"Napoleon" ‒ priča o Žozefini

Kada je nedavno, pre zvanične premijere, novinar upitao Ridlija Skota šta misli o navodima istoričara da pojedini elementi iz njegovog novog filma nisu istiniti, kao i da Napoleon nikada nije gađao piramide, iskusni reditelj je samo rekao: "Da li ste bili tamo pa znate, moglo je da bude tako".

Time je već na samom startu rasprave o istorijskoj utemeljenosti novog filma o Napoleonu stavljena tačka. Autorska ekipa je složna u tome da u filmu treba uživati i da on nije dokumentarac o životu i podvizima velikog vojskovođe. Ovaj film je pre svega analiza psihološkog profila Napoleona Bonaparte, kao i uticaja njegovih ličnih životnih okolnosti, temperamenta, karaktera i kompleksa koji su iz svega toga proizašli, na ljude oko njega i važne odluke koje su se ticale čitave Evrope.

Kada su stvari ovako postavljene, onda je potpuno nebitno da li je Marija Antoaneta na pogubljenju imala dužu ili kraću kosu i da li je tom događaju Napoleon uopšte prisustvovao. Glavni adut ovog filma je sam lik Napoleona Bonaparte, koga maestralno tumači Hoakin Finiks. Međutim, ako očekujete čistu istorijsku dramu, Žozefina će vam pokvariti utisak jer, pored Napoleona, ovu priču uglavnom diktira njen lik.

Sa kojim predznanjem bi trebalo da pogledate film "Napoleon"

Preporuka

Preporuka

Scena 26.11.2023. 13:32

Sa kojim predznanjem bi trebalo da pogledate film "Napoleon"

Film "Napoleon" u režiji osamdesetpetogodišnjeg Ridlija Skota prati uspon velikog vojskovođe od generala do cara, ali sa akcentom na razvoj njegove ličnosti i odnosa sa čuvenom Žozefinom de Boarne. Iako su ključne tačke u političkom, društvenom i vojnom razvoju Francuske u drugom planu i predstavljaju samo okosnicu i podijum za detaljniji prikaz ličnosti Napoleona Bonaparte, ratne scene su prikazane maestralno, na najvišem kinematografskom nivou. A između uzbudljivih prikaza borbi i nestvarnog pohoda na Moskvu, pažnju će vam uglavnom okupirati odnos Žozefine i Napoleona.

Ženu "lakog morala", koja je osvojila srce velikog vojskovođe tumači Vanesa Kirbi. Hoakin i Vanesa na briljantan način grade odnos ova dva lika, koji je na momente dramatičan, a na momente smešan, ali je bez sumnje uvek vrlo dinamičan. Od prvog susreta sa njom, pa do smrti, Napoleon sve više postaje opsednut Žozefinom i u tom dvojcu često se na komičan način ispoljava njegov karakter. Upravo kroz njihov odnos upoznajemo velikog vojskovođu kao vrlo ljubomornu i posesivnu osobu koja je opsednuta kontrolom, kako na bojnom polju tako i u emotivnim odnosima.

Kroz razvoj priče, autori akcentiraju kako je Napoleon generalno imao specifičan odnos sa ženama, pre svega sa majkom, pa kasnije i sa suprugom. 

Pitanje da li su ove crte njegove ličnosti imale snažan uticaj na njegove političke i vojne odluke predstavlja glavnu tezu ovog filma. Prateći putanju priče, dolazimo do zaključka da je upravo njegova potreba za apsolutnom kontrolom i dominacijom verovatno zaslužna što Napoleon nije odustao od daljeg pohoda kroz Rusiju nakon osvajanja Moskve. Ova odluka imala je nepovratan uticaj na njegovu karijeru – dovela je do prinudne abdikacije sa prestola, nakon čega odlazi u prvo izgnanstvo.

Pored fenomenalnih kostima, scenografije, efekata koji vam neće dozvoliti da skrenete pogled sa ekrana dok gledate bitke, glavni adut ovog projekta jeste scenario koji potpisuje Dejvid Skarpa. Ukoliko zanemarimo površno obrađene bitne istorijske tačke u usponu i padu Napoleona Bonaparte, scenario je u svojoj nameri da prikaže zanimljivu ličnost čuvenog vojskovođe i vladara sjajan, pametan i na momente vrlo duhovit. 

Spoj majstora glume Hoakina Finiksa i pametno-duhovitih dramaturških rešenja predstavlja najveći kvalitet ovog filma. Mnoge replike koje izgovara Napoleon, zbog kojih u najvećoj meri stičemo utisak o ovom liku, sigurno ćete zapamtiti.
Ako očekujete ratni spektakl, na kraju filma ćete žaliti što takvih scena nije bilo više, a manje onih ljubavnih, na momente i napornih.

Da bi se ispričala detaljna priča o životu tako značajne istorijske ličnosti kakav je bio Napoleon Bonaparta, potrebno je mnogo više prostora od bioskopskog platna. Možda bi pre kvalitetna serija od nekoliko sezona bila adekvatnija za ovu priču. Ali dok HBO, "Netfliks" ili neka druga platforma razmisle o ideji snimanja takve serije, zadovoljićemo se filmom "Napoleon" koji je prekinuo dugogodišnje izbegavanje ove teme među filmskim umetnicima. 

Iako smo sa nestrpljenjem iščekivali ovaj film, nadajući se novoj "Troji" ili "Gladijatoru", film Ridlija Skota je uspešno ekranizovan jedan aspekt velike ličnosti. Možda ovaj projekat inspiriše autore da zađu među druge aspekte života Napoleona Bonaparte i Evrope s kraja 18. i početka 19. veka.

Samo, teško je zamisliti nekog drugog u toj ulozi pored Hoakina Finiksa, i sada je već sigurno da će ovogodišnja dodela Oskara biti mnogo zanimljivija i napetija u poređenju sa onima iz proteklih nekoliko godina.