"DŽOKER JE NAJVEĆE RAZOČARENJE" The Guardian: Očajnički ozbiljan i plitak film

Ove godine stiglo je najveće razočarenje - Džoker, piše The Guardian.

Film se, kako piše list, pojavljuje sa neobično odraslim samorazumevanjem kao vrhunski spin na etabliranoj pozornici pop kulture, kao novi mit za najpoznatijeg Betmenovog protivnika.

Hoakin Finiks glumi Artura Fleka, patetičnog gubitnika i usamljenika u Gotam City-ju osamdesetih godina. Artur je bivši pacijent u psihijatrijskoj ustanovi, ali sada mu je dozvoljeno da živi sa svojom starijom majkom Peni (Frances Conroi) u njenom sumornom stanu.

https://www.youtube.com/watch?v=t433PEQGErc

Jadni Artur je psihički bolestan, a posao može da dobije samo kao klovn kojeg ismejavaju, ali i maltretiraju i tuku. Jednog dana, nakon što su poniženje i očaj postali previše za podnošenje, on poseže za pištoljem i otkriva da njegov talent nije za komediju, već za nasilje.

Filips je već režirao film koji sadrži sjajnu neslavno-smešnu figuru sa poteškoćama u učenju: Alan u filmu The Hangover (2009). To je čudna nefunkcionalna figura koja pogrešno izgovara imenicu "retard".

Produkcijski dizajn Marka Fridberga je odličan, kao i pojedine slike gradskog pejzaža, i snažna performansa Finiksa, ipak ne tako dobra kao u filmu The Master (2012).

Novinar The Guardiana ističe da film drži pažnju sve dok ne započne Džokerova užasna osveta u podzemnoj železnici. Nakon toga, film gubi na interesantnosti, uz mučan i forsiran materijal o Džokerovom pokretanju antikapitalističkog, anti-bogatog pokreta sa demonstrantima koji se oblače kao klovnovi.

Film se poziva na sve filmove iz čitave ere drame, poput filmova "Poslednja želja" (Wish Death), "Francuska veza" (The French conection), možda čak "Ratovi zvezda", ali je možda najočiglednije naporni i besmisleni omaž Skorsezevom klasiku "Kralj komedije" (1982) sa elementima filma "Taksista" (1976). Veza je signalizirana kastingom samog De Nira, ali je ipak neobična i pedantna, posebno u poređenju sa filmom Linne Ramsei "Zaista nikada nisi bio ovde" (You Were Never Really Here, 2017), u kojem takođe Finiks glumi usamljenika koji živi sa svojom majkom.

Čitava ideja zločestog klovna trebalo bi da bude veoma značajna. Živimo u dobu trolovanja i internet zlostavljanja. Ali, možda zato što je onlajn agresiju teško dramatizovati, reditelj je razumljivo želeo da se njegov film postavi u doba pre weba. Pa ipak, vara anahronistički kvazi Youtube trenutak u svojoj priči kada se nekako pojavi video snimak Arturovog katastrofalnog pokušaja standup komedije.

Ova Džokerova geneza je izrazito zrela, u poređenju sa, recimo Džek Nikolsonom u "Betmenu" (1989.) Ali, Hit Ledžer je bio snažniji jer se nije opterećivao svim tim realističnim detaljima i prebrisao je ironičnu notu.

Ovaj "Džoker" ima samo jedan čin: prvi. Film nekako uspeva da bude očajnički ozbiljan i veoma plitak.