Dragoljub Stojković: "Svet je mnogo gore mesto nego što bi trebalo da bude"

Autor je scenarija za nekoliko filmova i serija, među kojima se izdvajaju "Što se bore misli moje“ o poslednjim danima kneza Mihaila Obrenovića, kao i serija "Sumpor“ nastala po njegovom romanu "Sedef magla“ koji je pretočen i u film. Nedavno se pojavio i novi roman "Optički nišan“ u izdanju "Lagune“, o kojem, kao i o književnom i scenarističkom radu, ali i o stvaranju umetnosti u današnja vremena Dragoljub Stojković govori u intervjuu za nedeljnik "Ekspres“.

Posle velikog uspeha romana "Sedef magla“ sada imamo Vaš novi roman "Optički nišan“ sa tematikom iz savremenog života. Otkuda taj povratak u sadašnjost, odnosno u blisku prošlost, pred NATO bombardovanje?

"Hajde za potrebe ovog razgovora da kažemo da je ’Sedef magla’ postigla veliki uspeh. Nije bila neuspešna i time sam zadovoljan. A sadašnjost nisam ni napuštao pa da se u nju vraćam, verujem da se i ’Sedef magla’ i ’Optički nišan’, pa i moj zaboravljeni roman ’Hroničar’, svom snagom referišu na trenutak u kome živimo. Trenutak u kom se glavni tok radnje romana ’Optički nišan’ dešava odabran je jer je to momenat grdne traume, nacionalne, a i lične, u kojoj sam učestvovao i stekao mišljenje, s kojim se većina neće složiti, da smo za tu traumu sami krivi, zbog nerealnih očekivanja, zaludnih i neosnovanih emocija, kao i zbog načina na koji smo se, u praktičnom smislu, prema njoj postavili još pre nego što se desila. Sve zbog neizmerne važnosti sitnih interesa i kolektivne gluposti, rekao bih.“

Glavni lik "Optičkog nišana“ Svetko Peš neodoljivo podseća na dobrog vojnika Švejka. Da li je to zaista svojevrsni omaž besmrtnom Hašekovom junaku?

"Nije omaž. Na Švejka, kog sam upoznao kroz kaiševe stripova u novinama kao dete i potom pročitao i samo Hašekovo delo, nisam pomislio sve dok ga Ante Tomić nije pomenuo u tekstu za zadnju koricu knjige. Sličnost je, dakle, prvi istakao Tomić, a Svetko Peš je tom ’dobrom vojniku’ sličan samo po tome što je svestan da ne želi da bude u borbenoj grupi Vojske Jugoslavije, na Kosovu 1998. godine, i što nema ni nameru ni sposobnost da to prikrije.“

Da li je "Optički nišan“ i jedna svojevrsna kritika društva i odnosa koje ono ima prema ratnicima sa Košara i uopšte gledano ratnim veteranima?

"Pa, sva društva su okrenuta sebi i, ponavljam, sitnim interesima. Sva društva zaslužuju kritiku, i mi kao njihovi činioci, zapravo, negujemo samo one odnose koji nam koriste. Ne sporim hrabrost tih ljudi na Košarama, samo hoću da kažem da oni nisu tražili, većinom, da budu junaci. Time su ih napravile prilike u kojima nikako nije trebalo da se nađu.“

Vratimo se "Sedef magli“. Zašto baš neuspeli atentat na kralja Milana kao pokretački motiv za radnju ovog romana?

"Jer me je zaintrigirala nesrećna sudbina žene koja je tada pucala na kralja, Ilke Marković. Kroz čitav život nikako nije imala sreće, sve što je činila na kraju je ispalo krajnje uzaludno. Najviše me je na izučavanje slučaja navela činjenica da je ona javno, uglavnom pred kraljevim političkim protivnicima predvođenim Nikolom Pašićem, govorila o svojoj nameri da se osveti za smrt muža, Jevrema Markovića, koji je streljan po izričitoj kraljevoj zapovesti. Čitav Glavni odbor Narodne radikalne stranke bio je upućen u njenu nameru, a niko prstom nije mrdnuo ni da je spreči ni da joj pomogne. Prosto, čekali su da vide hoće li uspeti: ako ga ubije, dobro, ionako ga mrzimo; ako promaši, to je sve luda žena sama smislila, nismo mi ništa krivi. To licemerje, kukavičluk i oportunizam pokušao sam da istaknem jer to je poveznica sa svim ranijim i kasnijim periodima istorije. Zbog ta tri činioca svet je mnogo gore mesto nego što bi trebalo da bude.“

Po ovom romanu snimljen je i istoimeni film, kao i serija "Sumpor“. Kako ćete pamtiti saradnju sa nažalost rano preminulim režiserom Miloradom Milinkovićem?

"Mislim da sam na ovo pitanje odgovorio milion puta i nemam šta novo da kažem. Bili smo prijatelji, naravno da sam teško podneo njegovu smrt. To je važniji aspekt našeg odnosa, koji jeste imao veze i sa našom saradnjom. Neka drugi procene koliko je bila uspešna, nema potrebe da ja o tome pričam javno, razgovarali smo dovoljno da obojica znamo šta o toj saradnji mislimo, a da nam nije odgovarala, verovatno bi se završila pre desetak godina i prvog projekta na kom smo sarađivali.“

Sa Milinkovićem ste sarađivali i na filmu "Što se bore misli moje“. Da li je knez Mihailo Obrenović, po Vašem mišljenju, zaista najtragičnija figura srpskog 19. veka?

"Verovatno ima još jednako tragičnih sudbina. Ja mislim da je on bio apsolutista, doduše, umiveniji i kulturniji nego što bi se očekivalo za taj period. Takođe, bilo je tad očekivano i normalno da vladar bude apsolutista. Njegove namere, bar one koje su nam poznate, išle su u korist srpske države. A to je svakako smetalo velikim silama. Nije Austrougarskoj odgovaralo oslobođenje Srbije od otomanske vlasti jer je i sama u svom sastavu imala previše manjinskih naroda koji su negde u tom periodu počeli da se nacionalno osvešćuju. Logičan bi bio makar oprez, ako već ne strah, u odnosu na to da bi činioci države poput Hrvata, Čeha, Slovaka i drugih mogli da se ugledaju na primer Srbije. Prosto, veliki mogu da se mrze međusobno, ali su isti. Rezoni su im isti, interesi su slični, kao i potrebe. Ne mogu da tvrdim da je strani faktor stajao iza ubistva kneza, nema dokaza, ali ne mogu ni da poverujem da je to učinila grupa okupljena oko braće Radovanović, trgovaca i članova Liberalne stranke, bez ikakve pomoći van tog kruga.“

Bavili ste se i novinarstvom i književnim prevođenjem. Da li je tačna konstatacija velikog Bogdana Tirnanića da je "novinarstvo mala književnost“?

"Svi mi pričamo priče, što se širi i na druge umetnosti, ne samo književnost. Meni je novinarstvo mnogo pomoglo u savladavanju zanata. Da li je književnost – pa, nekad joj je bilo bliže nego sad. Tirnanić je svakako imao sve kvalitete ozbiljnog književnika. Ali, kao i za većinu stvari, mislim da je ta njegova definicija ono što bi novinarstvo trebalo da bude, a ne ono što jeste.“

Šta mislite o sve ubrzanijem razvoju veštačke inteligencije, da li će AI u vrlo bliskoj budućnosti da piše knjige i snima filmove umesto ljudi?

"Mislim da mi mnogo ide na živce. Moguće je da će pisati i snimati, nadam se da nikad neće moći da uhvati ljudsku logiku i emocije i da će to biti loše, i da će ljudi nastaviti da rade ono što je do ljudi. A veštačka inteligencija nek popunjava uplatnice, da se ne smaramo s tim.“

Da li su teška vremena zaista izazov za umetnike?

"Jesu za preživljavanje, kao što su izazov svima. A što se samog posla tiče, mislim da nam na tom planu nude više nego ’dobra vremena’, šta god to bilo. Od švajcarskih umetnika, mogu da se setim samo grupe Yello i odskoro pozorišnog reditelja koji se zove Milo Rau. A njima dobra vremena traju jako dugo i za čitav taj period svetu su podarili sat sa kukavicom, što bi rekao Orson Vels.“

Čini se da je Vaš roman "Hroničar“ nekako ostao u senci "Sedef magle“ i sada "Optičkog nišana“. Da li možemo očekivati i reizdanje ovog romana?

"Pa, nije to pitanje za mene. Ja ću ugovor za reizdanje tog romana potpisati bez problema, ako neko pokaže interesovanje.“

Laura Barna: "Umetnost je čuvar sveg ljudskog"

INTERVJU

INTERVJU

Scena 24.02.2026. 19:36

Laura Barna: "Umetnost je čuvar sveg ljudskog"