VASKRS U JERUSALIMU

U avionu do mene sedi hadžija brat Jovan.
Dok letimo prema Svetoj zemlji, pita me:
„Bogati, brate Nebojša, ti si iz Crne Gore; kako ta Miraševa crkva?"

Odgovaram glasno da pola aviona čuje: „Tužno je to da Crnogorska pravoslavna crkva nema nijedne svetinje. Ali će se i to regulisati ovih dana. Miraš je otišao u Sloveniju da od Slovenaca kupi onu Titinu nogu što su mu je odsekli i drže je u formalinu. Da je donese na Cetinje da pred njom metanišu i klanjaju se. Samo Slovenci zacepili cenu. Morao je Jevrem Brković kredit na nacionalnu penziju da podigne."

Pun je avion hadžija i onih koji se spremaju da to postanu. S nama je Milja, koja nosi sa sobom dvoje dece. Devet meseci i dve godine. Bukvalno -nosi. Tu je Maja, koja peva kao Svetlana Stević. Nemanja, Dejan, otac Vladislav. Svi se smeju. Svi se raduju putovanju u Svetu zemlju. Nosimo u teretnom delu trideset drvenih krstova, tri od dva metra, koje ćemo nositi na Veliki petak.

2 Tel Aviv. Dok čekam pasošku kontrolu, gledam desno i levo po ogromnom aerodromu. Pogled mi privlači lepotica u uniformi. Blejim u nju. Ona kreće prema meni. Bože, zar iskušenje na prvom koraku!

Prilazi mi i poziva da krenem za njom. Uvodi me u kancelariju kod islednika i ostavlja s njim. Očito profesionalac, verovatno iz Rusije, pita sve. Slikanje. Uzimanje otisaka prstiju.
Ja sam pisac, hoću da pišem o Jerusalimu. On me sa sumnjom gleda. Na kraju vadim novčanik i pokazujem s koliko su budućeg Hadži Jevru opskrbili. Pokazao sam ključni argument.

Mogu u Jerusalim! Lova, bato.
Putovanje u Jerusalim grešnom pesniku i ratnom reporteru omogućila su braća Danko i Zvonko, građevinski inženjeri.

3 Kroz kapiju Jafa Gejt ulazimo u Jerusalim. Grad je 17 puta rušen, 18 puta obnavljan, preživeo je 30 ratova. To je pupak sveta. Smeštamo se u hostel „Petra", nekadašnju rusku kasarnu, odmah uz zidine Jerusalima. Možemo da biramo između šestokrevetne sobe ili dušeka na krovu. Odlazim na krov i čekam svitanje. Odatle puca pogled na Jerusalim. Na sto metara od „Petre" je Crkva Groba Isusovog. U daljini sija na suncu krov džamije Al Aksa. To je posle Meke i Medine najveće svetilište muslimana. A tamo negde je i Zid plača.

Neispavan, silazim do Crkve Groba Isusovog.

Odmah na ulasku je ploča miropomazanja. Tu je Isus pomazan sa sto litara izmirne i aloje. Na njemu je bilo 500 rana. Poklonici iz čitavog sveta dolaze tu da izgovore svoje molitve. Donose delove odeće svojih bolesnih i dragih da na njima ostane miro. Kao da je odjednom sva tuga izašla iz mene. Teku mi suze, ali ne tuge, već ljubavi. Osmehujem se.
Kubuklija u kojoj je Hristov grob sastoji se iz dva dela. Tu je kapela anđela i Hristov grob. Najlepša srpska freska je beli anđeo na kamenu. Tu ne daju da se dugo zadržiš. Penjem se stepeništem na Golgotu i palim sveće. Uvlačim ruku u rupu gde je bio poboden časni krst i pronalazim kamičak, koji još čuvam.

4 U subotu smo otišli na Maslinsku goru, mesto vaznesenja Gospodnjeg. Gospod nije hteo da se vaznese iz Jerusalima, koji ga je osudio na smrt, već se vazneo s Maslinske gore. Za 40 dana Gospod se javio 11 puta, a videlo ga je šest stotina ljudi.

Svraćamo u grčko Vaznesenje. Tamo je poznata i za Srbe značajna ikona, tri manastira koja su bombardovana oslikana na jednoj fresci. Bombardovanje Arhangela, Zočišta i Deviča. Tu je bio i monah Ahilije, koji je držao lepu propoved, antiekumenističku. Onda do Male Galileje, gde se Gospod sedmi dan posle vaskrsenja javio svojim učenicima: „Hodi ovamo, Tomo, stavi prste svoje i ruke u rane moje". I neveran poverova.

Tu je letnja rezidencija patrijarha. U hladovini ručamo humus i lepinju. Od mesta gde je Gospod uzjahao magarca krenuli smo s palmama i krstićima u rukama, i za patrijarhom se spustili dole do Crkve Rođenja Presvete Bogorodice, u starom gradu Jerusalimu...

Sledeći dan, na Cveti, odlazimo u rusku crkvu na liturgiju, gde se nalazi čuvena ikona Blagovesti. Kao i svakog dana, idem do ploče miropomazanja, gde se u dubokoj molitvi sećam svojih grehova i molim za oprost.

5 Ponedeljak. Krećemo u pećinu gde je Sveti Jovan sa Svetom Jelisavetom bio sakriven, a onda u Manastir Časnog krsta trojednog drveta. Tu je Lotova crkva. Lot je posadio jedno do drugog tri semena. Kedar, šimšir i kiparis. Sjedinili su se u jedno drvo koje se nije moglo obraditi. Bacaju ga u kedronski potok i posle 30 godina na njemu će razapeti Hrista, na tom ukletom drvetu, da bi ga još više obrukali. Pronašla ga je carica Jelena u pećini koja je iskopana u Hramu Groba Isusovog. Do 15. veka hodočasnici su dobijali po komadić časnog krsta, ali se on nije smanjivao.

Na Veliki utorak smo iš li prvo u Manastir Svetog Georgija, pećinu Svetog Ilije, koga je gavran hranio. Tu su mošti Svetog Jovana Rumuna. Cele su mu mošti. Njegove cipele, noge, ruke.
Odatle smo otišli na Goru kušanja. Četrdeset dana iskušavao je đavo Isusa. Slašću, samoljubljem i vlašću. Nagovarao ga je da skoči sa stene, ali je Isus znao da će uskoro otići u drugom pravcu.

6 Na Veliku sredu krećemo na najduži put, ka gori Tavor.
Penjemo se peške ka mestu Preobraženja. Umoran, pre nego što ću ući u crkvu, ležim na zemlji. Miris zemlje na Tavoru ostaće u meni zauvek. Tu je Isus izveo Petra, Jakova i Jovana, i tu se pred njima preobrazio. Zasijalo je lice njegovo kao sunce, a haljine bele kao svetlost. Oblak sjajan zakloni ih i oni čuše glas koji govori iz njega: „Ovo je sin moj ljubljeni koji je meni po volji. Njega slušajte."

I kad silaziše sa gore, zapovedi Isus: „Nikom ne kazujte šta ste videli dok Sin Čovečiji iz mrtvih ne vaskrsne."

7 Odatle odlazimo u Nazaret, mesto gde se javio Gavrilo Presvetoj Bogorodici. Nazaret je bio nekad pećinsko naselje. Kuće su bile nadziđene nad pećinama. Isus je tu proveo najveći deo svog ovozemaljskog života. Najviše u drvodeljskoj radnji svog očuha. Tu je rečeno da niko nije propovednik u svom selu.

Danas u njemu živi 15.000 pravovernih. U crkvicu izvora, gde je Presveta Bogorodica dolazila na izvor, idemo da naspemo vode u plastične flašice. Palim sveće za meni drage. I dok se drugi kupaju u Galilejskom jezeru, dugo se molim. U Beogradu važim za „agresivnog ćutologa", ali ovde ne prestajem da se osmehujem i radujem dok izgovaram Isusovu molitvu.

Na Veliki četvrtak imamo pričešće, liturgiju kod Rusa. Otišli smo u sobu Tajne večere i na mesto gde je napisan 50. psalm i odslužena prva liturgija. Sobu Tajne večere zovu i Gornjica. Nekad ju je Sveti Sava otkupio od nevernika žeženijem zlatom. Naravno, odavno nije naša.
Petak je krsni hod, litija naša s krstovima. Mnogo je sveta po ulicama Jerusalima, ali jedino Srbi nose krstove.

8 Blagosloveni oganj, subota. Služba silaska Svetog ognja do danas predstavlja vrhunski verski događaj Istočne pravoslavne crkve, zbog kojeg hiljade vernika hrle u Jerusalim. Do XII veka latinska crkva je prihvatala autentičnost čuda, ali je onda papa Grigorije IX odlučio da ospori autentičnost i zabrani latinskim vernicima da u službi učestvuju.

Sveti oganj se rasipa kroz unutrašnjost hrama u obliku plavobeličastog bleska. On osvetljava delove hrama i pali neke od kandila, kao i sveće vernika. Neugasivo kandilo Presvetog groba prvi put je upaljeno 326. godine, kada je otkriven Hristov grob, i od tada ostaje neugašeno punih 17 vekova. Patrijarh Diodor I do svoje smrti, u decembru 2000, prisustvovao je službi silaska Svetog ognja 63 uzastopne godine.

Godine 1579. turski upravitelji su zabranili grčkom patrijarhu i pravoslavnim vernicima da uđu u Hram Vaskrsenja i da odsluže po ustaljenom poretku službu. Patrijarh je stajao s leve strane kapije hrama moleći se blizu jednog stuba. Stub je napukao i Sveti oganj je počeo da izlazi iz njegove unutrašnjosti. Patrijarh je odmah zapalio svoju sveću i razdelio oganj vernicima.

Kod Jafa kapije čekam Sveti oganj, koji ide od ruke do ruke. Palim sveće i prinosim plamen bradi. Ne pali se.

9 Pričešće, malo se odmaramo i krećemo ka Vitlejemu. Gradu hlebova. Odatle smo otišli u Pastirsko polje, gde je Isus rođen. Tu je zvezda sa 14 krakova, koja označava mesto rođenja Isusovog.

Na pola puta prema Jerusalimu je Manastir Teodosija Velikog. Tu je pećina mudraca, gde su sahranjene mošti Svetog Teodosija, Svetog Kozme i Damjana. Mudraci su se poklonili u Vitlejemu Gospodu i tu su zanoćili. Javio im se anđeo Gospodnji i rekao im da se ne vraćaju Irodu, nego da nastave drugim putem. Tu se ugljevlje Svetom Teodosiju samo upalilo, i on je podigao manastir.

10 Kada je Sveti Sava pohodio Svetu zemlju u Manastiru Svetog Save Osvećenog, dobio je od monaha ikonu Bogorodice Trojeručice koju je Sveti Luka naslikao na dasci od stola Tajne večere, kao i žezlo. Sveti Sava Osvećeni ostavio je zaveštanje da se ikona i žezlo poklone princu koji će doći sa zapada. Sto trideset godina su ovde bili srpski kaluđeri.

Kada je ušao u kapelu manastira, žezlo je palo pred njega, pred Svetog Savu. Trojeručica se poklonila. Kada se to ponovilo tri puta, kaluđeri su se prisetili proročanstva.
U povratku opet ukrcavamo u avion drvene krstove. Svaki od nas će ga poneti na dar nekoj od crkava u Srbiji i Srpskoj.