BOSNA CELA U DVA I PO DELA: Kad car i sultan dele BiH

Baš slučajno pred 22. godišnjicu od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, u trenutku kada se u diplomatskim krugovima vodi intenzivna, ali upakovana polemika o tome da li je Dejton prevaziđen i da li je potrebna nova podela interesnih zona - pojavio se original. Upravo to je, kako je već pisao „Ekspres", bila ključna tačka dnevnog reda na sastanku Aleksandra Vučića i Redžepa Tajipa Erdogana u Beograda, gde su njih dvojica postigla dogovor o podeli interesnih zona u BiH po principu svakom svoje... Osim toga, spekuliše se da se kao najnovije rešenje pominje stvaranje konfederacije

Posle tačno 22 godine, u Bosni je konačno osvanuo Dejtonski sporazum. Ne figurativno, ne metaforički, već bukvalno. Naime, policija Republike Srpske uhapsila je u sredu (1. novembra) Željka Kuntoša, kod koga je pronađen originalni dokument Dejtonskog mirovnog sporazuma na engleskom jeziku, a koji je ovaj pokušao da proda za navodno 50.000 evra. Koliko je ovo mali korak za čoveka, a veliki za gotovo sve narodnosti Balkana govori činjenica da svoje originalne primerke ovog takozvanog Ustava BiH, osim Banjaluke, nemaju ni Sarajevo nit Beograd. Svoj primerak ljubomorno čuvaju, paradoksalno, samo Hrvati, i to u „fondu ureda predsednika Franje Tuđmana".
Međutim, ne bi ovo bio Balkan, niti bi ovo bila realna priča o Bosni i Hercegovini da veliko otkriće nije pokrenulo niz kontroverzi, spekulacija i otkopavanje još nezarđalih sekira. Naravno, među političarima, ljudima je Dejtona dosta. Tako su, kao naručena, otpočela stranačka prepucavanja među liderima Srpske i optužbe stare i nove garde da li je ovo otkriće obična nameštaljka.
Dok pojedini političari u RS tvrde da je sve ovo samo predstava u režiji Milorada Dodika (dogovorena na relaciji Beograd-Banjaluka, budući da se Dodik godinama poziva na izvorni Dejton i da će ga sada tumačiti na njemu svojstven način), na drugoj strani on za „Ekspres" objašnjava da je Kuntoš bio vozač i šef obezbeđenja Alekse Buhe, tadašnjeg šefa diplomatije RS.
- Svakakvih spekulacija ima, ali očigledno je da su odgovorni ljudi iz tog vremena bili prilično neoprezni. Ostaje da vidimo da li je sporazum originalan, a najverovatnije je to primerak RS, koji nikada nije pohranjen u institucije. Očito da to tadašnjim vlastima nije ni bilo važno. Sve te spekulacije oko Dejtonskog sporazuma najviše su poslužile visokom predstavniku BiH da pravi predstavu u duhu Dejtona, a ne u njegovu slavu. Na kraju krajeva, svakako je dobro da se nađe. Međutim, našli original ili ne, činjenica je da je Bosna postavljena po principa Dejtona. Problem je što visoki predstavnik svojim intervencionizmom modelira BiH u neuspešnu i propalu zemlju - podvlači Dodik.
Time je Dodik bacio svetlo na pravi problem oko kojeg se zapravo lome koplja. Naime, baš slučajno pred 22. godišnjicu od potpisivanja sporazuma, u trenutku kada se u diplomatskim krugovima vodi intenzivna, ali upakovana polemika o tome da li je Dejton prevaziđen i da li je potrebna nova podela interesnih zona - pojavio se original. Samo da ovoga puta zone ne budu iscrtane na salveti.
Upravo to je, kako je već pisao „Ekspres", bila ključna tačka dnevnog reda na sastanku Aleksandra Vučića i Redžepa Tajipa Erdogana u Beograda. Naime, daleko od očiju javnosti, njih dvojica postigla su dogovor o podeli interesnih zona u BiH po principu svakom svoje... Osim toga, spekuliše se da je kao najnovije rešenje za Bosnu predloženo stvaranje tri entiteta i pretvaranje ove čudnovate države u još labaviju formu konfederacije. Što je, formalno-pravno, direktno kršenje Dejtona. U prilog tome govore i pomirljivi i bratski tonovi koje su Vučić i Erdogan razmenili u nekadašnjem Saveznom izvršnom veću u Beogradu, a potom i u Novom Pazaru. Delovalo je da je načelni dogovor dvojice predsednika realno moguć, zbog čega je bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović trknuo u Istanbul i podsetio Erdogana da mu je otac Alija Izetbegović u amanet poverio BiH. Erdogan je tada potvrdio da je na samrtničkoj postelji posetio Aliju, koji mu je tada rekao: „Tajipe, vi ste potomci sultana Fatiha, ovaj prostor je vama u amanet, zato ga čuvajte."
- Kako mi sada da ostavimo Mostar? Kako da ostavimo Drinu? Kako mi sada da ostavimo tamošnju Sultan Fatihovu džamiju. Naravno da mi to nikada nećemo uraditi. Ovo su sve spomenici koji su kruna naše civilizacije od 15. veka naovamo - poručio je Erdogan.
Nove posete ređale su se i u Srbiji pa je na čašicu razgovora kod Vučića došao hrvatski član Predsedništva BiH Dragan Čović. Dok je Vučić poručio da će uskoro doći do trilateralnog sastanka predstavnika Srbije, Hrvatske i BiH o konkretnim političkim, ekonomskim i socijalnim pitanjima, Čović je slikovito poručio: istorija ne treba da bude prepreka za budućnost. Naravno, pominjalo se i usaglašavanje granica, što je hrvatskoj štampi poslužilo za naslovne strane na kojima hrvatski zvaničnici, s predsednicom Kolindom Grabar Kitarović na čelu, svom narodu obećavaju stvaranje trećeg entiteta u BiH.

To su samo spekulacije, ni reči nije bilo na tu temu. Razgovor s predsednikom Srbije bio je motivisan potrebom da zajedničkim projektima približimo što je više moguće Republiku Srpsku Srbiji. To i radimo... Ništa više, tvrdi Dodik

U Beograd je potom sleteo i visoki zvaničnik Stejt departmenta Brajan Hojt Ji sa spiskom zahteva za Vučića, posebno zahtevajući da se Srbija distancira od Rusije. Personifikacija tog uticaja na Balkanu je upravo Milorad Dodik, koga Zapad doživljava kao ključni faktor nestabilnosti regiona.
Budući da je Hojt Ji produžio u Prištinu, gde je podržao formiranje vojske Kosova, Vučić je u goste pozvao tog istog Dodika. Ponovo su se pominjale granice, ali je obnovljena i priča o stvaranju deklaracije za očuvanje srpskog kulturnog identiteta.
- Razgovor o BiH je nemoguć jer monopol drže stranci, pre svega američka ambasadorka. Međunarodni faktor je protiv srpskih, a sad i protiv hrvatskih nacionalnih interesa u BiH. Tamo je davno sahranjen Dejtonski sporazum institucijom visokog predstavnika - iskoristio je priliku da se požali Dodik.
Na dan kada je čudnim spletom okolnosti vaskrsao taj isti Dejtonski sporazum, u izjavi za „Ekspres" Dodik negira da se na Andrićevom vencu uopšte pričalo o nekim novim granicama, novim Dejtonima i konfederaciji.
- To su samo spekulacije, ni reči nije bilo na tu temu. Razgovor s predsednikom Srbije bio je motivisan potrebom da zajedničkim projektima približimo što je više moguće Republiku Srpsku Srbiji. To i radimo. Ništa više - rekao je Dodik.

Obična je zabluda da je BiH federacija. Danas je ta „federacija", ta unija daleko labavija od neke konfederacije. Prvobitno je bilo zamišljeno da to bude unija dve republike, s malim krovom, koji je posle neko dobro podebljao, kaže Momčilo Krajišnik

Simptomatično, ugledni britanski magazin „Ekonomist" baš ovih dana objavio je analizu pod naslovom „Zašto se BiH nije raspala?", u kojoj objašnjava zašto nakon rata, i pored velikih nacionalnih razlika i nestabilne vlasti, BiH i dalje postoji.
- Glasine o smrti BiH su u velikoj meri preuveličane. Od kraja rata u BiH, 1995. godine, strani političari, novinari i analitičari upozoravali su na imploziju ove zemlje. Godinama nakon što je završio svoj mandat na poziciji visokog predstavnika u BiH, u periodu između 2002. i 2006. godine, Pedi Ešdaun je govorio o svojim strahovima da se BiH kreće prema razdvajanju. Ali to se nije dogodilo. Čak i kad je budućnost drugih evropskih zemalja dovedena u pitanje, Bosna i dalje opstaje. Snaga leži u entitetima i kantonima, a ne u nacionalnoj vladi. Slično se dešava i u Švajcarskoj. Fokusiranje na rezultate, a ne na nazive posla otkriva jačinu zemlje. Bosna može imati pet predsednika i bezbroj premijera, ali izbori u toj zemlji pokazuju konstantnu mućkalicu stranaka i koalicija koje preuzimaju vlast. Međutim, iako vladavina u BiH zna biti nefunkcionalna, strahovi od povratka nasilju dovode do pomirenja. Bosanci i Hercegovci imaju tendenciju da budu daleko fleksibilniji od onoga kakav im kredibilitet daju autsajderi. Na primer, u Vladi Republike Srpske ima nekoliko Bošnjaka i Hrvata koji rade zajedno sa strankom predsednika RS, koja je posvećena referendumu - navodi „Ekonomist" i dodaje da sistem u BiH stavlja naglasak na konsenzus.
Međutim, nešto drugačiji stav ima jedan od direktnih učesnika mirovnih pregovora u Dejtonu i Parizu - Momčilo Krajišnik, koji za „Ekspres" objašnjava da je situaciji u Bosni toliko komplikovana da se faktički više ne može odrediti ni njeno uređenje.
- Bosna i Hercegovina se s mukom održava jer u njoj štošta ne štima. Tri naroda nemaju podjednaku odgovornost, a muslimani bi trebalo da budu najodgovorniji budući da u svom okruženju nemaju maticu. Problem je što generacije političara smatraju da stalno treba da podgrevaju tenzije, i upravo to je razlog zbog kojeg ne funkcionišu ni Federacija niti Republika Srpska. Teško da će se bilo šta rešiti u BiH ukoliko političari uskoro ne uključe zdrav razum i ukoliko legitimni predstavnici tri naroda ne sednu da realno porazgovaraju o tome kako u budućnosti vide ovu državu, bez uplitanja stranaca. Samo uz saglasnost sva tri naroda tronožac BiH može da opstane i da se toj državi da šansa za opstanak na principima Dejtona. Međutim, stvaranje trećeg entiteta nije rešenje. - smatra Krajišnik i dodaje da je BiH sada „sve samo ne federacija".
- To je obična zabluda jer je ni tada nismo mogli drugačije nazvati. Međutim, danas je ta „federacija", ta unija daleko labavija od neke konfederacije. Prvobitno je bilo zamišljeno da to bude unija dve republike s malim krovom, koji je posle neko dobro podebljao - ističe Krajišnik.
Lider srpskih radikala Vojislav Šešelj ističe da bi jedino trajno i realno rešenje bila podela Bosne, budući da BiH, kako kaže, ne može da opstane kao samostalna država.
- Bosnu ne možemo nazvati nijednim klasičnim terminom, to je jedna obična improvizacija. E sada, ako bi se pravila konfederacija, za to je potrebno napraviti nešto novo, a slično Dejtonskom sporazumu. Međutim, taj treći entitet bi se morao praviti isključivo na teritoriji Federacije, i za to prvo moraju da se dogovore Hrvati i muslimani. Mislim da bi se tome muslimani žestoko suprotstavljali, zato to do sada i nije bilo realno. Uostalom, sada bi trebalo da bude presuda šestorici Hrvata, najviših funkcionera Hrvatske Republike Herceg-Bosne, i ako im smanje kazne i puste ih na slobodu, to znači da su na Zapadu popustili u tom pogledu i da bi se moglo ići na ovaj model. Ako im ostanu iste kazne, ili nekome kaznu i povećaju, to će biti znak da Zapad i dalje neće ni da govori o eventualnom trećem entitetu - kaže Šešelj.
Na pitanje da li je moguće da je upravo to pitanje Federacije jasno stavljeno pod patronat Turske, dok je Srbiji kao interesna zona u potpunosti poverena Srpska, lider SRS odgovara:
- Nemam takve informacije jer nemam nikakav kontakt s Vučićem da bih to saznao i proverio. U svakom slučaju, Erdogan je samostalni igrač i on ne ide u ekipi Zapada. Ako s nekim pravi dogovore, to bi onda morali biti Rusi. U ovom slučaju on je delovao pomirljivo i u pogledu muslimana u BiH i Raškoj oblasti. Za muslimane bi to bilo povoljno. Da se više ne glođu sa Srbima, nego da u Federaciji s Hrvatima rešavaju odnose. Oni su u Federaciji daleko brojniji i superiorniji i mogu uređivati Federaciju po svojoj želji. Njima je posebno povoljno to što se nastavlja veliko iseljavanje Hrvata iz Federacije jer ih u celoj BiH, po mom mišljenju, nema više od 10 odsto, a bilo ih je 17 odsto. Broj muslimana, ipak, lagano raste, i oni na to računaju. Zapad je, s druge strane, Srpskoj namenio ukidanje, i krenuo je u tom pravcu insistiranja na prenošenju nadležnosti iz Banjaluke u Sarajevo. Mnoge su nadležnosti već prenete, od čega je najopasnije pravljenje jedinstvene vojske. Jedini garant opstanka RS sada je Rusija, bez koje Srpskoj nema spasa - smatra Šešelj.

Tek kad se oslobodimo balasta situacija koje su nas uvukle u rat, možemo napraviti neki valjan sporazum bez tutorstva stranaca. Otišli smo daleko od Dejtona, a išli smo u pravcu pogoršanja, kaže Muhamed Filipović

Da uvođenje konfederacije nije realno, smatra bošnjački nacionalni ideolog i akademik Muhamed Filipović, i dodaje da takvim pričama političari samo popunjavaju prostor.
- Pošto nema napretka ni u jednoj od država potpisnica Dejtona, političari moraju takvim pričama da popunjavaju prostor. Ne samo da nije ostvaren nijedan vidljiv rezultat u učvršćivanju demokratije ili ekonomiji, nego se nijedna od zemalja, a tu mislim i na Srbiju, BiH i Hrvatsku, ali i Crnu Goru, nikada nije vratila na ekonomske parametre iz 1990. Da bismo uradili bilo šta po tom pitanju, moramo razgovarati u relaksiranim odnosima, bez stalnog vraćanja na prošlost. Tek kada se oslobodimo balasta situacija koje su nas uvukle u rat, možemo napraviti neki valjan sporazum bez tutorstva stranaca. Otišli smo daleko od Dejtona, a išli smo u pravcu pogoršanja. Ako se sad vratimo na izvorni Dejton, išlo bi sve jovo-nanovo - objašnjava Filipović za naš list i dodaje da međunarodna zajednica uvek sledi svoje, a ne naše interese.
- Čak i najmanji dogovor među nama samima bolji je od onog koji nam prave stranci. Ne treba imati iluzije, Velika Britanija, Francuska i Amerika podržaće stranu onih koji imaju bolju lobi grupu. Tako je bilo i s Dejtonom. Taj sporazum je dogovor velikih sila, što je potvrdio i sam Ričard Holbruk. Da smo bili pametni, mogli smo taj dokument tokom godina popraviti, ali nismo. Imamo brojne mehanizme da poboljšamo život i međusobne odnose naroda koji žive na ovim prostorima, od autonomije do promena ovlašćenja unutar entiteta. Srbi žive i u Federaciji BiH, ne samo u RS. S druge strane, Bošnjaci su i u Sandžaku, ali ih ima oko 160.000 čak i u Beogradu. Svi mi moramo da naučimo da živimo zajedno - napominje akademik i u prilog teze o isprepletenosti ističe i primer EU, koja je najveću unutrašnju krizu doživela zbog turbulencija na Bliskom istoku.
Prema rečima našeg sagovornika, najveću odgovornost snose nesposobne političke elite u celom regionu.
- Svoju nesposobnost pokrivaju pričom o nacionalizmu. Za njih ne postoje gore uvrede od toga da su „loš Srbin" ili „loš Bošnjak", a nikome ne smeta kad mu ljudi kažu da nije u stanju da uradi bilo šta. Ljudi su u apatiji, njih ne zanima političko delovanje, a to je najgore. To je shvatao još knjaz Miloš, koji je svom ministru policije najpre naredio „da priteže narod" jer se stalno buni, a zatim promenio ploču. Kad mu je jednom ministar, sav srećan, saopštio da je narod konačno „miran i da se niko ne buni", knjaz je naredio - „popuštaj". Tu političku mudrost nikako da shvate sadašnji vladari - zaključuje Filipović.
Na kraju svega ostaje samo da se pitamo kada će originali Dejtonskog sporazuma biti pronađeni u Sarajevu i Beogradu? I, naravno, kod koga...

KO JE KOME I ŠTA DAV'O
Nakon izjave Milorada Dodik da je u pitanju najverovatnije originalni Dejtonski sporazum Republike Srpske i da je Kuntoš bio član obezbeđenja Alekse Buhe, odmah se oglasio i sam bivši ministar spoljnih poslova RS, koji je ove navode demantovao.
- Koliko znam, postojao je overen prepis Dejtonskog sporazuma iz Pariza. Sada je prilika da se sravne ti prevodi - kratko je poručio Buha.
Tu počinje izvlačenje prljavog veša, a Sarajevo kratko poručuje: dokument je falsifikat, a Kuntoš je bio vozač Dragana Kalinića, koji je sada savetnik Dodika u njegovom kabinetu.
- Neka kažu šta su još našli i kod koga je sve bio dokument. Kod ljubavnica i tako dalje, i ko ga je kome dav'o. Kako je mogao nekakav vozač da uđe u Arhivu NSRS i uzme dokument? Kako je to moguće? Neko mu je otključao, uveo ga i pustio ga da uzme dokument. Nije on Pink Panter da uđe na nemoguć način i uzme bilo šta - rekao je ministar bezbednosti BiH Dragan Mektić i dodao da Dodik pokušava da obmane javnost tako što sve loše veže uz SDS.
- Milorad Dodik pokušava da obmane javnost i da to sve veže za SDS. On ima patološki problem da sve što ne valja vezuje za SDS. Nije Kuntoš bio kod Alekse Buhe, ali je dugo bio kod Kalinića. Neka kažu šta je nađeno u fasciklama koje su tu pronađene. Čujem da je bilo nekih papira i dokumenata. Ko je mogao 1997. i 1998, kad su pravili onaj prevrat, kad je on preuzimao vladu s dva poslanika, da iznese nešto iz Arhiva NSRS, i kome su to dali. Pisma Karadžića i Mladića? Ja to ne mogu potvrditi, to neka oni kažu. Neka kažu šta su sve našli, kakve priznanice, na koje novčane iznose. Ko je izdavao priznanice i na koga su one bile adresirane - kazao je Mektić.