Atila Šoti: Rok scena u Srbiji – nastaće armagedon

Albumom "Pokaži da možeš“ VBB zaista pokazuje da i dalje može da stvara kvalitetan rok i bluz zvuk i da ne podleže bilo kakvim novim trendovima u muzici. Frontmen "Vojvođanskog bluz benda“ Atila Šoti u intervjuu za nedeljnik "Ekspres“ govori o novom albumu, počecima benda, ali i muzici danas i planovima za naredni period.

Pred publikom je novi album "Vojvođanskog bluz benda“ "Pokaži da možeš“. Da li ovim naslovom dajete podršku i  podsticaj svim rokenrol veteranima na ovim prostorima?

"Da, svakako, ali prvenstveno dajemo podsticaj veteranima u "Vojvođanskom bluz bendu’ koji se oduvek menjao i uvek su bili dobri.“

Kako biste predstavili novi album?

"Na novom albumu ima sedam novih pesama i šest starih. Tih šest starih numera su osavremenjene u instrumentalnom i ambijentalnom smislu, kako uostalom i priliči da zvuči u 21. veku. Verujem da će se publici dopasti album u celini.“

Interesantan je podatak da "Vojvođanski bluz bend“  postoji najduže od svih rok bendova u Srbiji, čak duže i od legendarne "Ju grupe”. Otkada  zapravo datiraju počeci Vašeg benda?

"Od sada već davne 1968. godine. Dakle, bližimo se šezdesetom rođendanu.“

U početku ste se zvali „Novosadski bluz bend“, a onda ste promenili ime u sadašnji "Vojvođanski bluz bend“. Zašto?

"Branko Andrić Andrla je navedene 1968. godine osnovao ’Novosadski bluz bend’, ali ubrzo nakon toga je prešao u konceptualnu umetnost i oformio ’Imperium of Jazz’. Posle toga, Dragan Jurišić je preuzeo bend i dao mu sadašnje ime ’Vojvođanski bluz bend’. Ostalo je, što se kaže, istorija…“

Za sebe ste rekli jednom prilikom da ste roker u duši koji obožava džez. Kolika je sličnost rokenrola sa džez i bluz muzikom?

"Od bluza je nastao džez, a zatim rokenrol, bez koga ništa ne bi bilo kao što jeste.“

Kako vidite rokenrol scenu u Srbiji danas?

"U komercijalnom smislu vidim je i čujem kao blagi užas, a u umetničkom smislu vidim da gotovo da nema više starih proverenih grupa koje još traju... Jednostavno, nastaće armagedon.“

Koliko se novi talas osamdesetih godina prošlog veka razlikovao u Novom Sadu od onog u Beogradu i kako pamtite to vreme?

"To je bilo vreme procvata kreativne umetnosti u oba navedena grada. Razlike su postojale, ali svakako su bile pozitivne.“

Novi talas se nekako odmah vezuje uz braću Vranešević i legendarnu grupu „Laboratorija zvuka“. Kakve uspomene nosite na genijalne Predraga i Mladena Vraneševića i njihovu muziku?

"Sarađivao sam sa braćom Vranešević sedamdesetih godina. Snimali su u mom studiju. Uspomene su mi ostale u veoma lepom sećanju i svako je posle nastavio svojim muzičkim putem.“

Ima li u Novom Sadu naslednika "Vojvođanskog bluz benda“, postoje li mlade snage?

"Vaše pitanje je toliko dobro da ga ne bih kvario svojim odgovorom.“

Kakve koncertne planove imate za predstojeći period?

"Planovi su jedno, a mogućnosti nešto sasvim drugo, ali mi se ne žalimo nego sviramo koncerte.“