TRIJUMF LJUDSKOSTI: "Fantom iz opere" u Pozorištu na Terazijama

Gaston Leru: „Fantom iz opere", prevodilac: Jakša Jovović, izdavač: „Vulkan".
Pozorište na Terazijama, mjuzikl: „Fantom iz opere", režija: Jug Radivojević, dirigent: Vesna Šouc, prevodilac: Slobodan Obradović, scenograf: Aleksandar Denić, kostimograf: Bojana Nikitović, koreograf: Konstantin Kostjukov

Ljubav čitalaca i pisca ovog romana bila je na drugi, možda čak i na treći pogled pomalo lenja i suzdržana, ali besmrtna. Nije se razgorela odmah nakon objavljivanja, već više od pola veka kasnije. Kada je preminuo francuski književnik Gaston Leru, njegov umetnički blizanac Endru Lojd Veber, kompozitor, još uvek nije rođen. Trebalo je da prođe Drugi svetski rat te da se francuski senzibilitet spoji sa engleskim, da mnogo vode proteče Senom i Temzom kako bi muzičko pozorište doživelo svoje zlatno doba.
„Fantom" je, nakon svoje londonske (1986) i brodvejske (1988) premijere, do sada izveden u 149 gradova 35 zemalja sveta, na 15 svetskih jezika, a pogledalo ga je više od 140 miliona ljudi. Od 2011. godine usledilo je još nekoliko produkcija, među njima i beogradska prošle nedelje.
Veberovo delo klizi od mjuzikla i operete do opere. Osvojilo je brojne pozorišne nagrade, uključujući sedam „Tonija", tri „Olivijea" (londonska produkcija) i sedam „Drama desk nagrada" (brodvejska produkcija). S ukupnom svetskom zaradom od 3,5 milijardi funti, „Fantom" je postao finansijski najisplativiji spektakl, unosniji ne samo od svih drugih predstava u istoriji pozorišta nego i od filmova poput „Titanika" i ostalih visokobudžetnih holivudskih blokbastera. To je dodatni dokaz da je umetnička ideja bezvremena i da može biti adaptirana u drugi medij.
Endru Lojd Veber na vrhuncu svoje karijere napisao je muziku za „Fantoma iz opere" u dva čina. Tako je nastao recept za najuspešniji mjuzikl u istoriji - fascinantne melodije i bezvremena priča o ljubavnom trouglu mlade Kristin, Erika - alijas Fantoma iz opere, koji pokušava da je pridobije svojim muzičkim genijem jer time pridobija svetlost - i Raula, njene sudbinske ljubavi. Kristin će morati da bira između blistave karijere, koja uključuje život s nakazom u katakombama opere, i strasti prema Raulu, koji oličava snagu života i budućnost. Rasplet sačinjava Kristinin izbor i žrtvovanje bar jednog aktera Leruove ljubavne drame.
Divotna Veberova muzika može da se sluša i odvojeno od mjuzikla. Muzički kompakt-disk sa songovima iz londonske izvedbe prodat je u 40 miliona primeraka.
Premijera u londonskom Vest Endu bila je 1. i 2. oktobra 1986, a na Brodveju, u Pozorištu Madžestik, 1988. (preko 12.000 izvedbi). Prošle nedelje, 31 godinu kasnije i 107 godina nakon objavljivanja čudesnog klasika, i u Beogradu. S obzirom na kompleksnost i zahtevnost predstave, postoje dve ravnopravne podele, te shodno tome, kao i u Londonu, dve beogradske premijere - 7. i 10. oktobra.
Beogradski Fantomi: Slobodan Stefanović i Nikola Bulatović; u ulozi Kristin najmlađa glumica u istoriji kuće na sceni, 17-godišnja Marta Hadžimanov, i Mirjana Matić - po obrazovanju operska pevačica, inače članica hora Pozorišta na Terazijama; u ulozi Raula - Slaven Došlo i Ivan Marković, Karlotu igraju Snežana Savičić i Mirjana Stojanović, dok su Madam Žiri - Milena Vasić i Ivana Popović. U ansamblu su i Dragan Vujić Vujke, Ljubomir Popović, Dušan Kaličanin, Iva Stefanović, Bole Stošić, Filip Ćala i drugi.

„Fantom" je, nakon svoje londonske (1986) i brodvejske (1988) premijere, do sada izveden u 149 gradova 35 zemalja sveta, na 15 svetskih jezika, a pogledalo ga je više od 140 miliona ljudi. Od 2011. godine usledilo je još nekoliko produkcija, među njima i beogradska prošle nedelje

Sve do septembra 2014, „Fantom iz opere" bio je najgledaniji mjuzikl u istoriji, kada ga je za nijansu pretekao „Kralj lavova" (spektakl za decu i odrasle), za koji je muziku napisao Elton Džon.
Licenca koja uključuje muzički materijal i dramski sadržaj veoma je skupa, gotovo nedostižna. Zato su nam godinama najbliže izvedbe bile u Beču i Budimpešti. Nakon dugotrajnih pregovora, Pozorište na Terazijama je, uprkos ograničenom budžetskom finansiranju srpskih pozorišta, uspelo da otkupi prava na prestižni mjuzikl. Postavka predstave je veoma zahtevna - osim glumaca, iziskuje dosta operskih pevača i uigranost baletskog ansambla.
U originalnoj vestendovskoj postavci, tu se prepliću prigušena svetlost sveća na jezeru kojim klizi gondola u kojoj Fantom odvodi Kristinu u svoj podzemni brlog, noćno zvezdano nebo na vrhu kupole Opere i brojne druge osmišljene scenske slike. Tu su i posebni efekti za koje je konsultovan istaknuti engleski mađioničar Pol Danijels, poznat po tome što je pred TV kamerama pretvorio devojku u tigra i provukao drvenu motku kroz svoje telo. Veliki kristalni luster koji se tokom uvertire uz blesak lampica diže iznad publike (što je i kod nas izvedeno), da bi se na kraju prvog čina svom snagom survao iznad gledališta na sredinu pozornice (kod nas tog upečatljivog scenskog efekta nema), već je ušao u anale pozorišnih antologija.
Gastona Lerua inspirisalo je nekoliko literarnih predložaka da opiše snagu emocija u klasičnom ljubavnom trouglu između Erika (Fantoma i Kristininog misterioznog mecene), Kristin (lepotice moćnog glasa) i Raula (njene ljubavi): priča njegovog zemljaka Žorža di Morijea o ljubavi između Trilbi i Svengalija, muzičkog genija koji nemuzikalnu lepoticu pretvara putem hipnoze u opersku divu (roman „Trilbi"), Geteova priča o Faustu i bajka „Lepotica i zver".
Zapadna civilizacija je odbacivala nakaze i bogalje zbog sopstvenih predrasuda i limita, ne razmišljajući o obeleženim pojedincima na samoj margini društva kao o kompletnim ljudskim bićima, koji osim fizičkog imaju i psihički i duhovni život. Odgovor na pitanje da li je Fantom utvara, anđeo, vampir, nakaza ili čovek, možete pronaći i u knjizi Gastona Lerua i u Pozorištu na Terazijama, koje ovaj fascinantni spektakl predstavlja premijerno ne samo u Beogradu već i na brdovitom Balkanu...
A zvezda u novoj pozorišnoj sezoni je rođena!