BG LEGENDE: Džontri je više, Travolta je jedan

BG LEGENDE: Džontri je više, Travolta je jedan

Foto: EKSPRES/ Saša Džambić


Ko ne zna Travoltu iz Borče grede, može slobodno da odjavi beogradsku ličnu kartu, ne zaslužuje je…

Piše&Grozniše: Mihailo Medenica

Mirisao je, što bi Perica iz “Varljivog leta” rekao na: terpentin, poludisperziju, znoj i muku. Prvog dana kada smo se na brzinu videli, tamo na novobeogradskoj “baušteli” gde moleriše za koru hleba i mrvu nade da će uskoro Dragiša prepustiti podijum Travolti.

Čekajući ga, sledećeg dana, razmišljao sam da li će u nekom od budućih hitova opevati poslednju žrtvu beogradskog asfalta – konja kojeg je Cigi tramvaj u blokovima poslao u večnu preriju, znajući da je u svojih 200 pesama opevao skoro sve što se opevati da, uključujući i Drugu hiruršku kliniku u kojoj je svojevremeno operisan!

Trema pred susret

Nisam imao ovoliku tremu još otkad sam išao na upoznavanje sa budućom taštom, s tom razlikom što sam ja tada odgovarao na pitanja, a danas sam ja u ulozi „tašte” jednoj od poslednjih autentičnih beogradskih legendi – Dragiši Markoviću, alijas Travolti, iz Borče grede, supkulturnom fenomenu, alternativnom andergraundu i andergraundu svake alternative.

Ne kasni, mada i da nije tako, čekao bih koliko god da treba – jer zvezda njegovog kalibra to zaslužuje!
– Lako ćeš me prepoznati, nosiću… – nasmejao sam se na ove njegove reči tokom telefonskog utanačivanja viđenja, pre nepuna 24 sata.

– Care, znaš me-znam te! Što Haris kaže: „Pozn’o bih te i po mraku, po pesmama i koraku…”, misliš li da Tom Džons objašnjava svojim obožavateljima kako izgleda, da ga ne bi zamenili sa nekim u masi?! Ko ne zna Travoltu iz Borče grede, može slobodno da odjavi beogradsku ličnu kartu, ne zaslužuje je – odbio sam svaki dalji razgovor na temu „ćorave bake” s čovekom zbog kojeg je Srbija već decenijama u „Groznici subotnje večeri”.

– Travoltaaaaaaa… – trčim ka kosmatoj prilici, praćen zavidnim pogledima onih zbog kojih nije tu.

– ‘Ajmo negde gde je mirnije. Vidiš, ovde neko okupljanje, pa neću da ispadne „Travolta nešto politički” – još se zdravimo, uzmičući od mase neradnika koja bi nesumnjivo iskoristila njegovo prisustvo za ličnu promociju.

dzon travolta iz borca grede4

– U pravu si, znam odlično mesto gde se zvezdama garantuje privatnost – taktički podilazim, slušao sam o kapricima poznatih, a i znam da je kao jedan od uslova za učešće na prednovogodišnjem maskenbalu u Klubu studenata tehnike (KST) tražio od organizatora da „pruže pojačano obezbeđenje”, s obzirom na njegovu popularnost.

– Legendo, pre svega čestitke za prolazak u drugi krug takmičenja „Ja imam talent” pre dve godine, toliko se nismo videli! Nek’ crknu dušmani, pokazao si ko je Travolta – prvo si bacio žiri u nokndaun s „Amerikom”, pa dotukao sa „Hej, Travolta, druže moj”!

– Hvala! Jeste, pokazao sam ko sam i šta znam. A, pazi, otišao sam na audiciju pravo s posla, umoran i nepripremljen! Nažalost, nisam prošao dalje, ali to su mračne sile umešale svoje prste. Za sledeće takmičenje, kad god bude, spremiću se kao granata – sve ću da zasenim i oduševim! Evo, šta mi ti predlažeš, s kojom pesmom da nastupim?

Vau, Travolta se konsultuje sa mnom! Mene pita! Traži moj savet!!! Mora da sam bio mnoooogo dobar kada mi Deda Mraz već u aprilu ispunjava jednu od najvećih želja?!

– „Hej Travolta…”, obavezno, a za ostale ne znam! Znam da ćeš ih ušiti i što se mene tiče, ti si već pobedio, iskreno ti kažem – profesionalne konsultacije remeti konobar upornim insistiranjem da nešto naručimo – mlad je, oprosti mu bože, ne zna šta čini i koga upravo remeti.

– Ja ću isto što i on – oh, igračka legenda mi čini plezir.

– Kratki espreso s mlekom – bitno poručujem.

– Znači, i za Vas isto – mladunac opet greši, postavljajući suvislo pitanje. Pa, je l’ Travolta već rekao da će isto što i ja?!

– Ne, ja ću neki sok – hmmm, da, očigledno isto što i ja?!

Čekajući turu „istovetnog” pića, vraćamo se tri decenije unazad, u sudbonosnu noć kada je mlađani Dragiša, anonimni moler iz tadašnjeg sela, a danas prigradskog naselja Borča greda, poprimio tajni identitet koji je vremenom postao prevlađujući deo njegove ličnosti.

Prva naslovna strana

– Kao i svi tada, odgledao sam u bioskopu tek pristigli holivudski hit „Groznica subotnje večeri” sa Džonom Travoltom u glavnoj ulozi i jednostavno sam počeo da igram, i igram, i igram… Obećao sam omladini Borče da ću se jednog dana i ja pojaviti na televiziji i proslaviti naš kraj (opevao je i njega u više navrata) – rečeno, učinjeno.

Loman u struku kao kralj rokenrola Elvis Prisli i potkovan koreografijom naočitog glumca s rupicom u bradi, Dragiša je ubrzo postao gradska atrakcija, dopunjujući igru specifičnim stihovima, od kojih je svakako najpoznatija već pomenuta oda prekookeanskom idolu, svojevrsna himna prestoničke supkulture.
Više ništa nije moglo da zaustavi meteorski uspon doktordžekilovske i misterhajdovske karijere – kamenčić istresen iz „šimike” ustalasao je mirnu beogradsku vodu…

dzon travolta iz borca grede– Prvi javni nastup bio mi je iste te ’79. godine, kada sam uz Meri Cakić i još jednu devojku bio specijalni gost na koncertu „Riblje čorbe” na Tašu, povodom Borinog odlaska u vojsku. Zaplesao sam na bini, publika je to s oduševljenjem prihvatila i tog trenutka mi je definitivno postalo jasno čime stvarno hoću da se bavim u životu i da više ništa neće moći da me pokoleba na putu ka vrhu – kada smo već kod početaka, popivši „isto što i ja”, zaputili smo se do čuvenog sata u Knez Mihailovoj ulici, preko puta današnjeg „Ruskog cara” a ondašnjeg restorana „Zagreb”, pred kojim je Dragiša i definitivno „raskrstio” sa Dragišom, pozirajući kao Travolta za prvu naslovnicu 1984. godine.

To isto čini i sad, mada se sat ne vidi od krošnji drveća, ali je povratak u prošlost više nego autentičan i budi emocije.

Autogram iz autobusa GSB

– Zdravo, care! Legenda si! Je l’ ono Travolta? Jeste, jeste – k’o lavina obrušio se teret slave na gipkog pedesetpetogodišnjaka dok ekskluzivno za naš objektiv oku neuhvatljivi ples pretače u nekoliko odabranih poza.

– Je l’ uvek ovako, majstore?!

– Ih, nije ovo ništa! Ne mogu da uđem u autobus od pozdravljanja sa obožavaocima! Da vidiš što sam patentirao i poseban autogram- daj papir, ovaj će potpis uskoro vredeti brdo para – potpisuje mi se na jedan od listova beležnice.

Međutim, nije Travoltina priča ni izbliza bizarna, koliko su to ljudi koji su se sa ovim dobrodušnim čovekom neretko poigravali, sprdali i potkusurivali. Nastupao je gde god je bio pozvan, neretko za parče pice, 150 dinara, kafu ili sok, mada su ga ihaj puta zavrtali i za tu obećanu siću, pokušavajući na njemu da pokažu koliki su mangupi, zapravo dokazujući sebi koliki su dripci.

dzon travolta iz borca grede7– Znam ja da me neki doživljavaju kao budalu. Čujem i šta o meni govore, ali na jedno uvo uđe, na drugo izađe. Porodica je dosta istrpela zbog toga (supruga, sin i dve ćerke), ali ne dam se! Živim za svoju umetnost, radeći ono što ljudi vole. Dužan sam ovom narodu i mojoj Srbiji barem jedan CD koji će se, siguran sam, prodavati k’o alva. Svakom želim sreću i uspeh, i mislim da i ja imam pravo na to – veli, otkrivajući ujedno i šta će učiniti sa velikom lovom koju planira da zgrne na sledećem projektu, koji svakako nije moleraj, to uz četku i kanttu tek tempira formu za povratak u sazvežđe beogradskih legendi.

– Završiću nekoliko projekata koje nisam dosad jer nisam uspevao da nađem moćne sponzore, a i nekome je valjda odgovaralo da Travolta ne uspe?! Uvešću i parno grejanje u kuću, omalterisaću je, kupiti šta mi nedostaje od nameštaja, obezbediti decu i otići put Amerike da se konačno sretnem i rukujem sa mojim idolom što će, siguran sam, značajno poboljšati odnose naših država – ubeđen je, napominjući da se iskreno zalaže za saradnju sa SAD na kulturnom, vojnom, političkom i muzičkom planu.

Sitno pismo od pravog Travolte

A da je na dobrom putu da zaista jednog dana „izlomi” onog Travoltu u plesnom duelu tet-a-tet, svedoči i „živa” korespondencija koju je pre desetak godina inicirao sa transatlantskim sajentološkim sabratom.

– Poslao sam mu pismo u kojem sam mu potanko objasnio ko sam i šta sam, čime se bavim i koliko bih voleo da ga upoznam. Nije mi lično odgovorio, ali sam od njegove lične sekretarice Konan posle nekog vremena dobio njegovu potpisanu fotografiju, kojom, verujem, ne može niko na Balkanu da se pohvali. Usput me je i studio koji je snimio „Groznicu subotnje večeri” i „Brilijantin” obavestio da im je drago što pronosim slavu Travolte u Srbiji, ali da nema nikakva prava na eventualno snimanje rimejkova ovih filmova, što nisam ni nameravao, ali su me ipak ljubazno upozorili – bogme, nije malo, dok se mnogi pozivaju na nezvanična odobrenja, naš Travolta može da se pohvali zvaničnom zabranom.

dzon travolta iz borca grede6– Kada mu je umrlo dete, pozvao sam Američki kulturni centar i izjavio saučešće. Znaju oni ko sam, čuli su i za moju pesmu „Hej, Travolta” – dodaje još podatak iz malo poznate profesionalne biografije, skrušeno dodajući da ima samo jedna stvar koju zamera svom idolu i na koju će mu skrenuti pažnju kad sednu u četiri oka…

– Ne valja mu to što je otišao u sektu (sajentolog), ali šta da se radi – baš tako, šta da se radi, prijatelju, zvezde vremenom počnu da tamne i posrću.

Sve osim ove naše – Travolte iz Borče grede, osobenjaka dobre duše i dobrih namera, zbog kojih je dosta toga istrpeo od grada koji je proslavio na sebi svojstven način.

– Veliko vam hvala! Veliko! Mnogo ćete mi pomoći ovim intervjuom, jer mislim da zaslužujem pravu šansu i priliku da se obožavaocima konačno odužim s muzičkim projektom – ispraćamo ga pogledom dok niz Trg Republike odlazi u legendu… Autobusom GSP-a, kako i priliči zvezdi malih sazvežđa, u kojima smo mi, obični ljudi, nalik Dragiši Markoviću – ništa bolji, koliko god se trudili da to osporimo.

MALE ROLE NA VELIKOM PLATNU

Uporedo sa muzičkom, Travolta iz Borče grede gradio je i glumačku karijeru. Evo tek nekoliko naslova u kojima se pojavio, što ćuteći u kadru, što govoreći od jedne do deset rečenica: “Original falsifikata”, “Pun mesec nad Beogradom”; “Paket aranžman”; “Tamna je noć”; “Dečak iz Junkovca”; “Tatin sin”…pa čak i u jednom italijanskom filmu (ne može da mu se seti tačnog imena) za koji je dobio i najveći honorar od 8.000 dinara, što je u to vreme bila tolika para da su čak odbili da mu isplate u banci sumnjajući odakle njemu toliki novac!