SOROSOV AJVAR: Ko je i čiji je Zoran Zaev, mandatar za sastav nove makedonske vlade

SOROSOV AJVAR: Ko je i čiji je Zoran Zaev, mandatar za sastav nove makedonske vlade


Da li je albanski, zapadnjački ili makedonski čovek? Uspešni preduzetnik ili, kako neki tvrde, „koruptivni egzemplar enormnog bogaćenja”? Političar koji sve konce drži u svojim rukama ili ucenjena marioneta?

Nova makedonska vlada i njen premijer došli su na vlast uz bolne porođajne muke i s pola radosti. Da li ih čeka i takva sudbina? U sredu, 17. maja, kada mu je konačno makedonski predsednik Đorđe Ivanov dao mandat za formiranje nove vlade, agencija Beta upitala se ko je uopšte Zoran Zaev, budući premijer. Da li je albanski, zapadnjački ili makedonski čovek? Uspešni preduzetnik ili, kako neki tvrde, „koruptivni egzemplar enormnog bogaćenja”? Političar koji sve konce drži u svojim rukama ili ucenjena marioneta? Ne znamo i dalje. Ali slutimo, a slutnja uglavnom ima opskurne vidike.
Četrdesettrogodišnji mandatar, koji često o sebi govori u trećem licu, uveren je da će kao premijer Makedoniju izvesti iz dugotrajne krize, uvesti vladavinu prava i zemlju uspešno vratiti na izgubljeni put NATO i EU integracija. U zvaničnoj biografiji zabeleženo je da je rođen 8. oktobra 1974. godine u Strumici. Diplomirao je 1997. na Ekonomskom fakultetu Univerziteta „Ćirilo i Metodije” u Skoplju, gde je bio i na postdiplomskim studijama. Oženjen je, sa suprugom Zoricom ima ćerku Aleksandru i sina Duška. Govori engleski jezik.

Od pijace do „poršea”
Za sebe kaže da je pravoslavni hrišćanin i „čovek iz mesta koje je najveći proizvođač ranog povrća i drugih poljoprivrednih proizvoda kojih ima svuda po Srbiji”. „Krastavac, paradajz, kupus – to se sve u Strumici proizvodi. Radio sam u poljoprivredi do 1994. godine. Sve dok nisam upisao fakultet u Skoplju, svako leto sam bio na pijacama u Gornjem Milanovcu i Beogradu. Moja porodica je radila, a ja sam prodavao naše proizvode”, rekao je Zaev u intervjuu za beogradsku „Kurir TV” i dodao:
„I danas u Srbiji imam jako bliske porodične prijatelje, drugove, kao što ih imam i u Strumici. Zato sam rekao da je Srbija za mene isto što i Makedonija. Mi smo bratski narod. Možda je to zbog toga što sam se rodio i odrastao u bivšoj Jugoslaviji i što sam imao takvo detinjstvo. Znam da moramo da sarađujemo jer imamo isti mentalitet.”
Ipak, to ga nije sprečilo da Vučića optuži za nacionalističku politiku i tako i pre formiranja vlade diplomatski zarati sa zvaničnim Beogradom.
Prema njegovim rečima, radom je i došao do pozicije generalnog direktora porodične firme, koju je stvorio njegov otac sa svoja tri brata.
„Sve što imamo je u Makedoniji. Jedan od brendova koji imamo je ajvar ‘mamas’, koji se prodaje i u Srbiji i u celom svetu, čak i u Japanu, Kanadi, Rusiji, Americi, EU… Ja i te kako imam šta da radim u životu. Imamo 820 zaposlenih u 10 različitih delatnosti.” Naime, njegova porodica poseduje, pored fabrike za proizvodnju ajvara, i građevinske kompanije, ciglane, štedionice, menjačnice….
Zaev u politiku ulazi 1996, kada sa 22 godine postaje član SDSM. Sa 29 godina, prvi put je izabran za poslanika. Dve godine kasnije, 2005, izabran je za gradonačelnika Strumice i na tom mestu je proveo punih 11 godina, a povukao se pošto je u decembru 2016. ponovo izabran za poslanika na vanrednim parlamentarnim izborima. U stranačkoj hijerarhiji je nešto sporije napredovao. Prvi put je izabran za predsednika stranke 2008. i na tom mestu ostao je svega nekoliko meseci, da bi zvanični partijski lider postao u leto 2013, smenivši harizmatičnog Branka Crvenkovskog. Tada niko nije verovao da će uspeti da konsoliduje partiju razjedinjenu brojnim izbornim porazima koje joj je u kontinuitetu nanosio politički protivnik, lider konzervativne nacionalističke VMRO DPMNE i doskorašnji premijer Nikola Gruevski.
Danas, posle četiri godine, Zaev ne samo što će postati premijer Makedonije i najverovatnije poslati arhineprijatelja u političku istoriju već je „postao ikona mladih Makedonaca i Albanaca koji se zalažu za život u građanskom društvu i bez međuetničkih tenzija”, navodi u sopstvenoj biografiji. Politički procvat Zaeva nemoguće je odvojiti od političke sudbine pomalo uvelog Nikole Gruevskog. Dok je bio lider opozicije, objavio je da je u Makedoniji godinama tajna služba prisluškivala više od 20.000 građana, i to bez sudskog naloga, što je početkom 2015. u javnosti odjeknulo kao bomba.
Tako započinje trogodišnja politička kriza u ovoj zemlji. Konačno, iako nije dobio najveći broj glasova na vanrednim parlamentarnim izborima u decembru 2016, Zaev je nedavno uspeo da formira skupštinsku većinu s tri albanske partije. Kada su, prilikom izbora predsednika skupštine Talata Džaferija napadnuti poslanici SDSM Radmila Šekerinska i još desetak osoba, Zaev je odbio zahtev obezbeđenja da se evakuiše, zbog čega je i sam dobio udarac u glavu.
Profesor Fakulteta političkih nauka iz Zagreba Dejan Jović smatra da je usponu Zaeva direktno pogodovalo to što je Gruevski bio dugo na vlasti, kao i to što je koruptivnom politikom antagonizovao makedonsko društvo.
– Gruevski je na vlast došao s nadom da će Makedonija savladati problem povodom imena, koji ima sa Grčkom, ali to se nije desilo. Vodio je besperspektivnu i nacionalističku politiku. Zato je bilo logično da ljudi počnu da glasaju ne toliko za Zaeva koliko protiv Gruevskog. To se videlo i u masovnim protestima. Imao je značajne saveznike u zemljama EU jer je Makedonija bila važna za „balkansku rutu” migranata. Austrijski ministar Kurc dolazio mu je čak i na partijske skupove. Međutim, zbog kršenja ljudskih prava, posebno nakon hapšenja episkopa SPC Jovana, Amerikanci i Nemci su se predomislili. Incident u Sobranju bila je kap koja je prelila čašu – objašnjava sagovornik „Ekspresa” i dodaje da Zaev oko sebe ima ljude koji imaju dobre veze za Zapadom.
– Radmila Šekerinska povezana je s Partijom evropskih socijalista. Tu je i Nikola Dimitrov, koji će možda biti šef diplomatije. Oni su cenjeni na Zapadu. Zaev želi nastavak evropskih integracija i NATO, ali hoće li u tome uspeti, nije do njega. Makedonija je još u odlukama Badinterove komisije 1991. godine bila označena kao zemlja koja ispunjava sve uslove za priznanje. Dok, recimo, Hrvatska nije… Morala je izmeniti ustav po pitanju prava nacionalnih manjina. Makedonija je prva potpisala i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a onda je sve prestalo zbog grčkog veta – napominje Jović. Prema njegovim rečima, jedino je u Makedoniji već 25 godina dvonacionalna vlada. Albanci, kao najveća manjina, uvek čine vladajuću većinu, i to nije nikakva novina za njih.

Evropski najgradonačelnik
Zaev, „idol mladih” u Makedoniji, međutim, nije u politiku ušao baš kao čistunac. Treba pomenuti da su ga, dok je bio gradonačelnik Strumice, politički protivnici više puta optuživali za nepotizam i sukob interesa jer su, navodno, firme u vlasništvu njegove familije u tom gradu imale povlašćeni položaj. Pored „Trgoprodukta”, koji proizvodi ajvar „mama’s”, na koji je Zoran ponosan, porodica Zaev se dovodi u vezu i s kompanijama „Zovi promet”, „Sara javor inženjering”, „Elenica”, „Eva Stail”. Makedonski novinari objavili su da o bogatstvu Zaeva najbolje govori podatak – koji je teško proveriti – da njegova uža familija poseduje čak četiri nova automobila marke „porše panamera”, u vrednosti od po 150.000 evra po primerku, a da je mladi Zoran na poziciju gradonačelnika Strumice 2005. godine došao „stojadinom” s pogonom na plin.
Ipak, najveća mrlja u dosadašnjoj karijeri mu je afera „Global”, u kojoj je bio osumnjičen da je kod izgradnje tog tržnog centra kroz javno-privatno partnerstvo nelegalno stekao milione evra. Tadašnji predsednik Makedonije Branko Crvenkovski (takođe iz SDSM) ga je abolirao u toj aferi smatrajući da slučaj ima političku pozadinu. Zaev danas izričito negira da je tu bilo kriminala i ističe da je ponosan na taj posao, za koji tvrdi da je najbolji primer javno-privatnog partnerstva u Makedoniji. Za to je dobio nagradu Saveta Evrope, a opština Strumica je u vreme njegovog upravljanja bila dobitnik najvišeg državnog priznanja za ekologiju.
Na drugoj strani, oni koji su mu u februaru ove godine dodelili nagradu „Evropski najgradonačelnik” u Sarajevu, smatraju da je Zaev najuspešniji gradonačelnik u regionu, ali i izuzetan menadžer i biznismen.
„Zoran Zaev spada u plejadu najsposobnijih mladih, hrabrih i uspešnih ljudi u ovom regionu. Sa 42 godine je vrlo uporan, istrajan i beskompromisan borac za bolji život građana. Pred njim je velika budućnost”, rekao je Pane Škrbić, direktor projekta „Izbor najmenadžera”, prilikom uručivanja nagrade.
– O ljudskoj veličini gospodina Zaeva govori i činjenica da je, iako smo mi iz žirija hteli nagradu da mu uručimo još u septembru prošle godine, u Makedoniji ili ovde u Sarajevu, on to odbio jer je u tom periodu u Makedoniji održavana izborna kampanja i izbori pa nije želeo da se priznanje veže za izbore – istakao je drugi član žirija Erdal Trhulj. Međutim, Zaev je ovaj događaj i te kako vezao za politiku odabravši da baš iz sarajevskog hotela „Hils” saopšti ekskluzivnu vest da je mandatar nove Vlade Makedonije jer je sakupio 67 od 120 poslanika.
Tokom pomenute afere „prisluškivanje”, u skopskim medijima govorilo se da su zapadne bezbednosne službe dostavile Zaevu ove snimke, jer je on „njihov igrač”. To nikada nije dokazano, ali je podrška Vašingtona, Brisela i Berlina obelodanjena ovog proleća, kada se Zapad otvoreno zalagao za formiranje „nove reformske vlade” u Makedoniji. Mnogo puta se moglo čuti da je „plaćenik Džordža Sorosa”, ali ta veza nije do kraja otkrivena. Upućeni tvrde da je link Zaeva sa Sorosom bivša premijerka Radmila Šekerinska, koja je karijeru započela u sorosovskom Fondu za otvoreno društvo. Međutim, postoji još nekoliko spona s najomraženijim filantropom. To može biti Stevo Pendarovski, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Crvenkovskog (inače, neuspeli predsednički kandidat 2014), ali i pripadnici stare garde, ljudi poput Ljubomira Frčkovskog, koji je bio ministar u više navrata tokom devedesetih.
Ne možemo govoriti o vezama Zaeva sa inostranstvom a da ne pomenemo tvrdnje štaba VMRO DPMNE da on „sarađuje s kosovskom mafijom”.
– Zaev je stranku pretvorio u kriminalno-mafijašku organizaciju, koja je povezana s braćom Geci, poznatima po zločinima i kriminalu na KiM – tvrde saradnici Gruevskog, a prenose makedonski mediji. S druge strane, u albanskim krugovima braća Geci važe za opasne igrače koji imaju posao u Americi, ali se drže van politike.

Upućeni tvrde da je link Zaeva sa Sorosom bivša premijerka Radmila Šekerinska, koja je karijeru započela u sorosovskom Fondu za otvoreno društvo. Međutim, postoji još nekoliko spona s najomraženijim filantropom. To može biti Stevo Pendarovski, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Crvenkovskog, ali i pripadnici stare garde, ljudi poput Ljubomira Frčkovskog, ministra iz devedesetih

Kris Deliso, američki novinar i direktor sajta Balkanalisis.com, koji već 15 godina živi u Skoplju, kaže za „Ekspres” da je Zaev izabran od zapadnih sila samo zato što je bio lider opozicione SDSM, koja je korišćena kao glavno oružje za rušenje vlasti konzervativne VMRO-DPMNE.
– Dakle, to nije stvar lične sklonosti i Zaev zapravo nije najuticajniji čovek u toj stranci. Međutim, on se odlučio da nešto obeća Zapadu i Albancima, što može biti opasna odluka. Očigledno, bilo mu je najvažnije da osvoji vlast. Ali obećanja nisu dovoljna Zapadu jer oni vide SDSM samo kao sredstvo za kontrolu balkanskog koridora i ostvarivanje političkih i ekonomskih ciljeva. Kada je Obama došao na vlast, 2008. godine, američka spoljna politika potpala je pod snažan uticaj Džordža Sorosa i uticajnih ljudi iz Klintonove ere, uključujući potpredsednika Džozefa Bajdena i sekretarku Hilari Klinton, kao i njenog bliskog saradnika Džona Podestu. „Vikiliks” je u leto 2016. obelodanio da je Podesta radio za Sorosa kada su, 2003. godine, preko NVO sektora počeli borbu protiv republikanaca s krajnjim ciljem da stvore nepoznatog kandidata, Obamu – objašnjava Deliso i dodaje da Trampova administracija, koja je vrlo antisorosovski nastrojena, još nije imala vremena da Stejt department i obaveštajne agencije očisti od prethodne Obamine i Klintonove garniture ljudi.
– Ti zvaničnici nastavljaju sa starom politikom i izazivaju nestabilnost u Makedoniji. Zato je i u Vašingtonu sad prava drama jer republikanci pokušavaju da okončaju politiku demokrata i umanje programe USAID, koji bi trebalo da utiču na izbore i ovde i u drugim balkanskim zemljama. Drugi glavni zagovornik Zaeva su Nemci. Angela Merkel i njen kabinet posebno mrze Makedoniju zato što je odbila da bude tampon zona za migrante kako bi spasla Berlin sopstvene katastrofalne politike. UNHCR je imao predlog, koji sam lično čuo od njih, da se u Makedoniji naprave kampovi za 30.000 izbeglica. Vlada Gruevskog je to odbila, kao i Grčka, shvatajući koliko bi to donelo bezbednosnih rizika – ističe Deliso, uz opasku da značajnu ulogu sad ima i nemačka obaveštajna služba BND, koja tradicionalno kontroliše albanski faktor na Balkanu.

Čovek opasnih namera
Ivan Stoilković, lider Srba u Makedoniji i jedan od najiskusnijih poslanika u Sobranju, smatra da je Zaev „čovek sa opasnim namerama”, koji danas govori jedno, sutra drugo.
– Zaev je u stanju da obeća svašta samo da bi se dokopao vlasti. Mislite da su mu zapadne bezbednosne službe dostavile prisluškivane razgovore Gruevskog a da nisu pratile i Zaeva? On je najverovatnije i ucenjen i plaćen čovek. Kada je neko u stanju da ugrozi nacionalne interese zarad lične koristi, onda je spreman na sve. Dopušta da stranci ovde mešetare i rade šta im je volja. I savez sa Albancima sklopio je zahvaljujući podršci iz SAD. I to govorim o podršci bivše administracije u Vašingtonu, a ne Trampove. Zato je američki ambasador odmah priznao izbor Džaferija. Ili mislite da je Reks Tilerson sedeo u kancelariji i gledao prenos skupštine u Skoplju i istog trenutka javio: aj da priznamo ovoga?! Naravno da nije, to su uradili ovi ovde – podvlači Stoilković.
Kako kaže, u Makedoniji ništa nije kao što izgleda na prvi pogled, pa ni formiranje vlade mandataru neće biti lak posao.
– Čuo sam da albanska partija Besa razmišlja da ga napusti, što je pet poslanika manje. Imajući u vidu da ni poslanici drugog koalicionog partnera DUI nisu jedinstveni, a da je jedan čovek na lečenju u inostranstvu, Zaev ima tačno polovinu poslanika, 61 od 120, što je neodrživo stanje za vođenje vlade, ali to se desi kad pravo sa strumičke pijace poželite da glumite regionalnog lidera – zaključuje Stoilković.

BAŠANOVIĆ MU DOVODI OBRADOVIĆA I ŠUBARU
Zaev blisko sarađuje i s ljudima iz Srbije. Tako se, recimo, estradni menadžer i bivši član Glavnog odbora SNS Zoran Bašanović već neko vreme pominje kao njegov neformalni savetnik. Navodno, pomagao je Zaevu u kampanji, a od ove sedmice se preselio u Skoplje sa čitavom porodicom. Tokom 2012, uhapšen je sa suprugom Bojanom zbog krađe veša i posteljine u jednom tržnom centru u Majamiju, ali su pušteni posla plaćanja kaucije.
„Srpski telegraf” objavio je saznanja da će Bašanović, kako bi pomogao budućem premijeru, dovesti bivšeg direktora EPS-a Aleksandra Obradovića i bivšeg šefa Agencije za privatizaciju Ljubomira Šubaru na čelo istih tih preduzeća u Makedoniji. Međutim, Šubara je te navode negirao, a Obradović se nije oglašavao. U tom tekstu pominje se i to da je u podelu funkcija u Skoplju uključen i nekadašnji član surčinskog klana Milan Narandžić Limun, Bašanovićev dugogodišnji prijatelj.

INTERVJU, ZORAN ZAEV, MANDATAR ZA SASTAV NOVE MAKEDONSKE VLADE: Gruevski je izdajnik, a ne ja!
Danima smo čekali ovaj intervju, koji je odlagan više puta. Odgovore, tačnije floskule, dobili smo tek ovog ponedeljka, kada je mahom sve već bilo rečeno… Ali u interesu javnosti objavljujemo najzanimljivija zapažanja mandatara za formiranje nove vlade Makedonije Zorana Zaeva.
On za „Ekspres” tvrdi kako je Gruevski izdajnik, a ne on sam, ali izbegava da kaže da li je formalno pristao na Tiransku platformu i zašto je baš sada napravio dil sa albanskim partijama.
Može li Makedonija ostati multikulturalna i ujedinjena uprkos navodima da ste prihvatili Tiransku platformu, koja je uvod u federalizaciju Makedonije? Kažu čak da je to uvod u stvaranje Velike Albanije? Predsednik skupštine Talat Džaferi već realizuje to i šalje zvanična dokumenta na makedonskom i albanskom jeziku.
– Postoji samo jedan validan dokument za sve građane Makedonije, a to je program nove reformske vlade u unitarnoj državi, koja će raditi isključivo u skladu sa Ustavom i evroatlantskim perspektivama. Laži o nekim federalizacijama sada izlaze na površinu. To je scenario Nikole Gruevskog, koji 10 godina nije ništa korisno uradio za građane Makedonije, osim punjenja sopstvenih računa i računa porodice u inostranstvu. Nacionalizam je bio jedina karta na koju je mogao da igra kako bi delio građane, ali su oni izabrali zajednicu kao osnovni koncept SDSM. U programu vlade jasno se kaže da smo odlučni da poboljšamo praktičnu upotrebu jezika zajednica, što ni na koji način ne ugrožava upotrebu makedonskog kao službenog jezika u zemlji.
Optužuju Vas i da ste izdajnik. Smatrate li da je ovo bio dobar trenutak za takve poteze (imajući u vidu da su Rama, Tači i Musliju najavljivali ujedinjenje Kosova i Albanije, da Haradinaj nije izručen Srbiji, a da Crna Gora pristupa NATO-u)?
– Ogromna većina ljudi u Makedoniji ne misli tako. To mi daje ogromnu snagu, nadu i veru da dolazi bolji život za naše građane i da ćemo otvoriti vrata Makedonije ka EU i NATO. Izdajnik je jedino onaj koji je ostavio više od 500.000 ljudi u teškom siromaštvu, na ivici egzistencije, a najmanje 626.312 ljudi primorao da napuste Makedoniju. Zarad kalkulacije sa sopstvenim interesima, pokušao je da povredi tradicionalne prijatelje Makedonije, izolovao je zemlju od sveta, samo da bi se mala grupa ljudi oko njega nakrala i obogatila. Prema našim procenama, iz Makedonije je izvučeno oko pet milijardi evra poreskih obveznika. Mi ćemo to nadoknaditi građanima, a svi koji su učestvovali u zloupotrebama moraće da snose odgovornost.
Vaši oponenti tvrde da se i u Vašem slučaju „iza svega krije novac čim sarađujete s bivšim teroristima”?
– Onaj ko je navikao na kriminal i korupciju, sigurno će to videti svuda oko sebe. Dosadašnja vlada samo tako zna da funkcioniše. Međutim, velika većina građana, njih više od 700.000, opredelilo se za novu vladu odgovornih i poštenih političara koji žele do doprinesu boljem životu svih u Makedoniji.
Kako ćete doprineti stabilnosti regiona? Strahujete li od novog rata na Balkanu, koji se sve češće pominje?
– Mislim da će demokratski procesi u našoj zemlji biti veliki doprinos stabilizaciji regiona. Građani Balkana, kao što se može videti, žele novu generaciju političara, demokrata, koji vode napretku i integracijama, a ne podelama. Ne treba biti naivan i pomisliti da će oni koji su navikli da upravljaju kroz težak nacionalizam zarad sopstvenih interesa ostati mirni. Ali za sve provokacije potrebne su bar dve strane. Ja sam optimista. Želim da verujem da će mudri i racionalni političari na Balkanu uspeti da region ne vrate u vreme sukoba.

Za kratko vreme, zarad kalkulacije sa sopstvenim interesima, pokušao je da povredi tradicionalne prijatelje Makedonije, izolovao je zemlju od sveta, samo da bi se mala grupa ljudi oko njega nakrala i obogatila. Procenjuje se da je iz Makedonije izvučeno oko pet milijardi evra poreskih obveznika

Zvanični Beograd Vas je kritikovao već prvog dana. Šef diplomatije Ivica Dačić je rekao da ste uvredom „da je bilo neprijatno slušati Vučićeve priče o makedonskom scenariju” narušili bilateralne odnose Beograda i Skoplja, a ministar Vulin je izjavio da je „neprijatno slušati Vaše kritike o Vučiću”. Kako to komentarišete?
– Čvrsto sam opredeljen da Makedonija treba da gradi dobrosusedske odnose i da neguje demokratske vrednosti. To se odnosi i na odnose sa Srbijom. Imamo zajedničku prošlost i imamo nešto još važnije, zajedničku evropsku budućnost. Vezani smo tradicionalno, istorijski, kulturno, a u narednom periodu treba da se usmerimo na ekonomsku saradnju, koja će doneti boljitak.
Šta je „makedonski scenario”, o kojem Vučić često govori?
– Ne mogu da komentarišem nešto što nisam ja rekao. Uveren sam da će Makedonija biti primer zemlje u regionu, a i šire, koja je uspela posle 10 godina autokratskog režima da građanima obezbedi demokratiju, štiteći civilne i državne interese.
Imate podršku Zapada. Kako na to gledate kad znate da je Zapad podržavao svojevremeno i Gruevskog, kao i sve s kojima im se poklapaju trenutni interesi?
– Mi zaista poštujemo pomoć prijatelja Makedonije iz regiona i međunarodne zajednice koji podržavaju i razvijaju demokratske vrednosti. Naša budućnost su Evropska unija i NATO.
Jeste li imali njihovu pomoć i tokom afere „prisluškivanje”?
– Nezavisna institucija, specijalni javni tužilac potvrdio je da su građane u Makedoniji prisluškivale domaće obaveštajne službe. Najviše su slušali opoziciju, građane, predstavnike NVO, novinare, kao i poslovni sektor, koji je bio kritički raspoložen prema režimu. Očekujem da tužilac završi svoj posao i odgovorne za ceo taj skandal izvede pred lice pravde. Neophodno je da država pošalje jasnu poruku kako se takvo zlo nikada više ne bi ponovilo.
Američki komentator Kris Delizo tvrdi da je ambasador SAD na svoju ruku odmah podržao izbor Džaferija, što je naljutilo Stejt department. Šta znate o tome?
– Ono što je čula i videla čitava javnost u Makedoniji i inostranstvu tokom poslednje posete zamenika pomoćnika sekretara za Evropu i Evroaziju Brajan Hojt Jia, koji je na sve sastanke išao u pratnji američkog ambasadora u Makedoniji Džesa Bejlija. Gospodin Ji je time potvrdio da je američka vlada ozbiljna organizacija koja radi na utvrđenim principima odgovornosti, gde nadležni organi svakako odobravaju rad onih koji ih predstavljaju.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar