Devetogodišnje putovanje sa serijom "Stranger Things“

Dok je svet ispraćao staru i dočekivao novu, 2026. godinu, poslednja noć 2025. donela je  nešto posebno. Osim uobičajenog novogodišnjeg veselja, te večeri završeno je devetogodišnje putovanje kroz detinjstvo uz seriju „Stranger Things“.

Izbor produkcije da baš u toj noći emituje poslednju epizodu serije čini se idealnim za kraj tako značajnog i velikog projekta. Tako je ova serija postala još jedan simbol novogodišnje euforije i zasigurno će mnogima postati deo redovnog decembarskog repertoara narednih godina, zajedno sa „Gospodarom prstenova“ i „Harijem Poterom“ – ostvarenjima koja su zauvek promenila televiziju i milione gledalaca.

Uprkos nepreglednim kvazikritikama i zamerkama fanova, na kraju je najglasnije ostalo oduševljenje celokupnom serijom i pričom. Mnogo manje važno je pitanje oko koga fanovi i dalje debatuju – da li je finale serije „Stranger Things“ na kraju bilo dobro?

Pažnja koju je ovaj projekat izazvao, kao i emocije koje je probudio kod publike, najbolji su pokazatelj njegovog kvaliteta i značaja. Nakon devet godina putovanja i uspešno zaokružene priče, nema mesta za suvišne kritike – mahom iz influenserske zajednice. Ono što ostaje jeste zahvalnost za priču koja je postala važna tolikom broju gledalaca.

Ovoliko interesovanje za jednu seriju, kao i uticaj koji ona ima na popularnu kulturu, nismo videli još od vremena „Igre prestola“. Pitanje je kada ćemo ponovo doživeti sličan fenomen, a zanimljivo je da smo se prvi put upoznali sa Hokinsom i njegovim stanovnicima, kada je Vesteros bio na vrhuncu svoje popularnosti.

Prva sezona serije premijerno je prikazana 15. jula 2016. godine na „Netfliksu“. „Stranger Things“ je poprilično stidljivo ugledala svetlost dana,  s obzirom na to da je istog tog leta emitovana šesta sezona „Igre prestola“, jedna od najboljih sezona u istoriji televizije, sa završnim epizodama koje ponosno čuvaju ocenu 9.9 na IMDB-u. Niko nije ni pomislio da će istog tog leta, nakon odgledanog spektakla u epizodama „Igre prestola“ –  „Battle of the Bastrads“ i „The Winds of Winter“ započeti putovanje još jedne serije koja će jednako uzdrmati svet kao poznata saga sa Vesterosa.

Međutim, ubrzo, u godinama koje su usledile, svi smo postali svedoci da su braća Dafer svojom serijom donela nešto potpuno originalno i do tada nikad viđeno. U osnovi naučnofantasnična priča sa elementima horora, smeštena u mali grad Hokins, osamdesetih godina prošlog veka, potpuno je pomutila granice između žanrova i svetu donela jedno autentično iskustvo kome nisu mogli da odole ni najokoreliji protivnici naučne fantastike. Teško je bilo zamisliti pre devet godina, da će priča u kojoj se grupa dece bori protiv čudovišta i zla inspirisanog D&D igrama, uspeti da okupi tako heterogenu grupu gledalaca i upravo je u tome njen najveći značaj. A razlog je vrlo jednostavan – nije ova serija priča o čudovištima, paralelnim svetovima i zlu koje treba pobediti, ovo je prosto jedna saga o odrastanju i prijateljstvu, sa kojom svaki gledalac može da se poistoveti.

Braća Dafer su originalnom pričom uspela da ubace toplinu u hladnu i stereotipnu žanrovsku borbu dobra i zla, i tako stvore nešto toliko autentično da je stiglo do deteta u svakom od nas.

Kada svi faktori orkestrirano funkcionišu u jednom projektu – uspeh je zagarantovan. Scenario, glumci, scenografija, energija osamdesetih koja je fenomenalno kroz muziku i boje prenesena na male ekrane – zajedno su stvorili priču koja je postala žanr za sebe, i zasigurno će postati model i uzor brojnih budućih projekata.

Glavni likovi koji su nastali u ovom projektu, prvo zaslugom pisanja braće Dafer, a potom i fenomenalnih glumačkih rola, toliko su autentični i topli, da će na kraju ipak svi zapamtiti samo osećanja koja su ovi klinci probudili u svima nama. U borbi protiv glavnog negativca Vekne i čudovišta iz paralelnog sveta, oni su se borili sa svime što život u jednom odrastanju donosi i odnosi, i tako iznedrili bitne lekcije o identitetu, prijateljstvu i seksualnosti i time seriju „Stranger Things“ učinili samu po sebi bitnom i edukativnom tinejdž pričom za sve uzraste, kojoj ćemo se često vraćati.

Autorski tim je definitivno uspeo da se izbori sa korisnicima društvenih mreža u ulozi filmskih kritičara i uspešno zatvorio vrata podruma u Hokinsu, u kojoj je grupa klinaca pre devet godina započela svoje odrastanje uz partiju D&D. I nakon svega „Hellfire lives“, a od kritike, pamtimo samo osećaj zahvalnosti za ovo putovanje.