10. GODINA OD SMRTI AKADEMIKA DEJANA MEDAKOVIĆA: Sećanje na jednog od najostvarenijih srpskih intelektualaca modernih vremena

Deset godina bez fizičkog prisustva Dejana Medakovića (Zagreb, 7. 7. 1922 - Beograd, 1. 7. 2008) moćno su overile višestruko uticajne i sveznadarske inicijative jednog od najostvarenijih srpskih intelektualaca modernih vremena.

Polihistor, kome je prevashodno bila na umu misao o ukupnosti srpskog nacionalnog bića, sa sećanjem na Milana Ćurčina koji je među prvima uočio da srpski nacion ne poznaje granice, i da su mu migracije, od vremena Stefana Lazarevića i Arsenija Čarnojevića do dana današnjeg, jedini vid postojanja, Medaković je mnogobrojnim svojim monografijama i intervencijama svake vrste, aktuelan i popularan, obeležio markantne i uvek pomalo tajanstvene tačke srpstva. Hilandar, Trst, Beč, Zagreb, Sent Andreja, Temišvar, Sremski Karlovci, Novi Sad, Beograd, nisu samo srećni zastoji u razvoju našeg bića, nego i – svaka u svoje vreme - prestonice duha. Policentrizam je osnova kulturnog i socijalnog života Srba.

Jedan od lidera naše hodočasničke poezije, Medaković je bezuslovno verovao našim kamenovima, našim manastirskim zdanjima i vazduhu naših drevnih svetinja.

Njegova memoarska proza ide u red najatraktivnijih štiva ne samo ličnih nego i zaumnih naših uspomena.

Kao malo koji naš reprezentativni pisac, Medaković je tradiciju i savremenost, srećno nedefinisanu, sažimao u jedinstven amalgam. Njegove besede i njegove intervencije stizale su baš do njegovog poslednjeg daha da nas opomenu, upozore, osvoje zasnovanom brigom za naciju ali i za čitav svet. Termin srpskog severa, sada prihvaćen na svim stranama, kao mimoilaženje sa svim i svakojakim granicama, on je itekako podržavao i sanjao. Srpski barok je za njega bio sve samo ne oponašanje evropskog modnog trenda. Baš je u njemu i njegovim ostvarenjima video i pokazivao osobenost, doprinos, još jedno utemeljenje evropskih vrednosti. Dunav nije za njega bio samo rajska reka, nego i moćna evropska kohezija, itekako i sa atributima naših specifičnosti.

Bio je i ostao merilo pravednosti, beskompromisni borac za istinu, za spoznaju novih istraživanja, za dijalog. Građanin sveta, svakako, ostao je zauvek zabeležen kao jedinstven putnik a njegove agende su i dan današnji obrasci nepotkupljivog suđenja, neobično organizovane erudicije.

Nikad aktuelniji nego u ovim našim prvim decenijama XXI veka, imao je smelosti da, često usamljen, a bez podozrivosti, iskosa i u totalitetu pojave, pronalazi naš smisao. Strogost ali i tolerancija su mu bile sudbinske.

dr Draško Ređep