DŽINOVSKO DRVO MONOTEIZMA: Vladeta Janković: „Mitovi i legende: judaizam, hrišćanstvo, islam"

Šesto izdanje hit knjige plasirano je u „Laguni“, prethodnih pet u „Srpskoj književnoj zadruzi“. Pred nama je svojevrsni udžbenik iz op­ šte kulture i istorije civilizacije koji popravlja ono što obrazovni sistem propušta i previđa, uporno ignoriše, koji se bavi svetim knjigama monoteističkih religija - Biblijom i Kuranom.

Ovo je knjiga koju bi trebalo da ima svaka bolja kuć­na biblioteka. Proistekla iz televizijskog serijala osamdesetih godina, u Dečjoj redakciji Televizije Beograd, koju je vodila Lola Vlatković, kasnije Donka Špiček. Na pristupa­ čan način pokazuje da su judaizam, hrišćanstvo i islam nastali u podneblju azijskog kontinenta, između Sredozemnog, Crvenog, Arapskog mora i Persijskog zaliva, iznad Indijskog okeana, kao u kakvom idiličnom gnezdu, kolevci naroda, vera, civilizacija, pesnika...

Kada se autor budućeg serijala - pritisnut uslovljavanjem bezličnih TV cenzora da može da javno govori o religiji jedino ukoliko zadrži fasadu naslova „Mitovi i legende“, koji je automatski shva­ ćen kao govor o nečemu izmišljenom, izmaštanom, nerealnom i neistinitom, uzdrman ideološkom ucenom uputio na Hilandar, onde je sreo starca Nikanora. Od njega je dobio eksplicitan odgovor na svoje dileme da li uop­ šte da stvara televizijsku emisiju ako njenim nazivom vre­ đa osećanja vernika. Starac ga je mirno saslušao i posavetovao da nastavi putem kojim je krenuo i, doslovno izrekao: „Ono što je u posudi važnije je od onoga što na njoj piše“. Sadržaj je važniji od etikete. U ateističko vreme, pričati o religiji, bogu, svetim mestima, bilo je prilično avangardno. I potrebno.

Tolika dela inspirisana su motivima iz svetih knjiga. Saramago, Tomas Man, Dostojevski, Dante, Mikelanđelo, Leonardo, Rafaelo, Ticijan, Hijeronimus Boš, Direr, veliki književnici, slikari, te kompozitori klasične muzike - njihove simfonije, pasije, oratorijumi, koncerti i rekvijemi - ali i režiseri, crtači stripova, koreografi, multimedijalni umetnici nadahnjivali su se nepresušnim temama svetih spisa.

Mitovi i legende“ pokazaće vam razliku između Starog i Novog zaveta, između Biblije i Kurana, mitove o stvaranju sveta, drevne i moderne kosmogonije, izgnanstvo iz raja, kako je Kain ubio Avelja, šta znači obeležje Kainovim znakom... Koliko je starozavetni Noje živeo godina, ko je Metuzalem... Šta je Vavilonska kula i ima li ona sličnosti sa sedmospratnim ziguratima. Kakvi su mitovi o Potopu drevnih naroda. Kako se zvao sumerski Noje iz „Epa o Gilgamešu“. Koje je ime jevrejskog boga.

Priču o praocu Avramu, koji je ugostio trojicu neznanaca, putnika namernika, oslikao je proslavljeni ikonopisac Andrej Rubljov kao „Gostoljublje Avramovo“. Potom su opisani žrtvovanje Isakovo, Jakovljeve lestve i borba s bogom. Značenje reči Izrailj. Josifovo tumačenje faraonovog sna o sedam debelih i sedam mršavih krava, legenda o Samsonu i Dalili. Naučnici misle da je Samson, sudeći po etimologiji njegovog imena, zaostatak mitološkog bića iz Sunčevog kulta.

Apokrifne priče o Juditi, Toviji i Suzani možda će vas inspirisati u bezizlaznim situacijama i predstojećim životnim burama. Psalmi cara Davida i mudrosti Solomonove tu su da vam pruže nadu, utehu i pouku.

U kakvom su srodstvu car David i car Solomon, ko su ljubavnici iz „Pesme nad pesmama“, šta sadrži „Knjiga propovednikova“ i kakav poredak stvari i odnos boga i čoveka nagoveštava „Knjiga o Jovu“. Remek-delo Starog zaveta u kojem se čovekova sudbina poredi sa zrnom peska u moru podjednako je mračna strašna i divna.

Kako autor ove knjige navodi, „povest o ljubavi Zala i Rudabe jedna je od najlepših persijskih legendi“, koju natkriljuje i štiti čudesna ptica Simurg. Sudba junaka Rustema i Suhraba, njihov megdan sličan borbi slonova i sukobu titana, u stvari je tragična povest o susretu oca i sina. U pogrešno vreme na pogrešnom mestu.

Muhamedanske bajke iz „Hiljadu i jedne noći“, koje caru Šahrijaru priča mudra i hrabra Šeherezada odlažu­ ći umešnim i napetim pripovedanjem svoje pogubljenje. Misteriozna sudbina miljenika Haruna el Rašida, Džafara, njegovog najboljeg prijatelja, i Abasah, njegove prelepe, omiljene sestre, te avanture Sinbada Moreplovca, njih sedam na broju...

Jedno je sigurno, tri velike svetske religije potiču iz istog korena, one su grane jednog drveta, mada me­đu njima postoje razlike. Znate li koje su parabole Hristove i kakva je bila beseda na gori? Šta je Muhamed ispričao svojim sledbenicima na planini Arafatu? I ko je on? Čovek, an­ đeo, prorok, bog? Razlika između hrišćanstva i islama je u verovanju muslimana da je bog jedan, dok hrišćani veruju u Svetu trojicu.

Da li znate da je najkrupnija razlika između judaizma i hrišćanstva baš u ličnosti mesije? Po hrišćanima mesija je Isus iz Nazareta, dok Jevreji još uvek očekuju cara na zemlji.

Stari zavet ima mnoštvo autora, Novi zavet nekolicinu, a Kuran jednog - Muhameda, kome se bog direktno obra­ćao, kao i Mojsiju.