BEOGRAD SE POKLONIO VELIKOM AMOSU OZU: Plamen je najviši pre nego se ugasi

BEOGRAD SE POKLONIO VELIKOM AMOSU OZU: Plamen je najviši pre nego se ugasi


Amosova priča nije samo njegova biografija, ona je i istorija Izraela i izazov za one koji misle

 

Amos Oz nije bio pisac. Bio je strast, sveća koja je gorela za pisanje, a kako to kod velikih ljudi biva, sveća pred gašenje baca najviši plamen. Oz, čije prezime znači “snaga” i koje je sam odabrao, taj je plamen visoko bacio, ne znajući da je će tom jeziku vatre uskoro vazduha nestati. Beograd je samo jedna u nizu metropola koje su se oprostile od velikog izraelskog pisca i to tamo gde je to najpimerenije, u Narodnoj biblioteci Srbije i u sastavu koji savremeništvo nije moglo da nadmaši.
Ambasadorka Izraela u Beogradu Alona Fišer je u uvodnoj reči svojevremene komemoracije slavnog pisca čiji pečat ni izostanak Nobelove nagrade nije umanjio, lepo primetila da Oz nije voleo pasivne čitaoce. Sebi je postavio visoke ciljeve i to je tražio od onih koji ga u ruke uzmu.

– Za Amosa Oza pisanje nije bilo samo profesija ili pasija, ono je bilo ceo njegov život. Od svojih čitalaca je očekivao da budu aktivni. Govorio je da im on zapravo daje note, na koje bi oni trebalo da komponuju muziku. Biografija Amosa Oza je biografija Izraela, što se vidi u njegovom najpoznatijem delu ’Priče o ljubavi i tami’ – navela je.

Sad, da li je to najpoznatiji, najbolji ili najeksploatisaniji roman, drugo je, konačno i pitanje ukusa. Proslavio ga je “Moj Mihael”, a zaključio je sa “Judom”, romanom koji nije pisao sa prevelikim ambicijama, ali se ispostavilo da je roman koji je najviše uznemirio i čitalačku publiku i nečitalačku koja, poslovično, najukorenjenije mišljenje ima o onome što nije pročitala.

Književnica Vida Ognjenović svrstava Oza među deset najvećih pisaca na svetu. Jednom je rekla da bi volela da je Oz.

– Kao strastveni čitalac njegovih dela, mogla bih ispisati stranice i stranice o njemu. Podjednako majstor u svim proznim žanrovima, on je pisac koji se odupreo svakoj pomodnoj prečici do čitaoca. U svom postupku činjenicama daje punu važnost, da bi bile vidljive, jasne i odgovorne. Ponekad mi se ipak čini da se mnogo šire i detaljnije analizira njegovo životno iskustvo koje se iščitava iz njegovog dela. Autobiografski pristup u njegovoj prozi s pravom se najviše vezuje za roman ’Priča o ljubavi i tami’, no moje je mišljenje da je roman ’Juda’ takođe književni životopis svoje vrste. Dok je u ranijem romanu opisivao svoj život, u ovom je na vrhunski način prikazao jednu razuđenu mapu svojih ideja, zamisli, zaključaka i dokaza, izvedenih kako na osnovu
sopstvenog životnog iskustva tako i iz istorijskih i mitskih primera. Amos Oz mi je učitelj i uzor, i svaki njegov poštovalac dragi istomišljenik – završila je
Ognjenović.

Ivan Ivanji bi voleo da je imao priliku da sretne Amosa Oza. Ali nije. – Iako je on bio deset godina mlađi od mene, činilo mi se da je iz neke druge generacije velikana, gde su Man ili Tolstoj. ’Priča o ljubavi i tami’ je prva njegova knjiga na koju sam naišao. Oz je poricao da je ona autobiografska, iako naravno da jeste, ali poručio je čitaocima da traže vezu između glavnog lika i njih samih. Kada je reč o njegovoj političkoj misli, zalagao se za civilizacije bez nacionalnih država, smatrao je da sukob Izraela i Palestine nije priča o dobru i zlu, nego o jednom pravu i drugom pravu i zalagao se za dve države. Ne znam da li se iko bavio delima Amosa Oza sa stanovišta psihoanalize, cela knjiga bi mogla da se napiše o njegovim ženskim likovima i odnosu sa majkom i njenom samoubistvu, koje je na njega ostavilo traga – rekao je Ivanji.

Književnik Filip David smatra neverovatnim podatak da se Oz smatra vrhuncem proze na hebrejskom jeziku, a samo sto godina ranije, početkom
veka, hebrejska književnost nije ni postojala.
– Oz nam kroz svoja dela ostavlja poruku da je ponekad korisno biti nazvan izdajnikom. Ako radite dobro za sredinu i narod u kojem živite, to se preživi, ali morate biti pravedni. On je bez svake sumnje zadužio svetsku literaturu – naglasio je David.

Roman “Juda” (2014) je poslednji koji je Oz napisao. Ali i roman koji je izazvao najveće kontroverze. Radnja je smeštena u Izrael pedesetih godina. U
romanu ima mnogo osporavanih stvari koje se nijesu dopale Izraelcima. Tu je nova vizija odnosa među Jevrejima i hrišćanima. Takođe nova perspektiva o antisemitizmu. I nova nekonvencionalna perspektiva o Izraelcima, Palestincima i o stvaranju Izraela.

– Juda je jedno obično hebrejsko ime kao Marko ili Janko. Moj otac se zvao Juda, moj sin se zove Juda. Na drugim jezicima “Juda” je vrlo provokativno ime, u Evropi to znači “izdajica”, u bilo kom hrišćanskom rečniku je sinonim “izdajice”. Ako nekog nazovete juda, kao da ste mu pljunuli u lice – govorio je Oz.

U romanu je i jedna revolucionarna misao: šta znači biti izdajnik? Šta znači biti veran? Šta je izdajica? Šta čini da se jedan izdajica smatra izdajicom? Gde je granica između izdaje i vernosti? I pitanje: ko je izdajnik?
– Reč izdajica me zanima još odmalena. Još od detinjstva su me nazivali “izdajicom”. Prvi put kad mi je bilo devet godina. Imao sam jednog druga,
britanskog ađutanta u Palestini. Deca su me nazvala izdajicom, a i odrasli. I tako do danas, jer ljudi ne vole moje ideje o Izraelu i Palestini. Reč “izdajica” u mnogim slučajevima je ime koje čini čast onome ko ga nosi. U to pogledu i ja se nalazim u visokom društvu velikih pisaca iz istorije književnosti, velikih političara u istoriji – najvećih, veliki deo njihovog naroda ih je nazivao “izdajicama”. Ja sam u društvu proroka Jeremije, Abrahama Linkolna, Jicaka Rabina, Sadata, Čerčila, De Gola, Tomasa Mana, Solženjicina. Bilo je više
slučajeva kada su ljude nazivali izdajnicima, jer su bili ispred svoga vremena.

Moj lik Aš piše da je ponekad izdajnik onaj koji menja one koji se ne menjaju, koji mrze promenu ili se nje boje. Meni taj kvalifikativ čini čast – rekao je Oz kada je 2014. predstavljao roman.

 

Snažni Klausner Amos Oz rođen je kao Amos Klausner 4. maja 1939. u Jerusalimu. Mlade dane proveo je u kibucu Helda, gde je otišao s 15 godina, nakon što mu je majka počinila samoubistvo, što je i tema romana “Priča o ljubavi i tami”. Kao mladić studirao je filozofiju i književnost na hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu. Oz (što je prezime koje je sam sebi nadenuo u kibucu a u prevodu znači “snaga”) je jedan od prvih Izraelaca koji je zagovarao rešavanje izraelsko-palestinskog sukoba nakon Šestodnevnog rata te jedan od utemeljitelja pokreta Mir sada. O tom konfliktu je govorio kao o
nemogućem suživotu u jednoj kući, ali mogućem u dva mala stana. O nespremnosti političara da to i urade je govorio:
“Pacijent je spreman na operaciju, ali su doktori kukavice”. Na ovu frazu su se u Ekspresu referisali upravo FIlip David i Vida Ognjenović. Među romanima posebno mesto imaju Moj Mihael, Planina lošeg saveta, Crna kutija, Fima, Pantera u podrumu, Isto more, autobiografski roman Priča o
ljubavi i tmini, Rimovanje života i smrti, te poslednji Juda.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar