EKSPRES REPORTAŽA: LEČENJE OTPADOM

Pretpostavlja se da se po kućnim fiokama, magacinima veledrogerija i u raznim zdravstvenim ustanovama nalazi između 800 do hiljadu tona lekova kojima je istekao rok trajanja! Reč je o nesumnjivo opasnom i toksičnom otpadu, kojem je najmanje mesto u crnoj trgovini na buvljoj pijaci

Nedelja, rano jutro na Zemunskom buvljaku. Na jednoj kartonskoj kutiji me zbunjuje poređanih oko stotinak sijalica.
- Majstore, kakve su ovo sijalice, jesu li ispravne? - pitam crnpurastog lika koji kao nešto prodaje.

- Pa naravno da nisu ispravne!

- Pa, kome trebaju pokvarene sijalice, leba ti?

- Svakom normalnom ko voli biznis! Ovde kupiš sa 20 kinti pokvarenu sijalicu, a sutra odeš na posao pa je zameniš negde u firmi! Može i u soliteru ako te ne vidu. I eto biznis!

Ovo biznis predavanje očitano je na Zemunskom buvljaku, kao takvom najvećem i na Balkanu. Iako mu reklama ne treba, nalazi se u produžetku Prvomajske ulice u Zemunu, na Batajničkom putu i u delu Bačke ulice. Stižu razne autobuske linije, nećete zalutati. I radi samo nedeljom od sabajle pa do oko podneva, kad se većina razilazi.
Ovde, ipak, nisam zbog lekcija o biznisu, već zbog nečeg sasvim suprotnog, da se uverim da li se ovde na buvljaku, među kartonima i mrljavim prostirkama, prodaje jedna od retkih stvari kojoj je ovde najmanje mesto. Mislim na lekove, one prave pravcate iz apoteke, pretežno sa isteklim rokom trajanja, u originalnim pakovanjima, ali i na komad, kao bilo šta na buvljaku.

Elem, iako tako ne izgleda prema onim lako proverljivim podacima, realno se pretpostavlja da se po kućnim fiokama, magacinima veledrogerija i u raznim zdravstvenim ustanovama nalazi između 800 do hiljadu tona lekova kojima je istekao rok trajanja! Reč je o nesumnjivo opasnom i toksičnom otpadu, kojem je najmanje mesto u crnoj trgovini na buvljoj pijaci.

Verzirani posetioci buvljaka znaju da vas posavetuju vezano za neka osnovna ovdašnja pravila kojih je pametno se držati. Prvo, nikada ne pitaj direktno prodavca odakle mu roba jer ne samo što ti neće iskreno reći već će naglasiti da to najčešće ne zna ni Interpol. Drugo, najzanimljivije stvarčice na buvljaku nikada nisu izložene direktno, u prvom planu, već skrajnuto ili u susednoj uličici.

Držeći se ovakvih pravila, natrčavam i na prvu buvljačku apoteku, levo od glavne džade. Ispred lekova su neke igračke, ali je roba ipak dovoljno uočljiva. Dugo gledam u kutijice, prevrćem ih po ruci, vidim da preovlađuju medikamenti za glavu: „aspirini", „bensedini", „bromazepami"... Nema drugih kupaca oko mene pa me prodavačica nepoverljivo startuje:

- Ti, bre, ko da od svega boluješ! Sve kutije ispipa, je l' tako u radiš i u apoteku?! Šta ti treba da ti kažem?

- A ti ko da si lekarka pa ćeš mi prepisati pravu stvar.

- Ma ne, vidim ga gledaš te za glavu i za srce. Taj „bensedin" je pedeset dinara, a može i dve tablete za dvadeset ako ti je frka!

- Vidi, ovaj ti najnoviji, a rok istekao pre godinu i po...

- Slušaj, to s rokom trajanja su izmislile apoteke! To je, bre, da uzmu pare!

- Pa, ne znam baš...

- Nisi ti, bato, kupac kod mene. Idi u apoteku pa tamo vidi s njima.

Odlazim uz lagani pozdrav, solidno iznenađen onim što sam proturao kroz ruke. Svaka treća kutijica bila je umrljana, što je dokaz da je tzv. kontejnerska roba. Rok trajanja istekao - od godinu pa do tri otprilike. U kutijicama nije tačan broj tabli lekova, pa se prodaje „po viđenom". Ipak, najveće iznenađenje je kad u kutiji jednog leka pronađete sasvim drugi! Ko te pita za kontraindikacije kad sve to pomešaš, samo nek je jeftino i na komad. Ako ti je frka, kako reče ova.
Dalje vidim još dve ponude buvljačke apoteke, ali je daleko manje u izlogu nego kod one gospođe. Ipak, kasnije uočavam i jednu sasvim drugačiju. Na stočiću iz baštenske garniture tip poređao lekove, vidi se čiste, novije kutije. Uredno složeno, mušema preko stočića. Neke skroz nove kutije, u roku trajanja ili tu negde.

Delim mu kompliment da je najozbiljniji priručni apotekar ovde i pitam ga za cene i ostalo. Pre svega za „kardiopirin" jer znam da se u apotekama kutija kreće oko trista dinara.

- Dajem ga za 180 dinara, a tebi može za 150, vidim da si dobar čovek. Ma, to je odlična roba, otkupljujem od penzionera. Oni uzmu na recept pa meni prodaju jeftino kad im treba neka para za pijacu. Ili umre čovek, šta ima da mu čuvaju lekove. Ne trebaju mu više - reče i nasmeja me ovaj simpatični tip s vunenom kapom navučenom do nosa.

- Šta ti je ovo na kineskom? - pitam.

- To je, brate, puter roba. Original, mast od tigra, to mi prodaju Kinezi. To sve leči, imam stalne mušterije, nema reklamacije. I da ti kažem, vidim gledaš najviše taj „kardiopirin", to za cirkulaciju...

- Ma da, imam problema s nogom, slabija cirkulacija.

- Slušaj mene, ništa „kardiopirin" ni „trental", to je šećerna vodica. To ovi apotekari uvaljuju da maznu proviziju. Slušaj mene, brate, ima neki ruski lek. Taj čisti vene ko veš-mašina! Malo je skuplji, za tebe će da bude deset evra, vidim dobar si čovek. Sad ga nemam, svi ga traže, dođi kod mene u sledeću nedelju. Ja volim da pomognem kad je neko dobar čovek, imam oko za to!

- Onda neću sada ništa, doći ću u nedelju.

- Tako je, i to je cena samo za tebe.

I tako vam je s buvljačkim apotekarima, a najbolje ako ste dobar čovek, pa vam se to i vidi. Šalu na stranu jer ovde ipak šale nema. Odlazim sa Zemunskog buvljaka u jednostavnom zaključku da je jako lakomisleno za male pare kockati se sa zdravljem. Čak i kada se lek prodaje u roku trajanja, ali je došao u dodir s prljavštinom jer po buvljacima bolje uslove nemaju, on postaje toksičan i vrlo opasan. A sve je tako jednostavno, apoteke i zdravstvene ustanove su dužne da vam preuzmu neupotrebljive lekove i predaju ih onima koji onda taj farmaceutski otpad prerađuju.

Nema zarade u bolesnoj trgovini, odavno to znamo.

Crno tržište od Subotice do Niša

Crno tržište lekova, osim na velikom buvljaku u Zemunu, zapatilo se u Beogradu i pored nekih velikih gradskih pijaca, naročito kod Bajlonijeve i Cvetkove. Ni buvljak kod auto-pijace u Bubanj potoku nije imun na divlje tržište lekova sumnjivog kvaliteta. Preko društvenih mreža može se saznati da se na Mlečnoj pijaci u Subotici kod prodavaca šarenolike robe iz Mađarske može, ispod ruke, kupiti „trental" i još neki traženi lekovi. I u Nišu se ovakvi lekovi, sa isteklim rokom trajanja, prodaju vikendom na buvljoj pijaci.

Sumnjivo i s Tvitera i Fejsa

Prema povremenim izveštajima MUP-a Srbije i saopštenjima nekih farmaceutskih kuća preko popularnih društvenih mreža, pre svega Tvitera i Fejsbuka, uočena je masovna pojava prodaje lekova koji nisu odobreni od naših nadležnih zdravstvenih ustanova. Iako prednjače razni preparati za dijete, znatan je i broj lekova koji nisu odobreni za prodaju u našim apotekama. Prema istim izvorima, provera njihovog kvaliteta jednostavno ne postoji pa onda nije isključeno da sadrže kancerogene i druge opasne supstance. A nije mali problem ni ući u trag ovakvim prodavcima jer društvene mreže nude anonimnost svojim korisnicima pa je, kako tvrde, najbrža prevencija apelovati na građane da svakako dobro razmisle ako se odluče na takve sumnjive trgovine.