KRIZA U MAKEDONIJI: Ambasadorske igre

Kako se mala balkanska država našla u klinču velikih sila? Da li Makedonija sad prolazi peti oktobar ili se tamošnji lideri samo grčevito bore za vlast? Da li se američki ambasador u Skoplju malo zaigrao na svoju ruku?

Šta se dešava u Makedoniji? Na ovo pitanje možete dobiti potpuno oprečne odgovore, u zavisnosti od toga s kim razgovarate. Dok jedni tvrde da bivši premijer Nikola Gruevski ne želi mirno da preda vlast i da izaziva nemire, drugi će vam reći da je to sve delo Zapada, koji je posle decenije kooperativnosti rešio da ga pusti niz vodu, a treći da „izdajnik i plaćenik, lider opozicione SDSM Zoran Zaev zajedno s Albancima pravi Veliku Albaniju". Zanimljivo je da će se i ova treća škola mišljenja pozivati na Zapad, ali tvrdeći da SAD, NATO i EU predstavljaju inspiratore nemira s ciljem destabilizacije Balkana. Kao i obično, niko od njih nije potpuno u pravu, a svi otkrivaju jedan deo mozaika.
Istorija se ponavlja. Kao i obično kada se na malom prostoru sudare interesi velikih sila, krv prolivaju tamošnji narodi, a ne moćne armije. Tako je bilo i 27. aprila, kada je mala balkanska država sa svega dva miliona stanovnika postala poprište globalnih sukoba. Tog dana je, nakon višegodišnje krize, u Makedoniji izabran predsednik parlamenta iz redova albanske partije DUI Talat Džaferi. Naime, iako je partija Gruevskog na izborima održanim 11. decembra osvojila najviše glasova, njihovi dojučerašnji koalicioni partneri DUI ovog puta dogovor su sklopili sa SDSM-om Zorana Zaeva i tako napravili većinu, a pripalo im je i mesto šefa skupštine. U trenutku kada je intonirana albanska himna, u zgradu je uletelo stotinak demonstranata, pristalica bivše vlasti, i nastala je opšta tuča. Povređeni su Zaev i još stotinak osoba, a napolju su se čule i eksplozije šok-bombi. Ako se pitate zašto je makedonski još malo pa peti oktobar nastao prilikom izbora manje bitnog predsednika parlamenta, treba da znate da je proceduralno to prvi korak ka formiranju vlade. Međutim, posle svega ovoga, predsednik Makedonije Đorđe Ivanov (očigledno u saglasju s Gruevskim) odbio je da Zaevu poveri premijerski mandat, zamerajući mu donošenje kontroverzne Tiranske platforme (dokument Albanaca o njihovim političkim ciljevima), za koju je rekao da vodi „podeli Makedonije".
Iako je Džaferi formalno izabran posle završetka sednice, bez zapisnika i u holu makedonskog Sobranja, kako su preneli mediji, to nije omelo američkog ambasadora u Skoplju Džesa Bejlija da odmah podrži njegov izbor. To je bila kap koja je prelila odavno napunjenu čašu gneva makedonskog naroda. Za Bejlija upućeni kažu da je najomraženiji Amerikanac u Makedoniji, a mediji su pisali da i Stejt department nema preterano lepo mišljenje o njemu. Štaviše, vodi se istraga o njegovoj saradnji s Albancima i nekim finansijskim malverzacijama. Čak se pojavila priča da je Bejli podržao Džaferija na svoju ruku.
Ambasador igrao solo?
Autor sajta „Balkanalisis" Kris Deliso, inače Amerikanac koji živi u Makedoniji, objavio je ovu vest na svom sajtu.
- Ni Bela kuća ni Savet za nacionalnu bezbednost nisu prethodno bili obavešteni da ambasador u Makedoniji Džes Bejli planira da prizna novog „predsednika parlamenta", koji je izabran tokom haotične sednice u četvrtak uveče koju su obeležili protesti, saznaje „Balkanalisis". Pošto tek u nedelju stiže zamenik pomoćnika državnog sekretara Brajan Hojt Ji iz Obamine administracije da Bejliju da službeni blagoslov kao zvaničnom predstavniku SAD, ovo otkriće otvara veliku zabrinutost oko toga ko - ako iko - sprovodi američku spoljnu politiku u isto vreme kada je Balkan spreman da eksplodira usred rastućeg nacionalizma koji je potpomognut stalnim uplitanjem stranaca. Takođe, postavlja se vrlo ozbiljne pitanje o šteti koju je Bejli naneo američkoj diplomatiji otkako je u ovoj zemlji počela kriza početkom 2015. godine - navodi Deliso i, pozivajući se na neimenovane izvore iz Stejt departmenta, nastavlja:
- Tramp i Bela kuća bili su iznenađeni odlukom američke ambasade u Skoplju, a moćni Savet za nacionalnu bezbednost nije bio zadovoljan rezultatom te odluke, tvrde visoki američki zvaničnici. Drugi visokopozicionirani izvori iz Evrope i SAD sugerišu da postoji velika verovatnoća da se Bejli, kao najnepopularniji Amerikanac koji je ikada kročio u Makedoniju, odmetnuo, sarađujući s vrlo malim brojem preostalog kadra iz vremena Obame i USAID-a. Do danas, američka ambasada nije odgovorila na zvanična pitanja o tome ko je odobrio Bejlijevu odluku - piše na sajtu „Balkanalisis".
Poznajući praksu Strejt departmenta da vrlo retko priznaje grešku svojih diplomata, verovatno nikada nećemo saznati istinitost Delisovih saznanja. Međutim, sasvim je indikativno da se tri dana kasnije u Skoplju zaista pojavio Brajan Hojt Ji, američki diplomata zadužen za ovaj region, i sazvao hitne sastanke s predstavnicima svih makedonskih stranaka. Nakon toga, Hojt Ji je izjavio da je glavni cilj u Makedoniji da se formira nova vlade i podrži novi vladin program koji će omogućiti donošenje zakona i reformi, podvlačeći da je to zajednički stav SAD, EU, NATO i Berlina.
- Način da se to ostvari jeste da se formira nova vlada, posvećena reformama koje će državu približiti evropskim integracijama. Žalosno je što politički lideri u Makedoniji ne mogu da formiraju vladu zasnovanu na rezultatima decembarskih izbora, koje međunarodna zajednica smatra kredibilnim i ishodom koji su prihvatile sve političke partije u Makedoniji. A još je žalosniji incident koji se dogodio u parlamentu kada su poslanici bili nasilni zbog izbora novog predsednika parlamenta. SAD su veoma zabrinute zbog tih napada i pozivamo vlasti u Makedoniji da u potpunosti i brzo istraže ove napade i odgovorne izvedu pred lice pravde - rekao je Ji ne pominjući odluku svog kolege da možda samoinicijativno podrži izbor Džeferija.
S druge strane, iste ove događaje Moskva posmatra na potpuno drugačiji način, očigledno navijajući za drugi tim. Ministarstvo spoljnih poslova Ruske Federacije saopštilo je da su veoma zabrinuti zbog najnovijih dešavanja u Makedoniji.
- Opozicija je izgubila parlamentarne izbore i u osnovi silom pokušala da preuzme vlast u zemlji do izbora predsednika skupštine, na sopstvenu inicijativu i uz grubo kršenje procedura. Ljudi su povređeni tokom neravnopravne borbe, demonstranti su se protivili „varalicama", a neki od njih su završili i u bolnici. Zvanični predstavnici EU, ambasadori nekih evropskih zemalja i ambasador SAD bez oklevanja su pohvalili novog „predsednika parlamenta", koji je, uzgred budi rečeno, bivši komandant takozvane albanske Oslobodilačke nacionalne armije. Ovaj dobro koordinisan i brz odgovor, bez sumnje, potvrđuje činjenicu da su ovi događaji bili unapred planirani, s prikrivenom prećutnom podrškom „stranih kustosa" makedonske opozicije. Ovo je još jedan dokaz da je aktuelna domaća politička kriza u Makedoniji uglavnom proizvod grubog mešanja stranaca u unutrašnje stvari te zemlje. Svedoci smo drske manipulacije izbornim procesima, kroz uklanjanje legitimne vlade s vlasti. Deo tog scenarija je i pokušaj da se promeni politička slika zemlje usvajanjem takozvane Tiranske platforme, koja sa sobom nosi veliki rizik. Naime, situacija može eskalirati u sukob, uključujući i međuetnički sukob - upozorava ruski MIP i u istom duhu nastavlja:
- Istog dana, francuski sud je oslobodio kosovskog Ramuša Haradinaja uprkos zahtevu za izručenje srpskog Interpola. Ovaj događaj pokazuje da Zapad očigledno udovoljava zagovornicima „velike Albanije". U ovoj situaciji, moguće je pronaći adekvatno rešenje samo kroz unutarmakedonski dijalog zasnovan na ustavu i zakonima. Neophodno je da se zaustavi sav spoljni pritisak da bi nadležne političke snage u Makedoniji mogle samostalno da odrede budućnost zemlje.

Ni Bela kuća ni Savet za nacionalnu bezbednost nisu prethodno bili obavešteni da ambasador u Makedoniji Džes Bejli planira da prizna novog „predsednika parlamenta", koji je izabran tokom haotične sednice u četvrtak uveče koju su obeležili protesti, tvrdi američki analitičar Kris Deliso

Da u ovome ima istine, pokazuje i pisanje nemačkog „Špigla", koji je povodom krize u Makedoniji objavio tekst o Nikoli Gruevskom. U razvojnom putu ovog političara, kako su ga Nemci opisali, vidi se da ga je Zapad maksimalno podržavao, ali da su u poslednje vreme okrenuli ćurak predstavljajući ga kao okorelog kriminalca.
„Nikola Gruevski se u prvi mah profilisao kao liberalni modernizator Makedonije. Investicioni bankar je postao ministar finansija svoje zemlje kada je imao samo 28 godina i bio je zadužen za stabilizaciju valute i ekonomije. U avgustu 2006, neposredno pre 36. rođendana, preuzeo je dužnost predsednika vlade i zalagao se za integraciju Makedonije u EU i NATO. U to vreme, ova zemlja od dva miliona stanovnika u srcu zapadnog Balkana važila je, pored Hrvatske, za kandidata koji ima najviše izgleda da uđe u EU. Međutim, Gruevski je od tada doživeo preobražaj - postao je ultranacionalističko-populistički vladar koji upravlja zemljom koristeći kriminalne metode: od najdrskijeg lažiranja izbora, preko podmićivanja i sveopšteg prisluškivanja, do - kako se sumnja - naručenih političkih ubistava. Na taj način, Makedonija se iz zemlje koja služi za primer preobrazila u najeksplozivniju državu u regionu", piše nemački „Špigl".
Paralela s Vučićem
Tokom kampanje za predsednika, Vučić je upozoravao na „makedonski scenario", što bi trebalo da predstavlja nasilno rušenje demokratske vlasti na ulici, kroz proteste koji su logistički i finansijski potpomognuti spolja, a što se, ruku na srce, ni u Makedoniji još nije desilo.
Međutim, deo scenarija jeste ostvaren. Naime, Makedonija je zarad političke stabilnosti i rešavanja krize neformalno ustupila deo državnog suvereniteta strancima kada je posle afere „prisluškivanje" napravila dogovor u Pržinu i prihvatila neku vrstu protektorata Zapada.
Podsetimo, u aferi „prisluškivanje", koja je trajala gotovo godinu dana i izazvala višemesečne građanske proteste, a koju je pokrenuo lider tada najuticajnije opozicione stranke SDSM Zoran Zaev, objavljeno je više desetina video i audio zapisa koji govore o tome da je vlada Gruevskog tokom devet godina vladavine prisluškivala više od 20.000 ljudi: političara, akademika, novinara, pa čak i sveštenika.
Zaev je objavljivanje video i audio zapisa započeo februara 2015. godine pod nazivom „informativne bombe", a nastavio mesecima kasnije, tvrdeći da dokazuju nameštanje izbora, zloupotrebu vlasti i korupciju. Primera radi, razgovori šefa državne bezbednosti s glavnim urednikom TV „Sitela" i vlasnikom TV „Kanala 5" jasno ukazuju na to da je unapred, navodno, pripremano hapšenje Ljubeta Boškovskog, koji je na izborima 2011. godine kao lider partije Ujedinjeni za Makedoniju bio najoštriji, često i neumeren kritičar Gruevskog i Mijalkova. Boškovski je dan posle izbora na spektakularan način uhapšen, a kasnije i osuđen na sedam godina zatvora zbog primanja mita. Stejt department je u godišnjem izveštaju ocenio da je Boškovski politički zatvorenik. Boškovski, bivši šef makedonske policije, proveo je više godina u pritvoru u Sheveningenu, ali ga je Haški tribunal oslobodio optužbi za zločin u oružanom konfliktu 2001. u Makedoniji.
Lider VMRO Nikola Gruevski, koga je Zaev upoznao s delom snimaka prisluškivanja, potvrdio je da ima autentičnih razgovora, da su neki delimično tačni, ali da ima i montiranih.
Teza da Zaev nije mogao kao opozicioni lider sam da dođe do ovih snimaka provejavala je sve vreme afere, da bi konačno u januaru 2016, na konferenciji za novinare, Gruevski optužio Zaeva da je to uradio uz pomoć stranaca.
- Na nelegalan način i uz pomoć stranih obaveštajnih službi, organizovao je mrežu prisluškivanja makedonskog državnog vrha da bi nabavio kompromitujuće podatke pomoću kojih bi prinudio vladu da podnese ostavku. To je pokušaj državnog udara i podnete su krivične prijave protiv četvoro osumnjičenih za nasilje nad državnim organima, ugrožavanje ustavnog poretka i demokratskih institucija, među kojima je i Zaev, što je prvi takav slučaj u istoriji makedonskog pravosuđa - izjavio je svojevremeno Gruevski.

Zvanični predstavnici EU i SAD bez oklevanja pohvalili su novog makedonskog „predsednika parlamenta", koji je, uzgred budi rečeno, bivši komandant takozvane albanske Oslobodilačke nacionalne armije. Ovaj dobro koordinisan i brz odgovor potvrđuje činjenicu da su ovi događaji bili unapred planirani, tvrde Rusi

Ali posle pompeznih najava nije došlo ni do kakvog sudskog epiloga. Odlukom o aboliciji odgovornih za aferu „prisluškivanje", makedonski predsednik Đorđe Ivanov je 12. aprila 2016. pomilovao bez sprovođenja postupka, između ostalog, Gruevskog i bivšeg šefa tajne službe Sašu Mijalkova i ministarku policije Gordanu Jankulovsku, a među pomilovanima je bio i Zoran Zaev.
Masovno prisluškivanje vratilo je Makedoniju daleko, daleko unazad. Došli su do tačke kada je postalo neizbežno ono najgore za svaku suverenu državu, a to je direktno mešanje međunarodne zajednice, što se dogodilo pa je uz posredovanje Brisela dogovoreno organizovanje vanrednih parlamentarnih izbora. Dogovor koji je nazvan „Pržino" potpisali su posle 13 sati pregovora 2. juna prošle godine lideri SDSM i tada vladajuće VMRO DPMNE, kao i dve najveće stranke Albanaca u Makedoniji DUI, koja je deo vladajuće koalicije, i opozicione DPA, uz posredovanje EU i SAD. Dogovor iz Pržina, kojem je kumovao evropski komesar Johanes Han, predvideo je niz zakonskih i institucionalnih promena, izbor novih tužilaca i izgradnju pravne države, kao i to da 100 dana pre izbora premijer Makedonije i lider VMRO DPMNE Nikola Gruevski odnese ostavku kako bi bila formirana prelazna vlada, koja bi pripremila vanredne parlamentarne izbore. U skladu s tim, u januaru 2016. Gruevski je podneo ostavku na premijersku funkciju. Izbori su, posle dva odlaganja, održani tek 11. decembra 2016. godine, a epilog krize, bar onaj institucionalni i mirni, ne nazire se.
Tiranska Tiranska platforma
A šta kažu sami akteri, koji su, izgleda, samo pioni u ovoj igri svetskih moćnika? Lider VMRO-DPMNE Nikola Gruevski je rekao da je najbolji i najbrži način da Makedonija izađe iz krize održavanje prevremenih izbora zajedno sa opštinskim. On je to naveo i u razgovoru s pomenutim Brajanom Hojtom Jiem.
„Ovo političko nasilje koje izvodi SDSM nad tom institucijom, nad pravilima parlamenta, zakonima i ustavom izaziva bes, a dodatna provokacija bilo je pevanje albanske himne. To se završilo nezakonitim pokušajem da se izabere predsednik parlamenta, van svih procedura, a onda je skupštinska sednica bila prekinuta bez šanse da članovi parlamenta nominuju drugog kandidata. Ta stranka je zabrinuta da taj presedan stvara lošu praksu, koja bi mogla i u budućnosti da se koristi. VMRO-DPMNE se ne slaže s nametanjem Tiranske platforme, koja sadrži mnoge sumnjive i kontroverzne elemente, opasne za buduće funkcionisanje države. Njeno prihvatanje nakon decembarskih izbora mnogi birači vide kao prevaru", navodi se u saopštenju VMRO-DPMNE.
Iz stranke Nikole Gruevskog narednih dana saopštili su da cela Makedonija postaje žrtva antidržavne politike Zorana Zaeva i SDSM.
- Kriminalac Zaev i SDSM, osim što su izmanipulisali građane i pogazili njihovu volju, pogazili su i ustav, pravo i zakone, sada podržavaju i provokacije kojima počinje sprovođenje Tiranske platforme. SDSM je prvo ćutao na postavljanje albanske zastave u kabinetu predsednika skupštine, a sada ćuti i na najavu Talata Džaferija da će albanski biti zvaničan jezik na teritoriji cele Makedonije i da će Sobranje biti treći parlament u regionu čije će sednice biti vođene na albanskom jeziku - upozorava VMRO-DPMNE.
Na drugoj strani, Zaev je incidente u Sobranju okarakterisao kao „pokušaj ubistva s predumišljajem, planiran u dogovoru i koordinaciji s policijskim strukturama". Zaev je na konferenciji za novinare pozvao građane da ostanu mirni i prisebni, a zaposlenicima u državnim institucijama da deluju u skladu sa zakonima države, ne krijući podršku Zapada.
- SAD, EU i međunarodna zajednica vide da smo motor obnove demokratije u zemlji. Ono je bio planiran pokušaj ubistva, a nasilje su inicirali Gruevski i njegovi saradnici koje boli transfer vlasti. Oni su, da bi odbranili svoje pozicije, spremni da žrtvuju državne interese - rekao je Zaev dan posle tuče u skupštini, na konferenciji tokom koje je i zaplakao.

ŠTA PODRAZUMEVA TIRANSKA PLATFORMA
Tri albanske parlamentarne stranke u Makedoniji usvojile su početkom godine zajedničku platformu za pregovore o formiranju makedonske vlade, pod pokroviteljstvom albanskog premijera Edija Rame.
U zajedničkom saopštenju DUI, pokreta Besa i koalicije Alijansa za Albance traži se, između ostalog, uvođenje albanskog kao službenog jezika, rešavanje spora povodom imena Makedonija, otvaranje debate o zastavi, himni i grbu, kao i ravnomerna zastupljenost Albanaca u državnim strukturama. Poziva se i na usvajanje rezolucije o Sobranju kojom se, kako se tvrdi, osuđuje „genocid nad albanskim narodom u Makedoniji" u periodu od 1912. do 1956. godine. Platforma podrazumeva sedam glavnih tačaka, među kojima se ističe da Albance treba smatrati konstitutivnim narodom Makedonije. Zahteva se i upotreba albanskog jezika na svim državnim nivoima, kao i da u ustavu treba da stoji da su zvanični jezici Makedonije „makedonski sa svojim ćiriličnim pismom i albanski sa svojim alfabetom". Albanci zahtevaju i debatu o zastavi, himni i nacionalnim simbolima tako da oni odražavaju multietničnost društva i etničku jednakost. Takođe, Albanci traže stvaranje „integrisanog graničnog upravljanja" na granicama s Kosovom i Albanijom, što se može protumačiti kao pokušaj stvaranja „velike Albanije".

ČIJE JE ORUŽJE?
Granicu ne čuva vojnik, nego strah. Zebnja da će se nešto loše desiti ako neko pokuša da ilegalno prođe granicu ili da nešto ilegalno prenese preko linije. Taj strah je, s jedne strane, ono što motiviše da se nešto ne učini, a razlozi da se nešto tako nezakonito ipak učini mogu biti razni i različito motivisani. Granica između Srbije i Makedonije ne može se nazvati najsigurnijom i najčuvanijom linijom međudržavnog razdvajanja, bar što se tiče makedonske strane. O granici između Kosova i Makedonije i Makedonije i Albanije da i ne govorimo. Pitanje je koliko su te linije razdvajanja na Balkanu realne, odnosno koliko su to zaista granice, a koliko mrtvo slovo na papiru.
Prošle nedelje, mediji u Srbiji objavili su da je Vojno bezbednosna agencija, u saradnji s drugim službama, uspela da preseče jedan krijumčarski kanal kojim je prebacivano oružje na teritoriju Makedonije s područja opština Bujanovac i Preševo u Srbiji. Objavljeno je da je akcija izvedena u potpunoj tajnosti, da je za nju znala tek nekolicina ljudi iz najvišeg državnog vrha i bezbednosnih službi u Srbiji. O celoj akciji, naravno, obaveštena je i makedonska strana. Zaplenjeno je vozilo u kojem je pokušano izvršenje tog krivičnog dela i u kojem su pronađene automatske puške rasklopljene u delove, kao i velika količina municije. Oružje je bilo namenjeno za potrebe „infrastrukture" jedne albanske partije u Makedoniji. Drugim rečima, po starom dobrom oprobanom receptu na Balkanu, naoružava se članstvo jedne nacionalne stranke. U ovom slučaju, u pitanju je jedna od dve albanske stranke u Makedoniji. Zvanično nije saopštena ni tačna količina zaplenjenog oružja - već samo da se radi o nekoliko hiljada komada pušaka, mitraljeza... - niti njegovo poreklo. Javnost je jedino doznala da su slobode lišena tri lica, od kojih je jedno strani državljanin, dok su druga dva lica srpski državljani albanske nacionalnosti. Prema prvim podacima, poreklo oružje vuče iz BIH, a naši izvori tvrde da je iz arsenala bivše Jugoslovenske narodne armije. Pretpostavlja se da se u celoj trgovini pojavljuje još građana Srbije koji se bave ovom vrstom posla i koji nisu poreklom iz Bosne i Hercegovine, niti imaju veze s tom zemljom. Naravno, ni samo područje opština Bujanovac i Preševo nije područje u kojem je razoružanje terorističke formacije Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe izvedeno u potpunosti. O tome svedoče i brojne i česte zaplene, doduše daleko manjeg obima oružja, prilikom pretresa terena i albanskih naselja. Nije saopštena ni vrednost tovara, ali s obzirom na to da se na crnom tržištu ovakvi komadi naoružanja ne prodaju ispod 1.000 evra po cevi, lako dolazimo do računice da se radi o višemilionski vrednom ilegalnom tovaru, što samim tim upućuje na to da iza cele operacije stoji, ako ne ozbiljna organizacija, onda svakako ozbiljan novac.
Takođe, naši izvori kažu da je ovu količinu naoružanja moguće nabaviti samo kod ozbiljnih trgovaca, koji se, pored legalne, bave i ilegalnom trgovinom oružjem i vojnom opremom. Uzevši u obzir stanje u kojem se zaplenjeno oružje nalazi, može se pretpostaviti da je ono bilo skladišteno na propisan način i u za to predviđenim uslovima. Namena oružja je bila, kako kažu srpski mediji, da se „u određenom trenutku upotrebe u cilju nasilnog rušenja legalno izabrane vlasti u Makedoniji. Naime, sve upućuje na to da su se neki politički lideri spremali da vlast, u slučaju potrebe, preuzmu oružjem." S obzirom na to da se kao referenca o kojoj se albanskoj partiji radi navode podaci da su u toj stranci prisutni mnogi bivši gerilci i pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova i Albanske nacionalne armije. Dakle, dva i dva. Naravno, srpske vlasti su racionalno odlučile da ne objavljuju detalje o tačnim količinama oružja i identitetu uhapšenih lica, kao ni o samom načinu funkcionisanja kanala, jer bi na taj način samo dodatno podgrejale ionako užarenu atmosferu u Makedoniji, koja prolazi kroz možda najtežu krizu u svojoj istoriji.