GLEDALI SMO film kojim Lantimos testira LOJALNOST SVOJE PUBLIKE

Velika očekivanja od filma imali smo kako zbog dobre kritike tako i zbog toga što je Jorgos Lantimos oko sebe ponovo okupio ekipu saradnika i glumaca kojoj najviše veruje.

U toj grupi pre svega treba izdvojiti Emu Stoun kojoj je ovo treća saradnja sa grčkim rediteljem, posle filmova “The Favourite“ i “Poor Things“ koji joj je doneo drugog Oskara. Tu je naravno i Vilijam Defo, ali i Eftimis Filipu, koscenarista, sa kojim posle kraće pauze Lantimos ponovo udružuje snage, baš kao i sa Džerskinom Fendriksom kome je poverio muziku.

Gledanju filma “Kinds of Kindness“ pristupili smo sa relativno svežim sećanjem na “Poor Things“ i sa potajnim očekivanjem da nas čeka nešto slično – film sa jasnom porukom, dubljim značenjem i već poznatim načinom pripovedanja. Međutim, već posle uvodnih nekoliko minuta shvatili smo da smo pogrešili, odnosno da smo upali u Lantimosovu zamku i da ćemo posle ovog tročasovnog putovanja ponovo postavljati pitanje da li njegov rad volimo ili ne.

Iako smo imali adekvatno predznanje kada je u pitanju njegov rad, zbog čega smo unapred bili pripremljeni na specifičan smisao za humor, mračan i ciničan, kao i na to da očekujemo neočekivano, za “Kinds of Kindness“ očigledno nismo bili dovoljno spremni. Kada ovo kažemo, ne mislimo na eksplicitne scene niti na kanibalizam, opsesiju, zabludu, manipulaciju ili bradatog čoveka koji je važan sporedan lik, iako reč nije progovorio ceo film, već na to što iako postoji zajednička crta u sve tri priče jasna poruka filma ostaje nejasna do samog kraja. Ipak, ono što je potpuno jasno jeste da Lantimos u neku ruku gaji fascinaciju prema ideji potpune kontrole koja je jasno izražena u ovom triptihu.

ON je dobitnik nagrade "Raša Plaović"

Sezona 2023/2024.

Sezona 2023/2024.

Scena 19.11.2024. 19:05

ON je dobitnik nagrade "Raša Plaović"

Zbog toga je poslednje ostvarenje grčkog reditelja mnogo više vraćanje na stare utabane staze, provociranje gledalaca, nego što je želja da se ponovi uspeh koji je postigao film “Poor Things“.

Ako su filmovi “The Favourite“ i “Poor Things“ mogli da se svrstaju u red “normalnih“ za Lantimosove standarde, grčki reditelj svojim najnovijim filmom vraća duh svojih ranijih, nadrealnih ostvarenja poput The Lobster i Dogtooth. Tema kontrole koja dominira filmom “Kinds of Kindness“ bila je i u središtu Dogtooth-a, njegovog filma iz 2009. godine, u kojem autoritativni otac drži troje odrasle dece kao nesvesne zatočenike u porodičnom kompleksu.

“Kinds of Kindness“ je gotovo tročasovni film koji je podeljen u tri celine, odnosno tri priče. Svaka priča za sebe predstavlja podjednako dobar film i u svakom se pojavljuju isti glavni glumci – Ema Stoun, Džesi Plemons, Mamudu Ati, Margaret Kvoli, Vilijam Defo, Hong Čau, Džo Alvin – tumačeći drugačije likove. Glumačka ekipa je ponovo u središtu ovog ostvarenja i najjača karika na koju Lantimos igra jer je prosto u mogućnosti da radi sa sjajnim glumcima. Film je efektno snimljen, muzika je prisutna baš kada je potrebno, iako ne igra bitnu ulogu.

Ali sa druge strane stiče se utisak da je najveća mana scenario i da upravo on stvara najveću konfuziju i osećaj nedorečenosti na kraju. Kritičari prst upiru upravo u koscenaristu Eftimisa Filipua kome se Lantimos vraća posle filmova “The Favourite“ i “Poor Things“ koje je radio sa scenaristom Tonijem Maknamarom.

Film “Kinds of Kindness“ je za preporuku samo i isključivo ukoliko ste veliki ljubitelj prethodnog rada Jorgosa Lantimosa. Ovaj film nije snimljen za one koji se tek upoznaju sa njegovim radom, a još manje za one koji od filma očekuju katarzično iskustvo.

Jorgos Lantimos je “Kinds of Kindness“ snimio za svoju dušu ističući kontrolu u prvi plan. Kontrola je kao tema dominantna u ovom filmu, ali grčki reditelj je prenosi i na svoju publiku. Režija je uostalom u neku ruku pitanje kontrole i Lantimos nedvosmisleno od svoje publike traži da mu se prepusti u želji da testira njenu izdržljivost, ljubav, lojalnost, strpljenje, ali i to da li će mu se ponovo vratiti. Čak i posle ovakvog filma.