INTERVJU, MARKO MILAČIĆ: NATO je okupator Crne Gore

Znam šta bih radio da neka tuđa vojska dođe na moje ognjište. Pa naravno da bih pucao na njih. I naravno da treba da pucaju na svakog ko im okupira zemlju

Da se u medijima nije pojavila njegova slika u trenutku dok spaljuje NATO zastavu pred zatvorom u Spužu, u koji je otišao kako bi odležao 20 dana pošto je odbio da plati kaznu jer se tokom jednog protesta nije legitimisao policajcima, za Marka Milačića, aktivistu Pokreta za neutralnost Crne Gore, niko ne bi rekao da je jedan od najžešćih kritičara „uguravanja" Crne Gore u NATO, koji doživljava kao okupatorsku organizaciju. Svaki NATO vojnik koji dođe u Crnu Goru, kako kaže, mora da bude tretiran kao neprijatelj. Pa uprkos tome što nije želeo da izdvoji 500 evra za kaznu, već se radije odlučio za smeštaj zatvorenog tipa o trošku države, nije zabrinut pretnjama crnogorskih vlasti da će svako buduće ruganje na račun Severnoatlantskog pakta biti kažnjeno sumom od 3.000 do 10.000 evra.
Na početku razgovora za "Ekspres" priznaje da nema toliko para kojima bi mogao da plati kaznu, ali negira i da to znači da neće i dalje paliti NATO zastave.
- Hoću, paliću. Naročito sad. I nije to pitanje pojedinca, nego ideje koja treba da bude sve jača. Naročito sad. Ovo plašenje zakonskim odredbama je ruganje zdravom razumu, ruganje narodu Crne Gore i osnovnim principima demokratije. Ako neko spali svoju zastavu NATO, koja je njegova svojina, time samo izražava svoj stav i bunt protiv nedemokratskog procesa kakav je uguravanje Crne Gore u NATO. Time ne čini nikakav prekršaj, a naročito ne krivično delo. Ali oni žele da se stekne utisak da je to i izdaja Crne Gore, jer se stvara atmosfera da ko je protiv NATO ili, bolje rečeno, za neutralnost, on je ujedno i protiv države, pa da je po spirali etiketiranja on ujedno i ruski plaćenik, i četnik, i Srbin...
Šta od svega toga prihvatate?
- Pa, ja od toga prihvatam... Pa, evo... Ništa ne prihvatam iz tog paketa, nikakve etikete. Paljenje zastave je bio čin samoodbrane. Čitav ovaj proces protiv NATO je pitanje samoodbrane.
A šta ćete ako vas budu kaznili sa 10.000 evra?
- Ne može retroaktivno da dođe na naplatu. A sad ako zapalim, neće moći ni sad. Jer ta njihova namera je neustavna i nezakonita. U dodatnom članu tog zakona piše da je to dozvoljeno ako je u pitanju ozbiljno ispoljavanje stava. A ja ću svakako ozbiljno da ga ispoljim. Ali ne treba da budem samo ja. Ja sam pozvao ljude da to rade, da to bude jedan od činova. Da se ne zavaravamo da se borimo protiv NATO samo spaljivanjem zastava.
Dakle, očekujemo masovno spaljivanje NATO zastava?
- Nisam imao vremena da se bavim time. Oni su sad postavili zastave ispred Ministarstva odbrane i drugih institucija. Te zastave ne možete da vidite ni u Americi. Oni stavljaju svoju državu iznad svega, a mi radimo potpuno suprotno u duhu sluganstva i neviđene servilnosti u istoriji. To je bio povod i za moje prvo paljenje zastave kada smo dobili pozivnicu za NATO 2015. godine. Tada su na Cetinju skinuli krstaš barjak, najveći simbol Crne Gore i duha borbe protiv okupatora, da bi stavili NATO zastavu. Paljenje zastave je samo mali simbolički čin pobune i to ćemo raditi sve više i više. Stavićemo ih na test vrlo brzo, da vidimo kako će oni to moći da naplate.
Da li ćete da pozovete Šešelja, on ima iskustva sa paljenjem zastava?
- Paljenje nacionalnih zastava je druga priča i ne pripadam tom svetu i svesti. Ali pripadam ljudima koji pale zastave okupatorskih organizacija koje ubijaju ljude. Ali da ne ispadne da je to jedini način borbe. U Crnoj Gori prema svim poštenim istraživanjima javnog mnjenja velika većina je za neutralnost, a ogromna većina je za referendum - čak 84 odsto. A 68 odsto onih koji su za NATO su takođe za referendum. Borba tek počinje.
Kako je i pored tako većinskog raspoloženja građana vlast mogla sve to da uradi? Šta je sa opozicijom?
- U Crnoj Gori ne postoje demokratske institucije, pa ni demokratski izbori. Kompleksno je pitanje zašto opozicija i narod Crne Gore ne uspevaju da se izbore za ono u šta veruju. Trideset godina na vlasti imamo kriminogenu garnituru, koja produkuje neverovatne afere na nedeljnom nivou, a produkovala je i zločine '90-ih, najveće privatizacione prevare...
Uz to imaju ozbiljnu podršku sa Zapada. Sve glavne televizije su pod njihovom kontrolom, kao i većina novina, i to je teško demontirati. Ne opravdavam i ne razumem zašto nismo demontirali, ali treba da se shvati da preko puta sebe imamo hobotnicu podržanu od zla i sistema neslobode spolja. E sad, bilo je toliko protesta u poslednjih nekoliko godina, dinamika je mnogo bolja na strani slobodnih i progresivnih snaga, počev od oktobra od 2015. I duh otpora se budi u Crnoj Gori. Ali vlast se ipak ne menja.

Čovek dođe iz Cuca i opaše se punom ratnom opremom i ide u one avganistanske gudure da „demokratizuje" Avganistan. To bi normalan čovek odbacio kao i skrivenu kameru
Znači da nešto ne štima u protestima?
- Sigurno je da ima i toga, ima dosta manjkavosti, ali je tačno i da imamo protiv sebe mafijaški režim koji je teško smeniti. Te 2015. godine su na protestu bacili na narod otrove, a ne običan suzavac, pucali gumenim mecima. Najjači su u domenu grube sile i teško je njih poraziti njihovim metodama. Ja se zalažem da se više krene u neposlušnost i borbu za slobodu koja je asimetrična. Onako kako nisu navikli.
Šta to znači?
- Građanska neposlušnost mora da krene i sa ulice, ali da se koncipira tako dok oni ne izlude. Oni najlakše funkcionišu kad se napravi protest na jednom mestu i to sa par suzavaca i gumenim mecima oni rasteraju veoma lako. Moraćemo već od jeseni, ubeđen sam, da krenemo u proteste, jer je kriza toliko duboka...
Zovete na masovne proteste?
- Pa, naravno, ja mislim da je sada Crnoj Gori više nego ikada potreban moderan trinaestojulski ustanak, građanski, ozbiljan ustanak, jer se ova vlast samo na nivou teorije može smeniti putem njihovih izbora koji su pokradeni i institucija koje su kidnapovane. Vlast želi da kriminalizuje strukture koje nisu na fonu njihovog geopolitičkog interesa. Sve se dešava po linijama geopolitičke vatre, pa su pre nekoliko godina pred lokalne izbore u Podgorici dovodili Rasmusena, generalnog sekretara NATO...
Vi dovedite Lavrova.
- Crna Gora je izdala Rusiju i sumnjam da bi oni došli. I potpuno ih podržavam. Ne zato što sam ja previše zaljubljen u bilo koju zemlju...
Osim u Crnu Goru.
- Naravno, ali ne ovakvu. Oni su napravili antirusku histeriju koja prelazi sve granice, i to je još nenormalnije kad se imaju u vidu tradicionalni odnosi sa Rusijom.
Doskora su Rusi bili poželjni kao investitori, turisti...
- Upravo, tada su Rusi valjali, da ne pričam vekovima ranije. Ozbiljna politika ne kažem da treba da bude tradicionalistička, ali mora da ima pošten odnos prema tradiciji, toliko valjda dugujemo našim precima. Isti taj Lavrov i Putin, koji su sada demonizovani više nego u Vašingtonu i Briselu, valjali su Đukanoviću i Markoviću kada su unosili milijarde evra, dolara i rubalja, kada su pomogli uzdizanje nakon sticanja nezavisnosti Crne Gore. Đukanović se tada slikao sa Putinom, nisam se ja slikao sa Putinom, ja kojeg sada optužuju da sam Putinov plaćenik. Ja tog čoveka nisam nikada u životu video.
Ali ste se viđali sa nekim drugim ruskim diplomatama...
- Pa, naravno, to je deo posla i borbe...
Da li je tu bilo nečeg više od razgovora?
- A to je na fonu onog „Krika". Dobar naziv za portal. To je tačno novinarski krik, da čovek zaplače zbog takvog novinarstva. Sve je tu javno, svi moji susreti su javni i sa ruskim ambasadorom i sa američkom ambasadorkom...
Crna Gora je podeljena. Kako sada izgleda, da li više ide ka tome da bude Crna Gora iz filma o Džemsu Bondu „Kazino rojal" ili iz „Lepote poroka"?
- Ona je tu između. Naravno, bliža je onoj iz Džemsa Bonda, nažalost, po svim negativnim fenomenima iz filma, kao meka za kriminal. Treba praviti razliku između pravih podela, kojih je manje, i veštačkih podela koje se forsiraju putem medija. One su mnogo više plod svakodnevnog inženjeringa nego što su suštinske.
Koja je alternativa NATO? Može li Crna Gora da bude neutralna kad je praktično svuda oko nje NATO?
- Mora, ako želi da obezbedi bezbednost, jer sada nije bezbedna od unutrašnjeg okupatora. Oni nas često plaše da moramo da uđemo u NATO jer je region trusan. Pitanje je onda od koga to nama preti opasnost ako je većina zemalja u okruženju u NATO? Znači da nam pretnja jedino i dolazi od NATO. A što se tiče bezbednosti, sada vidimo kroz Evropu koliko je taj NATO bezbedan. Videli smo u Londonu, Mančesteru, Parizu, Briselu... I oni nama govore, što je na nivou sprdnje, da je NATO garant sigurnosti. To je ozbiljna sprdačina sa ljudima.
Da li će sada ovih 1.853 vojnika Crne Gore da podignu bezbednost?
- Kako da ne. Sad će da svane i Evropi i svetu, a nema ih 1.850, toliko ih je zajedno sa kafe-kuvaricama i personalom, nema ni 1.000 vojnika... Oni tamo idu zbog novca. Njihov vojni angažman u Avganistanu je čisto biznis priča i povezan je sa činovima koje kasnije lakše dobijaju i sa platama. Posle ture od šest meseci u Avganistanu, oni budu čisto dobri 20.000 evra i tamo je grabež za te pozicije. Kažu da vojnici jedva čekaju da odu tamo. Pa naravno kad im date mogućnost da ginu tamo. Ali kao ozbiljna država ne biste smeli da im date tu mogućnost, imajući u vidu za šta se oni tamo bore. A nemaju pojma za šta se bore. Čovek dođe iz Cuca i opaše se punom ratnom opremom i ide u one avganistanske gudure da „demokratizuje" Avganistan. To je toliko smešno da bi to normalan čovek odbacio kao zezanciju i skrivenu kameru.
A onda ih ovde u Skupštini proklinju da se ne vrate i slično.
- Ja to ne bih nikada radio, ali znam šta bih radio da neka tuđa vojska dođe na moje ognjište. Pa naravno da bih pucao na njih. I naravno da treba da pucaju na svakog ko im okupira zemlju.
Znači ako se pojavi neki NATO vojnik u Crnoj Gori, možemo da očekujemo da ćete da pucate?
- Pa, dobro ja sam sad govorio o našim vojnicima koji idu tamo, jer više volim da gledamo u svoje dvorište. Ali više puta smo to rekli, imajući u vidu nedemokratski proces NATO integracija, ti ljudi koji dolaze i njihove ideje, ne dolaze na prijateljsko tlo, i svaki vojnik koji uđe u Crnu Goru mora biti tretiran kao neprijatelj, jer on to i jeste.