ŽIVELA SRPSKA: Epsko -lirski zaplet s Cecom

 Novu nestabilnost bosanskog trougla mogla bi da izazove proslava Dana RS 9. januara. Zbog tog datuma prošle godine održan je i referendum, koji su mnogi tumačili kao korak ka otcepljenju Srpske. Kako će tek u inostranstvu tumačiti zajedničku deklaraciju RS i Srbije o opstanku srpskog naroda?

Uz Bosnu i Hercegovinu ne pristaje nijedna kovanica iz minule istorije koja bi objasnila njenu budućnost, osim onog Andrićevog prepoznavanja tog prostora kao Proklete avlije. Maksima „jebeš zemlju koja Bosne nema" - autorstvo se pripisuje Moši Pijade - usahnula je u krvavoj istoriji, a bila je slikovito dobra Brozovim partizanima dok su se krili po bosanskim gudurama. Istorija je umorila i drugu definiciju Brozovih skutonoša, koji su slikovito tvrdili da je „trougao stabilna državotvorna geometrijska figura" aludirajući na njen kartografski oblik. Taj trougao je bio zloslutna pretnja - naglavačke je postavljen, a NATO stvarnost ovih istorijskih vremena definisala ga je kao paklenu mašinu...

Najnovija odbrana BiH, sročena na Baščaršiji, miriše na pivo posle ćevapa, „on će meni nema Bosne" podseća na mudrovanje kafansko-luzerske periferije posle još jedne ture. Šta god ko mislio na tu temu, niko nije dovoljno obavešten o tome šta će biti s Bosnom. Danas državu BiH uglavnom definišu dva saznanja: to je tipična američka ratna građevina, svesno nedovršena i sagrađena od lako zapaljivog materijala, a na to bi se nadovezalo praktično podsećanje hroničara i istoričara da su Ustav države BiH i njena zastava kreirani u inostranstvu, a ne u BiH, uz konsenzus nauke i politike tri naroda. Tome pristaje i činjenica da su bivši Brozovi muslimani opet postali Bošnjaci, kum ovog sinonima je Benjamin Kalaj, mađarski Jevrejin, državnik Austrougarske monarhije i protektor BiH posle aneksije.

Novu nestabilnost tog trougla mogla bi da izazove proslava Dana RS 9. januara. Zbog tog datuma prošle godine održan je i referendum, koji su mnogi tumačili kao korak ka otcepljenju Srpske. I za ovu godinu je predsednik Milorad Dodik najavio da će biti održana velika svečana akademija.

„Biće organizovana manifestacija kada ćemo postrojiti naše veterane i ono čime raspolažemo jer želimo da narod shvati da je RS spremna da se brani. Formiran je počasni vod od 50 policajaca koji će biti postrojeni u čast RS u uniformama primerenim obeležavanju Dana Republike", rekao je Dodik za magazin „Stav" ne propuštajući priliku da doda kako je „BiH nastala na osnovu laži, što je svakim danom sve vidljivije, baš kao što je vidljivo da se RS ponaša kao prava država u svim segmentima društva". On je pozvao sve Srbe da 9. januara istaknu zastavu RS i da proslave slobodu.

Analitičari u regionu slažu se u jednom, bosanski čvor ne rešava se u Sarajevu, Banjaluci ili u Mostaru. Karte dele moćnici od Vašingtona, preko Moskve, do Brisela. Da je to istina, pokazuje i činjenica da je o Dodiku bilo reči čak i u uglednom američkom magazinu „Tajm" krajem decembra. Tu je uz fotografiju na kojoj se rukuje s Vladimirom Putinom stajalo da „populistički lider bosanskih Srba traži otcepljenje Srpske".

- Iako je u junu odložio planove da 2018. održi referendum o nezavisnosti, poručio je da je „RS na stazi nezavisnosti". Kritičari upozoravaju da bi takvo glasanje dovelo do razbuktavanja etničkog nasilja, navodi „Tajm". Skoro istovremeno pojavila se i neformalna američka platforma o „Dejtonu 2", koji bi bio usmeren na razbijanje RS kao čvrstog ruskog partnera u BiH. Međutim, to kao da nimalo ne zanima Dodika. On je za doček Nove godine Ceci omogućio da Banjaluku razgleda iz vazduha. Iako su se prvo pojavile informacije da ju je iz Beograda dovezao helikopter Vlade RS, na šta ukazuje i snimak na Instagram i Fejsbuk profilu srpske pevačice, kao i činjenica da je imala nastup kod ljudi koji su bliski Dodiku, ispostavilo se nešto drugo. Srpska majka je izjavila da je u Banjaluku došla svojim „q7", a da je čast da nakratko jezdi banjalučkim nebom u letelici u državnom vlasništvu imala zahvaljujući ljubaznim prijateljima.

I za naredni praznik, na Dan državnosti Republike Srbije, 15. februara, biće predstavljena zajednička deklaracija Republike Srpske i Srbije o opstanku srpskog naroda, koja bi, kako se očekuje, trebalo da se reflektuje na pripadnike našeg naroda u regionu. Taj dokument će se formalno zvati Aneks sporazuma o specijalnim i paralelnim vezama između RS i Srbije, a plan je da ga baš uoči Sretenja usvoje parlamenti u Beogradu i Banjaluci. Zanimljivo, hrvatski član i predsedavajući Predsedništva BiH rekao je da je deklaracija dobrodošla, dok se zvanično Sarajevo nije oglašavalo. A tek ih sve zajedno čeka promena Izbornog zakona, koja će, po svemu sudeći, doneti ozbiljnu političku krizu uoči opštih izbora u oktobru.

Dakle, iz rakursa dnevnopolitičkih činjenica i sadašnjeg geopolitičkog viđenja stvari, sudbina BiH je jasna. U bliskoj budućnosti neće postojati kao jedinstvena demokratska država tri naroda iz suštinskog razloga što je Srbi, ali ni Hrvati, ne prihvataju kao svoju. Oni bi da je podele mirnim putem. Međutim, Fransoa Rene de Šatobrijan, učesnik Francuske revolucije, a sve povodom političke i revolucionarne prakse Konventa i Maksimilijana Robespijera, poručio je: „U politici nikad ne pobeđuju najlogičnija rešenja!" Da li ta Francuska revolucija puše do Bosne?