ZAJEDNO ILI SKUPA

ZAJEDNO ILI SKUPA

Foto: Printscreen


 Koliko je daleka ideja o nekoj novoj Jugoslaviji, koja se sasvim sigurno ne bi tako zvala, ali bi pre svega građanima ovih prostora ponudila makar deo onih pogodnosti koje su ranije generacije uživale u zajedničkoj državi?

Svako ko se i danas, dvadesetak godina od okončanja ratova u bivšoj Jugoslaviji, usudi da makar glasno razmišlja o nekoj novoj zajednici na prostoru Balkana, u bilo kojem obliku, rizikuje da, u najmanju ruku, bude prokazan kao jugonostalgičar. Realno, međutim, neka vrsta obnavljanja veza već je prisutna.

Najpre kroz sporazum o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi (CEFTA). Potom je usledio Berlinski proces sa ciljem da se poboljša saradnja zemalja Zapadnog Balkana u oblasti infrastrukture i ekonomskog razvoja. Jeste da je tu i tamo izbijao poneki carinski rat između Srbije i Hrvatske, ali je sve to uglavnom bilo samo deo predizbornog folklora, uglavnom u Hrvatskoj.

Na onom “najprizemnijem” nivou građani Srbije, BiH, Crne Gore i Makedonije, na primer, državne granice mogu da prelaze samo uz ličnu kartu. Slovenija i Hrvatska su tu, ipak, izuzetak jer se u njih kao punopravne članice EU bez pasoša ipak ne može. Za sada.

Treće, u narodu je, kada se spomene Jugoslavija, najprisutnija žal za sportskim takmičenjima u nekadašnjoj velikoj državi, a potom naravno i za velikim uspesima na međunarodnim takmičenjima. I tu je napravljen iskorak formiranjem regionalne košarkaške lige. Jeste da je to i privatni poduhvat, te da on ponekad ide pomalo traljavo, ali je činjenica da ljudi ponovo mogu da gledaju, na primer, duele Zvezde i Partizana sa Cibonom i Zadrom. Pa, makar im jedino zadovoljstvo bilo da skandiraju protiv “ustaša” ili “četnika”.

Koliko je daleka ideja o nekoj novoj Jugoslaviji, koja se sasvim sigurno ne bi tako zvala, ali bi pre svega građanima ovih prostora ponudila makar deo onih pogodnosti koje su ranije generacije uživale u zajedničkoj državi?

U kolumni objavljenoj još početkom godine, čuveni britanski novinar Nil Klark istakao je da bi se svi problemi na Balkanu rešili osnivanjem nove federacije.

– Svi problemi u regionu proizlaze iz nasilnog raspada multietničke Jugoslavije devedesetih godina prošlog veka. To je proces koji su zapadne sile podržavale, pa i aktivno ohrabrivale. Dok se danas brani postojanje i teritorijalni integritet BiH, postavlja se pitanje zašto je Amerika podržavala nezavisnost Kosova. Zašto onda nije bio važan teritorijalni integritet Jugoslavije? Mnogi ljudi u regiji nostalgični su za Jugoslavijom. Prošlogodišnja anketa agencije “Galup” pokazala je da većina ispitanih iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije, kao i 45 odsto iz Slovenije smatra da je raspad Jugoslavije bio loša stvar. Jugoslavija je narodima Balkana dala ne samo stabilnost nego i ekonomsku sigurnost, pa je imalo smisla to što su narodi iz regije odlučili da se ujedine u federalnu državu. Jugoslavija je postigla velike uspehe u područjima kulture, sporta, umetnosti, obrazovanja i ljudskog razvoja. Njeno uništenje bilo je tragedija ne samo za ljude na Balkanu nego za celo čovečanstvo – naveo je u komentaru britanski novinar.

Klark je dodao da umesto jake jugoslovenske države danas postoji niz malih, ekonomski slabih zemalja na Balkanu, što odgovara imperijalnim težnjama Amerike.

– Jedini način da se problemi na Balkanu reše je povratak u prošlost. To bi se moglo ostvariti putem postupne rekonstrukcije jugoslovenske federacije, koja bi s Albanijom potpisala “ugovor o prijateljstvu”, a možda joj i ponudila priključivanje. Jugoslavija je imala smisla u 20. veku, a ima i danas – zaključuje Klark.

Istoričar i akademik Ljubodrag Dimić ističe za “Ekspres” da treba praviti razliku između datuma kada je nastala jugoslovenska država i sadržaja u njenom osamdesetogodišnjem životu.

– Ti sadržaji su bili različiti, ali je njih oblikovala jugoslovenska ideja, koje danas nema, koja je mrtva. Ali ideja je kao feniks. Ona se rađa iz pepela. Prema tome, nemojmo se iznenaditi ako sutra bude opet okupljeni u jedan prostor. Možda ne pod imenom Jugoslavija, ne pod tim ideologijama prošlosti, već na neki drugi, ekonomski način. Možda to bude naša budućnost – napominje Dimić dodajući da se treba podsetiti dokumenata iz 1922. i 1923. kada su postojali planovi o Evropi A i Evropi B.

– Evropa B bi trebalo da bude prostor na tehnološki nižem nivou, kulturno i civilizacijski pežorativno doživljavan. Na kraju krajeva, Jugoslaviju je 1918. godine odredilo nekoliko činilaca. Jedan je bio srpski, drugi onaj koji je potekao iz pobedničke snage Evrope, i treći je bio jugoslovenski faktor – Srbi, Hrvati i Slovenci sa prostora Habzburške monarhije. U nekoj budućnosti Srbija se neće jedina pitati. Verovatno će o tome odlučivati Evropa ukoliko želi da ima jedan dodatni ekonomski prostor, kako je govorio Hitler. A onda će ta Evropa B biti jedan pojas, gde će neka od država imati vođstvo, ali će ono biti potčinjeno interesima velikih država. Da li se tom vođstvu treba radovati i da li ono sa sobom nosi animozitete, to su druga pitanja – kaže Dimić.

Istovremeno i Joška Broz, unuk Josipa Broza Tita, doživotnog predsednika SFRJ, ističe za “Ekspres” da je sasvim realno da će u doglednoj budućnosti nastati nekakva nova Jugoslavija.

– To je najveća realnost i to će morati da se dogodi. Sve ove balkanske zemlje ne mogu same ekonomski da opstanu. Interesi velikih sila su takvi da one žele da razbiju svaki mogući savez i trgovinsku uniju na Balkanu. Međutim, i kod njih su nastali brojni problemi, od represija, turbulencija na tržištu i propadanja kapitala, te će morati da dignu ruke od ovih prostora kako bi se pozabavili svojim pitanjima. Jugoslavija je bila tako napravljena da sve republike učestvuju u različitim ekonomskim aranžmanima. Tako da je sasvim izgledna neka nova Jugoslavija koja će možda obuhvatiti i šire područje od bivših republika. Treba da prođe neko vreme da se uspostavi red. Problem je što političke elite trenutno ne da ne žele da se time bave, već nisu ni sposobne za to. Uostalom, lakše je vladati u manjini. Zato se i nameštaju ovakve političke igre. Ipak, to ne može dugo da traje – ocenjuje Broz.

Ima, međutim i onih, poput književnika Muharema Bazdulja, koji stvari gledaju iz drugačije perspektive. Za Bazdulja je, na primer, kako je nedavno rekao u intervjuu “Sputnjiku”, nezamislivo stvaranje nove Jugoslavije “iz celog niza razloga”.

– Mislim da danas formiranje Jugoslavije ne odgovara velikim silama, a ne postoji dovoljan kapacitet među političkim elitama ovih naroda da to sprovedu. Sada, u ovoj situaciji, ono što ja u optimističnim varijantama mogu da zamislim, jeste ono odakle se i počelo, neka vizija Svetozara Markovića i srpskih socijaldemokrata o balkanskoj federaciji. U današnjem svetu, ideja „Balkan balkanskim narodima” je nešto čemu bi se trebalo težiti. Danas razmišljati o novoj Jugoslaviji na način kao što je bila prva ili druga, previše je skromna utopija – kaže Bazdulj.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar