“BREXIT – UNCIVIL WAR”: Kampanja koja je pobedila uporište parlamentarizma

“BREXIT – UNCIVIL WAR”: Kampanja koja je pobedila uporište parlamentarizma

foto: promo HBO/Nick Wall


Prvi kadar – Očigledno fiktivno saslušanje direktora i stratega kampanje za Bregzit “Vote Live”, na kojem treba utvrditi ko je tačno odgovoran za sve što se u prethodnih (iz naše perspektive – budućih) pet godina dogodilo u Britaniji.

Sledeća scena – Povratak u 2016. i referendumsku kampanju koja je vrhunac dostigla 23. juna te godine. Sve počinje potragom za jednim čovekom. Jedinim za kojeg se veruje da može da učini čudo – da nagovori Britance da se odupru zacementiranom sistemu i odluče za izlazak iz Evropske unije. Brzo su ga našli, ali ne tako lako i nagovorili da se prihvati, sada već istorijske uloge…

Film “Bregzit”, u režiji Tobija Hejnsa na osnovu scenarija Džejmsa Grejema, fokusira se na zvaničnu kampanju za izlazak iz EU (Vote Leave) i njenog direktora – Dominika Kamingsa kojeg glumi Benedikt Kamberbač. Glumac je majstorski prikazao “hakera političkog sistema” inspirisanog Tukididom i Sun Cuovom taktikom “Umeće ratovanja”, koju prilagođava savremenim potrebama vođenja političke kampanje. Toliko, da je čak otišao i korak dalje…

foto: Shutterstock

foto: Shutterstock

Do detalja je objašnjeno kako je i zbog čega Kamings odbio stratešku odluku da se “Vote Leave” pripoji ekstremno antimigrantskom “Leave EU” kampanjom, kako je došao do ključnje parole “Povratiti kontrolu” (“Take back control”) i povratku “zlatnom dobu britanskog kolonijalizma”. A potom i ono krucijalno – kako se umesto tradicionalnih političkih mitinga, odlučio za kampanju mikrotargetiranjem na društvenim mrežama. Revolucionarno i kontroverzno…

Film se, u širem aspektu, bavi verovatno najvećim problemima današnjice – upotreba i zloupotreba podataka (data science) u političke svrhe i lažnim vestima (fake news).

foto: Shutterstock

foto: Shutterstock

Naime, Džejms Grejem je 2014. napisao dramu “Privatnost” koja se bavi onlajn zloupotrebom privatnih podataka i koja je delom inspirisana otkrićima Edvarda Snoudena. U “Bregzitu” Grejem odlazi korak dalje… On pokušava da otkrije koje sve opasnosti vrebaju u jednoj liberalnoj demokratiji kao posledica narušavanja privatnosti i napretka neuronaukama i veštačkoj inteligenciji. Iako “AggregateIQ” i “Cambrige Analytica”, koje se pominju u filmu, mogu mogu delovati kao naučna fantastika, u pitanju su stvarne firme…

foto: Shutterstock

foto: Shutterstock

Iako prepun zapleta i “aha” efekata koji proizvodi kod gledalaca film ipak ne ostavlja previše prostora za optimizam. Posebno kada, indirektno, pokuša da ukaže da je vrlo moguće sličan princip primenjen i tokom izbora za predsednika SAD – kada je pobedio Donald Tramp.

Možda se baš zbog toga film završava ponovnim uvidom na fiktivnu budućnost (saslušanje 2021. godine) i Kamingsovim razočarenjem svim posledicama koje su usledile nakon pobede na referendumu.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar