"BREXIT - UNCIVIL WAR": Kampanja koja je pobedila uporište parlamentarizma

Prvi kadar - Očigledno fiktivno saslušanje direktora i stratega kampanje za Bregzit "Vote Live", na kojem treba utvrditi ko je tačno odgovoran za sve što se u prethodnih (iz naše perspektive - budućih) pet godina dogodilo u Britaniji.

Sledeća scena - Povratak u 2016. i referendumsku kampanju koja je vrhunac dostigla 23. juna te godine. Sve počinje potragom za jednim čovekom. Jedinim za kojeg se veruje da može da učini čudo - da nagovori Britance da se odupru zacementiranom sistemu i odluče za izlazak iz Evropske unije. Brzo su ga našli, ali ne tako lako i nagovorili da se prihvati, sada već istorijske uloge...

https://www.youtube.com/watch?v=E5S1EMmCWAE&t=13s

Film "Bregzit", u režiji Tobija Hejnsa na osnovu scenarija Džejmsa Grejema, fokusira se na zvaničnu kampanju za izlazak iz EU (Vote Leave) i njenog direktora - Dominika Kamingsa kojeg glumi Benedikt Kamberbač. Glumac je majstorski prikazao "hakera političkog sistema" inspirisanog Tukididom i Sun Cuovom taktikom "Umeće ratovanja", koju prilagođava savremenim potrebama vođenja političke kampanje. Toliko, da je čak otišao i korak dalje...

Do detalja je objašnjeno kako je i zbog čega Kamings odbio stratešku odluku da se "Vote Leave" pripoji ekstremno antimigrantskom "Leave EU" kampanjom, kako je došao do ključnje parole "Povratiti kontrolu" ("Take back control") i povratku "zlatnom dobu britanskog kolonijalizma". A potom i ono krucijalno - kako se umesto tradicionalnih političkih mitinga, odlučio za kampanju mikrotargetiranjem na društvenim mrežama. Revolucionarno i kontroverzno...

Film se, u širem aspektu, bavi verovatno najvećim problemima današnjice - upotreba i zloupotreba podataka (data science) u političke svrhe i lažnim vestima (fake news).

Naime, Džejms Grejem je 2014. napisao dramu "Privatnost" koja se bavi onlajn zloupotrebom privatnih podataka i koja je delom inspirisana otkrićima Edvarda Snoudena. U "Bregzitu" Grejem odlazi korak dalje... On pokušava da otkrije koje sve opasnosti vrebaju u jednoj liberalnoj demokratiji kao posledica narušavanja privatnosti i napretka neuronaukama i veštačkoj inteligenciji. Iako "AggregateIQ" i "Cambrige Analytica", koje se pominju u filmu, mogu mogu delovati kao naučna fantastika, u pitanju su stvarne firme...

Iako prepun zapleta i "aha" efekata koji proizvodi kod gledalaca film ipak ne ostavlja previše prostora za optimizam. Posebno kada, indirektno, pokuša da ukaže da je vrlo moguće sličan princip primenjen i tokom izbora za predsednika SAD - kada je pobedio Donald Tramp.

Možda se baš zbog toga film završava ponovnim uvidom na fiktivnu budućnost (saslušanje 2021. godine) i Kamingsovim razočarenjem svim posledicama koje su usledile nakon pobede na referendumu.