Četvrt veka bez Dečaka iz vode

Četvrt veka bez Dečaka iz vode

Zadužbina Milana Mladenovića / Foto: Maja Maričić


“Počeo sam da sviram u četvrtom razredu osnovne škole kada mi je otac kupio akustičnu gitaru na kojoj je pisalo Tango, potom sam išao u muzičku školu i naučio neke akorde. Bilo je to u Sarajevu gde smo se doselili kada sam imao šest godina i na čudan način mislim da je ono mračno uticalo na mene. Bio sam strašno ratoboran, istinoljubiv i stalno sam se tukao sa starijima od sebe.Oni su me naravno mlatili, i dolazio sam kući krvav, plačući, što je trajalo do 1970. kada smo se preselili u Beograd. U Sarajevu sam imao najboljeg prijatelja Amera sa kojim sam idući ulicom stalno pevao Bitlse. Tada sam želeo da kada porastem postanem jedan od njih. U tom periodu mnogo sam čitao, što mi je ostalo kao potreba i kasnije. Stalno sam menjao ukuse, čas bi mi se nešto svidelo, a čas ne bi. Sećam se da sam mahnito čitao Aleksandra Dimu i to ispod klupe za vreme časa zbog čega sam i oćoravio pa sam kasnije morao da nosim tegle na očima i nisam video belu mačku u mraku,” pričao je svojevremeno Milan Mladenović u emisiji Tri želje za zlatnu ribicu Ireni Mišović.

Muzičar, kompozitor, gitarista, pevač i frontmen grupe EKV preminuo je, na današnji dan, 1994. godine posle tromesečne borbe sa rakom pankreasa.

Iako je od njegove smrti pošlo dve i po decenije, Mladenović se i dan danas smatra jednim od najznačajnijih umetnika sa prostora bivše Jugoslavije, čiji je muzički trag neizbrisiv.

Povezane vesti – POSLEDNJI SUSRET MLADENOVIĆA I MAGI: “Nemoj plakati, sve smo ovo znali…”

Rokenrol je bio njegov način života, a muzika vazduh koji ga je pokretao i po čijim je pravilima živeo 36 godina. Napustio nas je mlad, ali njegovi “tamnoljubičasti” stihovi su i danas, za mnoge, nešto najbolje što je, u muzičkom smislu, ovaj region iznedrio.

Zadužbina MIlana Mladenović / Foto: Miladina Jeličića

Zadužbina MIlana Mladenović / Foto: Miladina Jeličića

“Ako pogledaš našu političku i ekonomsku situaciju, nećeš videti nijedan jedini zračak sunca. U takvim okolnostima, ja ne mogu da pevam veselice i poskočice, jer to nije u skladu sa mojom ličnošću. Ako će nekome biti lakše, onda neka moju muziku klasifikuje kao tamnoljubičastu”.

Često je pričao o rokenrolu:

“Rock’n’roll ne može ništa konkretno da promeni zato što je u medijima zatrpan drugim oblicima pseudokulture. Izgubio je ono malo mesta koliko je imao ranije, ali postoji određeni krug ljudi koji je ostao normalan”, rekao je u jednom intervjuu.

U avgustu 1994. nakon nastupa grupe na Festivalu u Budvi, Mladenović je prebačen u bolnicu gde je ustanovljeno da ima rak pankreasa, a posle tri meseca teške borbe sa bolešću preminuo je izuzetno iscrpljen i sa svega trideset i pet kilograma.

Zadužbina MIlana Mladenovića / Foto: Aleksandra Milosavljević

Zadužbina MIlana Mladenovića / Foto: Aleksandra Milosavljević

“Za kraj bih rekao samo da mi ni u kom slučaju nije žao što sam sve ove godine protraćio na tako neozbiljnu stvar kao što je rokenrol, i mislim da poštenije i iskrenije nisam mogao da potrošim sve te godine”, rekao je jednom prilikom Milan Mladenović, od čije je smrti prošlo tačno 25 godina.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar