ZLATIBORSKI KUPUS

Kada se 18 stranaka i koalicija DOS okupilo i dogovorilo da zajednički istupi protiv Miloševića, nevladina organizacija G17 plus je sela da napiše program. Stručni, pre nego politički. Uradili su ekonomski i ustavno-pravni plan reformi za vlast koju će, kako su se nadali, dobiti na parlamentarnim i predsedničkim izborima 2000. godine. DOS je prihvatio program kao izbornu platformu, izdelio pamflete i najavio javnu debatu o predloženim promenama. U dokumentu se moglo pročitati da će prvog dana Skupštine poslanici usvojiti deklaracije i rezolucije o hitnim pripremama za donošenje novog Ustava, ukidanju ekonomske i političke blokade Crne Gore, obavezivanju Vlade da brzo podnese program konkretnih mera Savetu bezbednosti UN za doslednu primenu Rezolucije 1244 o Kosovu... Dalje se u programu navodio i paket ekonomskih zakona za prvih 100 dana Vlade (antikorupcijski, zakon o vojsci i policiji, sudovima i sudijama, javnom tužilaštvu, javnom informisanju...). Svaka tačka sa razrađenim planom, svaki zakon sa razrađenim predlozima.

Osamnaest godina kasnije, opozicione stranke budućeg Saveza za Srbiju okupile su se i sele da napišu program. Politički, pre nego stručni. U 30 tačaka, na skoro dve strane. Ideološki heterogena partijska grupacija je poručila da je na papiru politika za budućnost Srbije koju će prva opoziciona vlada sprovoditi. Ali u prelaznom periodu, do novih izbora. I rekli su da im nije cilj obaranje Vučića, ili zauzimanje fotelja.

A onda je iskrslo da su tačke opšta mesta i da mogu da se zbroje dva, tri konkretna predloga kao zajednički imenitelj Zoranu Lutovcu, Borku Stefanoviću, Draganu Đilasu, Vuku Jeremiću, Milanu Stamatoviću, Nebojši Zelenoviću, Janku Veselinoviću, Željku Veselinoviću i Bošku Obradoviću. Ono sa čim su se složili a da nisu morali da proveravaju da li se predlozi kose sa onima iz programa njihovih stranaka bile su druga i treća tačka programa: “Stvaranje uslova za fer i poštene izbore” i “Ostvarivanje punih medijskih sloboda”. Glavu nisu morali da lupaju ni oko neodređene “opšte borbe protiv kriminala i korupcije”, “uspostavljanja nezavisnog sudstva”, “izgradnje suštinske samouprave”, “zaštite prava manjina”, “planskog pristupa razvoju infrastrukture”.

U programu su provučeni i predlozi koji potiru naprednjačke odluke, kao što su ukidanje dualnog obrazovanja i javnih izvršitelja. A predložen je i zakon o poreklu imovine. Isti onaj koji se obećava proteklih 18 godina. Savez u devetoj tački predlaže i sprovođenje nove ekonomske politike, odnosno veće javne investicije, eliminisanje partokratije iz javnog sektora, kao stopiranje daljeg privilegovanja stranih investitora i trenutnog ekonomskog modela zasnovanog na favorizaciji uvoza, eksploataciji jefine radne snage i sirovina.

Ekonomista Mlađen Kovačević smatra da su te mere prihvatljive, ali da je pitanje koliko Srbija može sama da vodi ekonomsku politiku, ili o tome odlučuju MMF i Svetska banka.

- Ne znam nijednu zemlju koja se proslavila korišćenjem recepata MMF. Međutim, verujem da su naše mogućnosti ograničene. Neoliberalizam se kompromitovao širom sveta, a i dalje nam se nameće. Izborni program iz 2000. je naginjao tom neoliberalizmu i ovi koji se sada zalažu za drugačiju politiku nemaju pravo da to čine. Oni su imali 12 godina da nešto preduzmu, a radili su sve suprotno. Realna vrednost dinara 2005. je bila 55 odsto na višem nivou u odnosu na 2000, a od tada je porasla 15 procenata. A to je potpuno van logike - navodi Kovačević.

Najviše pažnje je privukla tačka pet: Zalaganje za postizanje pravednog i održivog rešenja za KiM, kroz dijalog sa kosovskim Albancima, a uz puno poštovanje Ustava Srbije, Rezolucije SB UN 1244 i međunarodnog prava, a protiveći se bilo kom aktu koji bi za posledicu imao afirmaciju međunarodnog subjektiviteta, uključujući i članstvo u UN, tzv. države Kosovo. Savez se zalaže za nesprovođenje bilo kakvog referenduma, uključujući i referenduma o KiM, u postojećim nedemokratskim uslovima.

I barem te dve tačke, koje nude zamrznuto rešenje za Kosovo, podstakle su polemiku u javnosti. Na njihovu nesreću, tvrđi stav o južnoj pokrajini nije naišao na dobar odziv. Moglo se čuti, čak i iz njihovih redova, je da je posredi nacionalni romantizam, dok su drugi prokomentarisali da nezgrapni Savez prisvaja nekadašnje Vučićeve stavove. Možda je iz tog razloga Borko Stefanović izjavio da tačke nisu uklesane u kamenu i da će sa o njima raspravljati. Zato je Savez u sredu počeo sa predstavljanjem programa u Šapcu. Kao onda kada je DOS na Preobraženje besplatno delio izborni program. Doduše, nešto konkretniji i sadržajniji.

Analitičar Vladimir Vuletić ističe da bi sa ovakvim predlozima opozicija mogla da pozove i SNS.

- U programu postoji bar 25 opštih mesta koja bi mogla da potpiše i aktuelna vlast. Ima nekoliko interesantnih delova. Recimo, u tački 5 se govori o poštovanju Ustava RS, što podrazumeva da je Kosovo sastavni deo Srbije. Tako postavljene stvari onemogućavaju postizanje bilo kakvog održivog rešenja. A bez toga DSS ne bi ušao u Savez - podvlači Vuletić, dodajući da je osnovna ideja Saveza da napravi grupaciju koja može da ugrozi Vučića:

- Pokušavaju da izvrše pritisak na vlast i tu postoji paralela sa DOS. Ali DOS je imao jasan i precizan cilj, a to je bilo rušenje režima i otvaranje zemlje prema svetu. Danas nemate tu vrstu imperativa.