URBARNI MITOVI BEOGRADA - BESMRTNE PRIČE IZ GRADSKOG PREVOZA

London ima Džeka Trboseka, Tokio ženu-avet bez lica, Njojork ima piratsko blago zakopano pod Kipom Slobode, a prestonica Srbije, Beograd, ima legendarne priče o gradskom prevozu, kao što su bili čudesni fantomski autobus, koji se javlja u gluvo doba noći i odnosi putnike, ili čuveni vozač Mile Rizik, koji je vozio "dvesta na sat" da bi decu dovezao na vreme za školu.

Danas je najveći strah za putnika noćne linije skupa karta i izbacivanje iz autobusa zahvaljujući "nežnim" pesnicama kontrolora. Malo ko od današnje omladine zna da su se pre dve decenije putnici u strahu molili višoj sili da ih izbaci iz noćnog autobusa na liniji 26, koji je kako kaže priča, bio prava pravcata misterija...

Fantomski autobus dvadeset i šest je bio jedna od najčešće prepričavanih urbanih legendi tokom devedesetih godina, koja se nalazila negde između sasvim razložne paranoje zbog užasnog stanja gradskog prevoza i apsolutne fantastike i priča o utvarama.

Ovaj autobus bi se pojavljivao odmah iza ponoći, uglavljen između poslednjeg dnevnog i prvog noćnog autobusa, kupio putnike kod Trga Republike i često nestajao sa njima.

Doduše, postoji i nešto drugačija varijanta legende koja kaže kako su se nesrećni putnici fantomske dvadeset i šestice, bez mogućnosti da siđu na bilo kojoj stanci, držali u"zatočeništvu", sve dok nije "zakukurikao prvi petao" i došla zora, kada ih je autobus najdednom izbacio u nekakvoj nedođiji, van grada. Iako su se našli u nebranom grožđu, putnici su bili zahvalni što su se izbavili paklenog autobusa.

Druga neverovatna priča inspirisana našim GSP-om, jeste pripovest o Mile Riziku, jednom od najslavnijih vozača u istoriji Srbije. "Čika Mile", kako su ga isprva zvala deca, vozio je staru dobru sedamnaesticu, autobus čija je ruta prečesto ometena gužvom, zastojem, ispresecana krivinama i ogromnim rastojanjem među stanicama.

Mile je veoma voleo decu, koja bi često ćaskala sa vozačem tokom duge vožnje ka školi, i od onog trena kada su mu se deca požalila da redovno dobijaju neopravdane zbog gužve u saobraćaju i kašnjenja na čas, Mile je počeo da vozi najvećom dozvoljenom brzinom i da ignoriše ostale putnike koji su tražili da izađu iz autobusa. I ne samo da je ovaj legendarni vozač ignorisao ostale putnike, već im je tražio i da mu viču ako silaze na nekoj stanici, kako bi im otvorio vrata, budući da on ne planira da zaustavlja autobus, niti da uspori, sve dok ne doveze đake u školu! Tako je i stekao nadimak "Rizik".

Pošto je Rizik bio inspirativna tema beogradskih tračerskih krugova, počele su da kruže priče i da je jednom prilikom vozio preko dozvoljene brzine pošto su mu klinci rekli da kasne u bioskop, i da je tom prilikom šokiranim putnicima viknuo: "Držite se, ne stajem nigde, ozbiljno je, deca kasne na film!"

Veruje se kako je ova ikona od vozača svojim suludim trkama zabavljao Beograđane svega godinu dana, posle čega je nestao sa scene. Ko zna, možda je zbog neverovatnog i retkog dara da izbegne gužve i saobraćajni krkljanac, postao vozač i fantomskog autobusa 26, obezbedivši tako dve čuvene i besmrtne urbane legende naše prestonice.