SRBIN KOJI JE RASTAO SA STONSIMA I BOUVIJEM: Kad Džeger džogira u praznom kamionu

Sa Bouvijem sam se upoznao u Klaridžiz hotelu u Londonu,tamo gde je na jedan dan, jedan ceo sprat bio proglašen jugoslovenskom teritorijom u kojoj je rođen Aleksandar Karađorđević

Razgovor sa fotografom Brajanom Rašićem zakazan je za petak popodne. Posle susreta Đoković – Nadal. Ako Novak pobedi razgovaraćemo odmah posle meča, poručuje Rašić i dodaje "dobiće ga u dva seta, videćeš".

Tako je i bilo. Zato se Novak Đoković i nameće kao tema:

- Volim Đokovića. Baš ga volim. Fascinira me ta borba. On je toliko jak i bori se protiv celog sveta, znam kako je to. Ljudi ga poštuju sve više, ali ne navijaju za njega. Gde god da igra, svi protiv njega navijaju. A on obara sve rekorde. Jedan je i taj da je osvoio preko 100 milona dolara “prize money”. Ako ovako nastavi, da se ne povredi i održava formu i sve to, postaće najveći igrač u istoriji. Dovoljno je mlad da još može da igra: još samo da osvoji ovaj Rolan Garos, kaže fotograf Brajan Rašić i dodaje:

-  Ne volim tog Nadala, ni Federa. Ni Mareja. Baš ih ne volim. Ima mnogo tih igrača tenisa protiv kojih igra Nole i pobeđuje, ali ovi mi posebno idu na žive. Zato volim kad ih dobije i kad  god imam mogućnosti obavezno gledam mečeve.

Kaže da zbog intervjua odustaje od odlaska na koncert Igija Popa:

- Saznao sam da se taj koncert slika otpozadi. To mi nije izazov. Slikao sam koncerte i iz te varjante, ali ovoga puta mi nije zanimljivo. Mogo puta sam slikao Igi Popa, iz boljih uglova i, ne moram više nikad da ga slikam. Mogu da ga volim, ko što sam ga uvek voleo, ali ne moram da ga slikam. Meni taj jedan portret manje-više ništa ne znači. Jer, dobri portreti se sami nameću. Kad treba da se dese - dese se. Posle 36 godina rada imam ih skoro pa dovoljno.

Beograd Bouviju

Rašić će se svom rodnom Beogradu 28. maja predstaviti izložbom o nedavno preminulom rok velikanu Dejvidu Boviju.

- “Belgrejd to Bouvi” je nešto specijalno, izložba mojih fotografija koju sprema Jasmina Holbus. Imam preko stotinak fotografija, ali ne znam koliko ću ih baš tačno izložiti. Ideja za izožbu se rodila pre više od tri godine. Kada sam se na moru tog leta sreo sa Sergejem Trifunovićem počeli smo da pričamo o toj ideji. Dejvid je bio živ. Pojavio se super album koji je izazvao senzaciju, zbog toga što on nije ništa radio na promociji albuma, kaže Brajan.

Prema njegovim rečima izložba koju sprema specijalno za Beograd nastala je tokom više decenija:

Dejvid Bouvi Photo By Brian Rasic

- U aprilu 1983, a reč je albumu “Let‚s dance” Dejvid Bouvi je radio promociju u Klaridžiz hotelu u Londonu, koji poznat i po tome što je jedan dan, jedan ceo sprat, bio proglašen jugoslovenskom teritorijom u kojoj je rođen Alesandar Karađorđević. Prvi put sam ušao u taj hotel, i upoznao Bovija na promociji, prvi put ga fotografisao i dobio moj prvi autogram od njega. U periodu između te 1983. i 2006. godine i nastupa Dejvid Gilmora u Albert holu 29. maja kada je Dejvid Bouvi poslednji put bio na sceni kao specijalni gost, nastale su sve fotke sa izložbe. Bio sam zvanični fotograf Dejvida Gilmora, sve tri večeri koje je radio, a Dejvid je bio iznenađenje. Došao je sa Alanom Edvardsom i Koko Švam, koja mi je rekla: “Samo ti slikaj, ali da znaš da ti nećemo dozvoliti ni jednu fotku da objaviš”.

Prema Brajanovim rečima, naravno da su mu dozvolili jer im je i bilo u interesu.

- To je bio jako težak koncert. Ljudi su odlepili, to je to bila neka sala u kojoj sam baš mogao da fotkam, a te dve fotografije, jedna na kojoj se oni pozdravljaju i druga gde su zajedno na bini, kao i veoma interesantne fotografije sa probe ispale su stvarno dobro. Sad kad čoveka nema, sve to dobija drugu dimenziju. Pokojni klavijaturista Ričard Rajt, sad su na nebu zajedno, koji je i napisao tu pemu "Arnold Layne", pokazuje mu stihove…neponovljivo! – ističe Rašić.

Godine sa Stonsima: Mik Džeger                                                                                                                                                  Photo By Brian Rasic

- Ima ljudi koji prepoznaju moj rad i žele da rade sa mnom. Ali kada pričamo o velikim bendovima, na kraju uvek ostane to da sam bio oficjelni fotograf “Roling stonsa”. I Dejvid Bouvija. Tu su i slikanja Dejvida Gilmora i ko zna koga sve ne, ali ovi su najveći. I ja sam ponosan na to. Ali, ne bih se žalio ni da budem oficijalni fotogaf Rijane recimo, daleko bilo: Ona je mlada i lepa devojka i to su fenomenalni nastupi. Ali za mene i moju generaciju ne postoji ništa veće od zvezda koje sam spomenuo na početku, kaže Brajan.

On ne krije da izložba “Exhibitionism - The Rolling Stones” koja je trenutno postavljena u Londonu ima i nekih njegovih radova.

Ušao u legendu sa “Stonsima”

- Na listi onih koje “Stonsi” smatraju zaslužnim za izložbu, imena su neviđena. Našao sam se u društvi još četiri fotografa, a pored mog na ogromnoj tabli pišu imena Kitove ćerke, pa Badi Gaja, Hilfigera... U jednom trenutku ukapirao da će izložba biti otvorena tri meseca i da će videti Bog zna koliko ljudi, a posle ide na tri meseca u Tokio od septembra, pa onda ide tri meseca u Njujork. To će bukvalno da vide milioni ljudi pošto je to veliki biznis. Prepoznat sam kao taj “oficijelni” fotograf “Roligstonsa”, to je sad cementirano i to je ušlo u legendu. To je najveća izložba koju će “Stounsi ” ikad imati i to košta puno samo da se ode da se vidi, kaže Rašić.

Rašić sa Kitom Ričarsom

Tokom godina rada sa “rok dinosaurusima” izgradio je zanimljiv profesionalni odnos, a “Stonsi” izbliza su, kako kaže, veliki profesionalna mašinerija:

- Zamisli “Rolingstonsi” imaju i po 72 godine, a mi smo češće počeli da radimo pre desetak godina. Oni su tada imali 62 - godine koje ja imam sada. Oni su jedna vrlo kompaktna mašinerija koja funkcioniše kao jedna celina zahvaljujući mnogo, mnogo ljudi koji je stvaraju i svako radi svoj posao. I svi se mi nekako znamo, kaže fotograf i objašnjava.

Svako čudo prođe samo su “Stonsi” večni

- Sad kad sam bio u Limi, sa njima posle dužeg vremena, shvatio sam koliko su veliki. Ljudi me znaju, njihovi bodigardovi me znaju, oni dođu da se jave, pogotovo Kit, uvek se zagrlimo, ali oni su uvek negde sa strane. Ne mešaju ni sa kim osim sa svojom porodicom. Oni rade svoj posao i žive svoje živote. I to je jedini uslov da bi bili normalni. Svako čudo prođe za dva dana, samo “Stonsi” traju večno, kaže Rašić i ističe:

Ne sećam se da je Mik ranije tako skakao, bukvalno kao Jumpin' Jack flash. Ja ne mogu tako nešto sa svojih 62 godine. Biti Džeger iziskuje nadljudske napore

- Tokom 2012. godine obeležavali su 50 godina trajanja. Džegeru će 73 biti na leto. Kad sam ih gledao u Limi u martu mesecu, bilo je to nešto neviđeno. Ne sećam se da je Mik ranije tako skakao, bukvalno kao Jumpin' Jack flash. Ja ne mogu tako nešto sa svojih 62 godine. Biti Džeger iziskuje nadljudske napore. Pre neki dan u Rimu sretnem njegovog ličnog trenera i čovek kaže: “Malo pre sam mislio na tebe”. Pitam što, a on objašnjava: “Nismo imali gde da trčimo, i ja kažem Miku da možemo da iskoristimo ogroman prazan šleper od 15, 20 metara u kome se vozi ozvučenje. Pomislio sam na tebe - koju bi ti fotku napravio. Ogroman prazan kamion, Mik trči, a nazad na zidu izlepljene sve gole ribe.” Ne znam ni jednu osobu mlađu od 25 godina koja se bavi bilo kojom vrstom muzike da može da izdrži na bini tu vrstu napora poput Mika Džegera, veli Rašić.

On objašnjava da ima fotografija Kita Ričardsa za koje se njegovi najveći fanovi kunu da je na njima Kit zaista Kit.

 

- Kod “Stonsa” ljudi prepoznaju moje fotografije. Dešavalo mi se da mi kažu “to je tvoj Kit”. Ne znam kako, ali znaju, kaže Brajan.

Od nebrojeno fotografija koje je za više od 35 godina rada napravio kaže ima nekoliko stvarno antologijskih. One Ejmi Vajnhaus, čiji je takođe oficijelni fotograf bio, više ni ne spominje, ali na nekoliko je ponosan.

- Imam fotografije na kojima se nalazi Dejvid Bouvi sa Mik Džegerom i Pitom Tauzendom. Ima i ona Pola Makartnija sa Noelom Galagerom i Pol Velerom - to su dve fotrografije koje karakterišu kompletnu britansku muziku, od “Bitlsa” do “Oejzisa”. Ima ona na kojoj sam slikao osamdesetih Madi Votersa i Čak Berija. Čak Beri je još živ, ali jedva. Imam fotografiju Frenka Sinatre na koju sam jako ponosan, ali imam fotku Dizi Gislespija iz Doma sindikata, kaže Branisalv i seća se da je kao još mlad slikao i Tinu Tarner, "Dip Parpl", Džetro Tal, Gari Mura, a pijedestal ovih novih zvezda brani Tejlor Svift.

HITMEJKERKA SLEDEĆA

- Moja sledeći angažman na koji sam veoma posnosan biće u julu mesecu sa legendarnom Kerol King, kaže Brajan i objašnjava:

- Ona je sa svojim mužem  Garijem Gefinom napisala neke od najlepših pesama u istoriji pop muzike koje su pevali brojni pevači kao Areta Frenklin, na primer “You Make Me Feel Like A Natural Woman”. Dobio sam angažman da fotografišem njen nastup na istoj bini na kojoj sam radio sa “Stonsima“ 2014. u Hajd parku... Drago mi je da su me zvali jer nikada nisam slikao Kerol King.} else {