Život
26.10.2024. 15:10
Scena
21.02.2025. 12:45
Dragana Todorović
Aleksandra Petrovski
"Srbiji preti epidemija ekranizma"
"Ekrani se koriste kao digitalne cucle i digitalne dadilje. I taj trend raste, a njegove efekte možemo da vidimo kroz smanjenu i opskurnu dvosmernu komunikaciju, jezička kašnjenja, slabiju finu motoriku, povećani rizik za gojaznost, nasilje i agresiju, gubitak socijalnih veština, problem sa pažnjom, anksioznošću i depresijom, probleme sa nedostatkom sna, vidom, migrenske glavobolje i artritis."
Aleksandra Petrovski je brend pripovedač, edukatorka i konsultantkinja, ali i novinarka koja se tim poslom bavila duže od 17 godina u različitim redakcijama u Beogradu.
Poslednjih pet godina istražuje multipotencijalnost. Autorka je *fusnota podkasta i osnivačica kružoka Multipotencijalisti, koji okuplja ljude "previše radoznale da bi se uklopili u nametnutu društvenu predstavu o jednoj karijeri ili interesovanju“.
Ali, Aleksandra je i mama milenijalka, koja je shvatila u kakvom svetu žive današnja deca i zato je, kako sama kaže, "zagrejala tastaturu“ i kreirala slikovnice koje na konstruktivan način edukuju decu, ali i roditelje.
"Potraga za moćnom značkom Gaćoslav“, kao i "Potraga za moćnom značkom Mrežoslav“ su knjige čiju vrednost potvrđuju i psiholozi, psihoterapeuti, pedagozi, vaspitači... i samostalno ih zdušno preporučuju. Kako je jedna novinarka, menadžerka društvenih mreža i video-producent postala pisac, i to pisac za decu?
"Pisanje za decu došlo je kao odgovor na dve stvari koje me snažno pokreću – ljubav prema priči i majčinstvo, odnosno želje da doprinesem da ovaj svet bude makar mrvicu bolji. Kao novinarka i kreatorka sadržaja, uvek sam tragala za pričama koje inspirišu, povezuju i edukuju, dok me majčinstvo uvelo u svet malih ljudi sa velikim pitanjima i podstaklo da se dodatno obrazujem da bih ih razumela. Deca otvorenog uma istražuju svet, ali u tom istraživanju često im je potrebna nežna podrška nas odraslih da razumeju kompleksne teme. Baš takve su teme ličnih granica i bezbednosti tela, odnosno umerene, smislene i bezbedne upotrebe tehnologije. Da bi slikovnice koje sam objavila imale i edukativnu vrednost, radila sam na njima sa stručnjacima – psiholozima, pedagozima, psihoterapeutom i ekspertom za bezbednost dece, koji su mi pomogli da temu predstavim na adekvatan i uzrastu primeren način. Prema reakcijama dece, roditelja i onih koji se profesionalno bave razvojem dece – rekla bih da sam u tome uspela.
Mada moram da priznam da poduhvat u vezi sa knjigama češće opisujem kao aktivistički jer ja nisam samo napisala taj tekst i osmislila ilustracije, već sam se u potpunosti bavila procesom izdavanja obe slikovnice, prikupljala sredstva za njihovo štampanje, osmišljavala i realizovala čitavu komunikaciju, imala medijska gostovanja, rukovodim logistikom i prodajom, pišem projekte i uporedo se bavim strateškim razvojem inicijative.“
Obe Vaše knjige imaju formu slikovnice i veoma su angažovane, s obzirom na to da im je cilj ne samo zabava već i edukacija. Kako ste odabrali teme, ali i način na koji ćete ih obraditi?
"Kada je moja ćerka počela da se socijalizuje, shvatila sam da treba da joj prenesem lekcije o telesnom integritetu, a nakon što sam počela da dublje istražujem tu temu shvatila sam na šta se sve može odraziti ako se postave zdravi temelji ili s druge strane ako se ta tema zanemaruje. Ne možemo očekivati da se sutra probudi tinejdžer(ka) ili mlada osoba koja će odjednom znati da se zauzme za sebe i da prepozna kakvi dodiri i kontakti nisu primereni, ukoliko joj prethodno to nije objašnjeno. Kako bih svom detetu tu temu približila, pohađala sam nekoliko kurseva i vebinara, a onda sam shvatila da sam ’zapela’ kod toga da ono što ja znam treba njoj da prenesem u skladu sa uzrastom. Nisam bila potpuno zadovoljna stranim slikovnicama do kojih sam došla i onda sebi, najpre u šali, rekoh: ’Ako ti se ne dopada, a ti napravi bolju.’ Prvo što mi je bilo važno jeste da temu donesem kroz igru, tako da podstaknem dijalog sa dobronamernom odraslom osobom i da deca ne budu zastrašena niti preplavljena od teme. Pokazala se odgovarajućom forma jednostavnije potrage za blagom u kojoj deca imaju zadatak da odgovaraju na različita pitanja u razgovoru sa stručnjacima, ali i kroz testiranje sa više roditelja dece tog uzrasta.
Na istoj platformi i sa istim likovima – devojčicom Kasjom, dečakom Martinom i njihovom mudrom prijateljicom kornjačo-bubamarom Links, nastala je i priča ’Mrežoslav’. Svedočeći brojnim situacijama i pričama, zapitala sam se da li je jedini ishod da su predškolska i školska deca prikovana za ekrane, da su vrlo pasivni konzumenti tog sadržaja. Ekrani se koriste kao digitalne cucle i digitalne dadilje. I taj trend raste, a njegove efekte možemo da vidimo kroz smanjenu i opskurnu dvosmernu komunikaciju, jezička kašnjenja, slabiju finu motoriku, povećani rizik za gojaznost, nasilje i agresiju, gubitak socijalnih veština, problem sa pažnjom, anksioznošću i depresijom, probleme sa nedostatkom sna, vidom, migrenske glavobolje i artritis. Dečji psihijatri upozoravaju da Srbiji preti epidemija ekranizma. Istina je da ni naučni istraživači do kraja nisu saglasni da li je prekomerno korišćenje ekrana uzrok ili posledica, ali takvo je stanje na terenu. Nema baš mnogo dobrih vesti za nas roditelje alfa generacije. Posebno ako pročitate knjigu Džonatana Hajta ’Anksiozna generacija’. S druge strane, kao profesionalka sam već 15 godina deo digitalne ekonomije. Prateći razvoj tehnološkog preduzetništva, svedočim izvrsnim prilikama koje je iznedrila. Zapitala sam se da li je ekranizam stvarno jedina opcija i hoće li imati armiju digitalnih kretena i pored svih blagodeti koje nam tehnologija pruža. Tako je ova mama milenijalka, shvatajući u kakvom svetu žive današnja deca, ’zagrejala’ tastaturu i kreirala slikovnicu koja na konstruktivan način uvodi decu u svet digitalne tehnologije.“
Biznis
17.09.2024. 20:00
Instagram želi da zaštiti tinejdžere: Nova ograničenja i RODITELJSKI NADZOR
Zdravlje
26.12.2024. 22:20
Veštačka inteligencija pomaže deci sa smetnjama u razvoju ali...
Da li ćemo, možda, dobiti i potragu za nekom novom značkom? Koje su to još teme izazovne za roditelje u 21. veku, sa kojima se, možda, mame i tate ranije nisu susretali?
"Iako imam raspisane ideje za još tri naredne slikovnice koje bi bile na istoj platformi, trenutno sam mišljenja da ću u dogledno vreme publikovati još jednu, na temu medijske pismenosti. Pre svega na nivou analize, sinteze, vežbanja uma da primećuje nelogičnosti, istražuje, proverava informacije i kritički razmišlja. Svesna sam da je ovo vrlo kompleksna tema i za odrasle, ali je deo elementarne pismenosti. Pozvaću se ovde na reči majke velikog naučnika i dobrotvora Mihajla Pupina, koja mu je kada je bio na životnoj raskrsnici govorila da ako želi da krene u svet o kojem je slušao, mora da ima još jedan par očiju – za čitanje i pisanje, jer postoji toliko toga o čemu ne može saznati ako ne bude umeo da čita i piše. Poimanje pismenosti se, u poslednjih 150 godina, značajno proširilo, ali je suština ostala ista.“
"Gaćoslav“ i "Mrežoslav“ su izašli van korica knjiga i druže se sa decom i roditeljima na radionicama koje Vi takođe organizujete. Da li ste primetili neku poveznicu, iste ili slične reakcije učesnika kada su u pitanju teme kojima se na radionicama bavite?
"Do sada sam upriličila čitalačke radionice ’Gaćoslava’, a nakon toga plan je da i ’Mrežoslava’ predstavim u toj formi. Radionice se održavaju u vrtiću, na poziv vaspitača, i tada su namenjene samo deci. Važne su jer se tema donosi i deci, čiji roditelji možda nemaju na radaru da bi o ovome valjalo govoriti. S druge strane, volim da držim interaktivne čitalačke radionice u javnim bibliotekama jer onda su roditelji u prilici da oslušnu kako njihova deca poimaju lične granice i bezbednost tela, ali i da dobiju konkretne alate za dalji razgovor. Ta povezanost između generacija kroz knjige i radionice za mene je najlepši deo procesa, zato je u planu da se proširi ne samo na drugu slikovnicu, već i na druge lokacije. Drago mi je što su deca nakon radionice osnažena da slušaju svoj unutrašnji glas, da znaju da prepoznaju šta nije primereno i koje su tajne koje ne treba da čuvaju, odnosno da identifikuju osobe s kojima treba da ih podele. Ali sve to bez ikakve presije. Ovde ću napraviti malu digresiju važnu za razumevanje čitavog konteksta: pristojno dete je ono koje učimo da je lepo da pozdravi onoga koga poznaje, a dete koje učimo samozastupanju je ono kome damo dozvolu da odabere način na koji će nekoga pozdraviti. To je samo jedan od primera lekcija u ranom razvoju.“
Svoja inovativna rešenja za stvaranje bezbednog i podsticajnog okruženja za decu i njihove porodice, ali i tolerantnijeg i solidarnijeg društva u celini, realizujete i posredstvom svoje fondacije "Dva 37“. Šta biste naročito izdvojili, a šta nam tek pripremate?
"Fondacija je moj način da ideje pretvorim u konkretne akcije, a da to ne bude samo privatna inicijativa. Rodila se kao potreba kada sam 2019. organizovala okupljanja multipotencijalista, a nakon što je kovid pandemija utihnula, i snimala *fusnota podkast ponovo posvećen ljudima koji imaju više različitih interesovanja ili zanimanja. Pokrenula sam kružok Multipotencijalista i u okviru toga smo održavali različite forme edukacija i međusobne podrške. Kroz inicijativu ’Hrabri i bezbedni’ to delovanje dobilo je novu formu, odnosno usmerili smo se na teme od važnosti za buduće naraštaje i kreiranje različitih formi obrazovnih alata, verujući da informacija i edukacija štite. Trenutno radimo na tome da ’Mrežoslav’ kroz donacije stigne u što više javnih biblioteka širom Srbije, kao i da za decu u unutrašnjosti priredimo čitalačke radionice ove knjige. Za roditelje pripremamo besplatan onlajn kurs ’Digitalni mudraci’, čija se izrada finansira od prodaje slikovnice.“
"Već dugo živimo u kompleksnom i nepredvidivom svetu, u kome je promena jedina izvesna i konstantna“, rekli ste jednom prilikom objašnjavajući sebe kao multipotencijalistu. Šta je uticalo na to da se u 21. veku javljaju renesansne ličnosti?
"Mnogo toga je demokratizovano u poslednjih 30 godina, što ima svoje dobre i loše strane. Internet i društvene mreže omogućavaju ljudima da istražuju razne interese i kombinuju ih na neobične načine. Pritom, život u dinamičnom i neizvesnom vremenu podstiče nas da budemo fleksibilni i kreativni. Osim što se produžio i životni i radni vek, ljudi su se više posvetili pitanju sopstvenog smisla i svrhe.“
Na šta je sada fokusirana Aleksandra Petrovski multipotencijalista? Kakvi su planovi za godinu pred nama?
"Usudiću se da ovo prvi put izgovorim u javnom prostoru: u pripremi su slikovnice za objavljivanje na engleskom jeziku i predstavljanje globalnom tržištu. U jednom razgovoru psihoterapeutkinja pod supervizijom Anesa Vilić, koja je više od konsultantkinje za ’Gaćoslava’, predočila mi je koliko vredan materijal imam i da bi bilo dobro da ga proširim dalje. Njegovu vrednost potvrdili su i psiholozi, psihoterapeuti, pedagozi, vaspitači... koji ovu knjigu samostalno zdušno preporučuju. Godinu dana sam, paralelno sa ostalim, bezuspešno pokušavala da je najpre ponudim regionalnim izdavačima, no nisu pokazali interesovanje. Ipak sam pronašla način kako da to samostalno uradim i ono što planiram za narednu godinu verovatno je moj najveći profesionalni zalogaj, ali mislim da sam spremna da se uhvatim ukoštac s tim. Biće potrebno da osvajam nova polja, čemu se uvek radujem.“
Komentari
