ARTUR ŠOPENHAUER – Filozofski genije koji nije voleo ljude…

ARTUR ŠOPENHAUER – Filozofski genije koji nije voleo ljude…

foto: Shutterstock


Artur Šopenhauer (1788-1860) bio je nemački filozof idealist, klasični predstavnik pesimizma. Učio je da je volja osnova svega, ali i da je volja večito nezadovoljena. Zato je smatrao da je život jedna beskrajna patnja, a ovaj svet najgori mogući svet. Cilj svega je nirvana.

Zadovoljstvo je samo redak trenutak, neka vrsta predaha, odsustva bola na osnovu pritajenosti volje. Po Šopenhaueru, čovekov je život klaćenje između boli i dosade koji su, u stvari, dva njegova osnovna, sastavna dela. Konačni slom i propast svakog čoveka su neizbežni, jer volja krmani brodom života baš u pravcu smrti.

Iako genijalnog uma, koji je svakako bio nezvanična inspiracija potonjim velikanima filozofije i psihologije, pre svega Fridrihu Ničeu i Sigumndu Frojdu, Šopenhauer će u istoriji biti upamćen kao mizogena osoba, posebno kada je reč o ženama. Mizogenija provejava kroz gotovo sva dela ovog velikana, među kojima su najpoznatija: “Svet kao volja i predstava”, “Metafizika lepog”, “Metafizika polne ljubavi”, “O stilu i pisanju”, “O geniju”…

U gotovo svim delima on zapravo žali nad vremenom provedenim u druženju i razgovoru:

“Bolje je uopšte ne govoriti nego voditi sterilne i glupe razgovore kakvi su uobičajeni kod dvonožaca. Celog života tražim istinsko ljudsko biće, ali nisam pronašao ništa osim bednih hulja ogranuičene inteligencije, rđavog srca i zle naravi…”

U svom autobiografskoj belešci navodi: “Skoro svaki kontakt sa ljudima je kajanje, oskrnavljenje. Spuštamo se u svet naseljen  bednim stvorenjima kojima ne pripadamo. Valjalo bi da cenimo i poštujemo onu nekolicinu boljih; mi smo rođeni da vodimo ostale, ne da se mešamo sa njima.”

foto: Shutterstock

foto: Shutterstock

Mnogi biografi slažu se u oceni da je ovaj okrutni i negativan stav prema ljudima kod Šopenhauera samo posledica teško detinjstva i odrastanja sa roditeljima koji su ga na svaki način kritikovali i uvek očekivali bolje i više. Otac je za planirao da mu sin bude trgovac, kao i on, dok je majka bila ćudljivog duha i večito je težila za nezavinosti. Nakon smrti oca, Šopenhaurenova majka se preselila u Vajmar gde je počela da piše i postala je jedna od najomiljenijih spisateljica romana svoga vremena. Upravo je ona usmerila Artura da se okrene nauci i filozofiji, da ne odustaje od svojih ideala. Ali mu je istovremeno i pisala najkritičnija pisma, zbog kojih je Šopenhauer očigledno i stvorio otpor i gotovo mržnju prema ženama.

Evo samo nekoliko primera onoga šta je Šopenhauer mislio ljudima, koje je pežorativno nazivao – dvonošci.

“Ne reci prijatelju ono što tvoj neprijatelj ne sme da zna.”

“Svi lični poslovi treba da budu tajni i potpuno nepoznati strancima, pa čak i najbližim prijateljima. Ako se okolnosti promene njihovo znanje o najbezazlenijim stvarima može nam nauditi.”

“Ne prepuštanje ni ljubavi ni mržnji čini polovina mudrosti sveta. Ne govoriti ništa i ne verovati ni u šta čini drugu polovinu”

“Zaboraviti loše osobine čoveka u bilo ko m trenutku isto je što i bacanje teško zarađenog novca. Moramo se zaštiti od budalaste prisnosti i budalastog prijateljstva.”

“Jedini način da dosegnemo superiornost u odnosu sa ljudima jeste da im pokažemo da smo od njih nezavisni.”

“Neuvažavanjem se stiče uvažavanje.”

“Ako zaista imamo visoko mišljenje o nekome, treba to od njega da krijemo kao zločin.”

“Bolje je ljudima ukazati na ono što jesu, nego ih smatrati nečim što nisu.”

“Ne smemo nikada ispoljiti bes i mržnju osim u svojim postupcima… Otrovne su samo hladnokrve životinje.”

“Ljubaznošću i prijateljskim ophođenjem možete učiniti druge popustljivim i predusretljivim: stoga je učtivost za ljudsku prirodu isto što je toplota za vosak.”

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar