AUTOR KRIZE: Herman Hese - od Gebelsovog štićenika do nacističke crne liste

Nemački pisac, pesnik i slikar, Herman Hese, rođen je 2. jula 1877. godine, a umro je na današnji dan 1962. godine u Montanjoli u Švajcarskoj, u svojoj 85. godini života.

Hese je bio antimilitarista i pacifista, protivio se Prvom svetskom ratu, a nezadovoljstvo ratovanjem često je iznosio u svojim svetski poznatim delima. Tokom Drugog svetskog rata, Hese je slobodno mogao da objavljuje knjige sve dok je uživao zaštitu nemačkog ministra propagande Jozefa Gebelsa.

foto: shutter

Čim je prvi put odbio da izbaci određene delove iz svojih romana "Narcis" i "Zlatousti", Hese se našao na crnoj listi nacista. Tada se i preselio u Švajcarsku.

Najčešće teme njegovih knjiga bile su egzistencijalizam, budistička i hinduistička filozofija, duhovne i mistične teme, a vremenom su njegova dela dobijala i dozu konzervatizma.

Originalna kucaća mašina na kojoj je pisao Hese foto: Shutterstock

Njegova dela uverljiv su dokaz da autor nikada ne može potpuno da pobegne od sebe i da piše samo o izmišljenim događajima, a da pritom ne ubaci autobiografske elemente. Hese, autor krize kako ga često nazivaju, dotakao je veliki broj važnih pitanja koja su ga progonila tokom njegovog dugog života. Stoga su Heseova dela često samo rezultat kreativne interpretacije stvarnih događaja iz života i u većini njih, duhovno traganje je u centru pažnje.

Prema sopstvenom priznanju, Hese je bio pod uticajem velikih zapadnih filozofa, kao što su Šopenhauer, Niče, Platon i Spinoza. Za roman "Demijan", najvažnije je razumevanje Ničeovih koncepata dobra i zla. Laičkim jezikom, Niče misli da nije toliko važno da li su nečiji postupci dobri ili zli. Biti iznad drugih je potpuno prirodna želja čoveka, ali nismo svi sposobni da dostignemo taj cilj. Neki su vođe i vladari, neki su sledbenici i potčinjeni.

foto: Shuttestock

Hese je bio u teškim psihološkim stanjima tokom čitavog života, uključujući i uznemirenost koja je prerasla u pokušaj samoubistva kada je imao samo 15 godina - to je događaj koji će nam pomoći da bolje shvatimo njegova dela. NJegov medicinski karton otkriva da se borio sa melanholijom.

Najpoznatija dela su mu: "Demijan", "Stepski vuk", "Sidarta", "Igra staklenih perli", "Ako se rat nastavi…", "Putovanje na istok"… Nobelovu nagradu za književnost dobio je 1946. godine, a ovo su neki od njegovih najlepših citata:

"Imamo u duši sve ono što je ikada živelo u ljudskim dušama. Svi Bogovi i đavoli koji su ikada postojali… svi se oni nalaze u nama, tu su kao mogućnosti, kao želje, kao izlazi."
"Bog nam ne šalje očaj da bi nas ubio, već da bi nov život u nama probudio."
"Svaka inteligentnija vrsta humora započinje time da čovek samoga sebe ne shvata ozbiljno."
"Usamljenost je nezavisnost, a ja sam je priželjkivao i stekao tokom dugog niza godina. Nezavisnost je hladna, ali je i spokojna.. čudesno spokojna i prostrana, kao onaj hladni i tihi prostor u kome se okreću zvezde."
"Ozbiljnost nastaje zbog precenjivanja vremena. Ali u večnosti vreme ne postoji, večnost je samo trenutak taman dovoljan za jednu šalu. Svet je lep kada se posmatra bez želje za traganjem, jednostavno, kao dete."
"Svaki čovek neminovno postiže ono što je prema svom pravom nagonu prinuđen da traži."
"Patnja zadaje bol samo zato što je se bojiš. Ona te proganja zato što bežiš od nje. Ne moraš bežati, ne moraš je se bojati. Moraš voleti. Dakle, voli patnju. Nemoj joj se odupirati, nemoj bežati od nje. Okusi kako je ona u dubini slatka, predaj joj se i nemoj je primati s mržnjom. Tvoja mržnja je to što ti nanosi bol i ništa drugo. Patnja nije patnja, smrt nije smrt, ako ih ti ne učiniš time."