Scena
04.11.2025. 02:45
Scena
19.11.2025. 18:15
Mihailo Paunović
Gledali smo
Giljermov "Frankenštajn" – čudovište koje je pobeglo od horora
Čuveno književno ostvarenje "Frankenštajn, ili moderni Prometej“ koje je Meri Šeli objavila davne 1818. godine je, sudeći po nekim izvorima, do sada imalo više od sto filmskih i televizijskih adaptacija, u šta se ubrajaju razna direktna, slobodna, parodijska, ili dela samo inspirisana poznatim naslovom, kratkog i dugog formata.
Retko je koji književni tekst u istoriji svetske kulture imao takav uticaj. Priča o Viktoru Frankenštajnu i njegovom čudovištu inspirisala je mnoge umetnike da preispituju, na različite načine, mitski odnos između stvoritelja i stvorenja. Upravo ovaj odnos dva lika, dva motiva, inspirisao je nastanak velikog broja dela u okviru širokog spektra različitih tumačenja – za neke autore Viktorovo stvorenje bilo je čudovište a za druge žrtva svog kreatora.
I kad posle svih tih ekranizacija, od kojih se neke ubrajaju u filmske klasike Holivuda, neko u 2025. godini uzme da obradi tako kultni književni naslov, pomislili bismo da se radi o ludosti. Međutim, biće da je reč o drugoj krajnosti – genijalnosti. A jedini reditelj koji je priču o Frankenštajnu mogao da iznese na vizuelno i tematski zapanjujući nivo svakako je Giljermo del Toro. Zapravo, sudeći po celom opusu ovog reditelja, bilo je samo pitanje vremena kada će "Frankenštajn“ dobiti Giljermov potpis.
Prva filmska adaptacija snimljena je još 1910. godine i do danas su brojni autori ponudili različita tumačenja ovog dela. U popularnoj kulturi, prva asocijacija na priču o Frankenštajnu, uvek je horor i tama gotike. Kada je u centru radnje stvorenje opisano kao čudovište, teško da bi se takav film mogao smestiti među neke drugačije granice, van horora, ili parodije sa druge strane. Iako najavljivan kao horor, i uprkos eksplicitnim scenama kada Viktor stvara svoje stvorenje, Giljermov "Frankenštajn“ poništio je svaki užas i stravu, kako u liku kreatora, tako i u njegovoj kreaciji – čudovištu.
Naime, dok radnja filma odmiče, on se i žanrovski ublažava i menja, baš kao i glavni lik. Od strašne horor atmosfere, do romantičnog raspleta i spoznaje jednog besmrtnog stvorenja da, iako mu je dat život određen sudbinom čudovišta, on mora da živi. Izbor je samo da li je taj život obojen atmosferom strave i užasa ili ljubavi? Promena u atmosferi koja film žanrovski odmotava, neraskidiva je sa promenom unutar samog stvorenja. Kako je čudovište više čovek, tako film više napušta stereotipe žanra u okviru kojih se najčešće, i na prvu loptu, zamišlja Frankenštajn i njegov eksperiment.
Kompletna radnja filma prikazana je linearno, a Giljermo pored režije potpisuje i scenario. Bez nepotrebne mistifikacije i komplikovanih rediteljskih rešenja, radnja filma je upakovana kroz jasno ispričanu priču, poput bajke, od početka do kraja, bez preskakanja i manevrisanja u montaži. Ovakav pristup ekranizaciji i pored drugačijeg čitanja jasno poštuje originalno književno delo. U prvom delu narator je Viktor, a u drugom njegova kreacija, i obojica pričaju istu priču iz svog ugla. Upravo dva jasno odvojena dela u filmu daju jednaku naraciju čoveku i čudovištu, a ko od ova dva lika ima više zla u sebi i da li ga uopšte ima, na gledaocu je da presudi. Ovim jednostavnim postupkom dvostruke naracije Giljermo je uspeo da od opšteg motiva stvoritelja i stvorenja, napravi autentičan i upečatljiv film.
Kompletna glumačka postava radovaće se ovogodišnjim nominacijama za Oskara. Pre svega vodeći dvojac Oskar Ajzak i Džejkob Elordi koji je neprepoznatljiv u ulozi čudovišta i zasigurno u jednoj od svojih najzrelijih uloga do sada.
Pored strukture i glumačke ekipe, estetski "Frankenštajn“ je impresivan. Iako smo već odavno navikli da filmovi Giljerma del Tora imaju jasan vizualni pečat, čini se da je ovim filmom opet prevazišao samog sebe. Vizuelno, "Frankenštajn“ je jedno od najimpresivnijih ostvarenja godine. Snimljen na lokacijama u Škotskoj, Kanadi i Engleskoj, film kao da na estetskom nivou priča posebnu priču, poput slikarskog ostvarenja. Kinematografija Dena Lousena osvetljava i spaja kontraste, svetove hladnih laboratorija i prelepih pejzaža. Scenografija i kostimi oslanjaju se na estetiku ranog XIX veka, ali u sebi nose i futurističke elemente, čineći da film deluje istovremeno i istorijski i savremeno. Zbog neverovatne estetike ostaje žal što ovakvo ostvarenje nije imalo komercijalnu bioskopsku distribuciju, već je široj publici premijerno prikazan na Netfliksu.
Da je ovaj film režirao bilo ko drugi, verovatno bi to bila još jedna u nizu besmislenih holivudskih podgrejanih priča. Međutim, kada se setimo "Panovog lavirinta“ i "Oblika vode“ čini se da karijera Giljerma del Tora nije smela da se završi bez "Frankenštajna“. Sa druge strane, odnos između čoveka i njegove kreacije danas se čini vrlo aktuelnim. Reditelj, koji u svojim ostvarenjima konstantno preispituje granice između ljudskog i čudovišnog, nije nikako mogao da pogreši sa najpoznatijim stvorenjem popularne kulture.
Scena
17.11.2025. 10:55
Tom Kruz dobio počasnog OSKARA
Komentari
