2020. godine. Pitanje je, međutim, šta će biti ukoliko taj sporazum ne dobije podršku britanskog Parlamenta? Jer EU je već nagovestila da nema drugi plan u slučaju eventualnog odbacivanja sporazuma o Bregzitu u britanskom Parlamentu, osim da Britanija iz evropskog bloka istupi – bez dogovora.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar