"The Playlist“
Gledali smo nov Netflix hit: Kako je nastao "Spotify"
Posle ogromnog uspeha filma "The Social Network“, striming platforme sve više naginju sadržajima koji se bave nastankom velikih tehnoloških kompanija koje su danas sastavni deo svakodnevnog života. Mnogi od njih, ipak, upadaju u zamku kopiranja tematike i elemenata koji su protkani kroz priču o Fejsbuku i njegovom nastanku.
U pričama uvek postoji startap, zasnovan na nezadovoljstvu jednog opsesivnog, harizmatičnog vizionara. Kroz takve sadržaje pratimo uspehe, dokazivanje njegove ideje svetu koji nije spreman da prihvati promenu u tehnološkom okruženju. Na kraju uvek dolazi pobeda, zajedno sa dramatičnim scenama ispunjenja cilja glavnog protagoniste.
Najnoviji "Netfliksov“ hit "The Playlist“, međutim, odvaja se od ovog šablona i predstavlja priču razvoja muzičkog giganta na potpuno drugačiji način. Ova drama u šest epizoda prati vizionara Danijela Eka koji je stvorivši kompaniju i prateću platformu "Spotifaj“ vrtoglavom brzinom došao na vrh muzičke industrije. Međutim, ono što ovu seriju i priču o nastanku "Spotifaja“ razlikuje od ostalih je to što je priča smeštena u Švedsku, a sa tim dolazi i odvajanje od klasične priče o američkom "startapu iz garaže“.
Na početku upoznajemo Eka, kojeg igra Edvin Endre, koji je zarobljen na poslu za koji je prekvalifikovan, a označen je kao nedovoljno obrazovan za rad u "Guglu“. On svoje profesionalne frustracije usmerava na produktivan način kako bi stvorio aplikaciju "Spotifaj“, uprkos široko rasprostranjenim preprekama u svetu muzičke industrije.
Njegov trud i rad kulminira veličanstvenim govorom o slobodnom i besplatnom slušanju muzike na samo nekoliko klikova. Da je u pitanju američka serija, verovatno bi se priča tu završila, međutim ova serija pravi oštar zaokret i otkriva da do tada prikazana bajkovita priča o uspehu uopšte nije realna.
Ton priče odmah poprima mnogo zanimljiviju dimenziju. Svaka epizoda serije ispričana je na način tako da se sa ostalima uklopi u narativ o uspehu i trijumfu jedne programerske vizije. Kroz spektar epizodnih likova, ova serija nam pokazuje različite motivacije i ciljeve ljudi u muzičkoj industriji i kako oni mere rizike i benefite upuštanja u nove poslove.
Druga epizoda govori o muzičkom izvršnom direktoru koji, prestravljen smerom u kojem ide muzička industrija, odlučuje da sklopi dogovor sa "Spotifajem“, uprkos brojnim ličnim dilemama oko takvog poslovnog poteza.
Kroz ostale epizode upoznajemo pregršt ljudi, od programera koji radi na razvoju aplikacije sa željom da je učini boljom nego ikada, preko advokata koji sklapa dogovore sa izdavačkim kućama do čoveka zaduženog za kontrolu finansija. Očigledno je da se serija nije zaustavila na običnoj priči o uspehu jednog čoveka i njegovog projekta, već nastoji da prikaže koliko ljudi i njihovog truda je potrebno da bi se ovakav projekat podigao na noge i uspeo u okrutnom svetu tehnološkog razvoja.
Može se videti zašto su producenti želeli da na ovakav način pristupe seriji. Glavni lik, Ek, nije u istom rangu sa, na primer, Markom Zakerbergom ili Stivom Džobsom. Predstavljen je u mnogo humanijem svetlu, pa je gledaocima lakše da ga razumeju. Deo razloga zašto deluje tako je sigurno manjak okrutne psihodrame, koju često srećemo u ovakvim biografskim ostvarenjima i koja je sastavni element koji priču gura napred. Scenaristi i producenti uradili su odličnu stvar kada su odlučili da narativ podele između svih ključnih likova koji su doprineli razvoju ove platforme jer je to na kraju priču učinilo ubedljivijom i manje bajkovito nestvarnom.
Međutim, ovakav pristup narativu ima i pomalo dosadnu stranu. Ukoliko se u celoj epizodi ne događa ništa bitnije od prepirke oko najsitnije funkcije u aplikaciji, pažnja onoga ko je gleda počinje da luta.
Neosporivo je da su neke epizode jednostavno jače od drugih, kao na primer ona koja nastoji da rast "Spotifaja“ stavi u širi kulturni kontekst, sa prikazom muzičke industrije koja je na pragu kolapsa, dok izdavačke kuće očajnički traže rešenje za svoje nevolje.
Baš u tom trenutku Ek se pojavljuje sa svojom novom aplikacijom i ukazuje im na to šta budućnost muzike donosi. Sigurno je da postoji disbalans u narativu jer tako važne elemente priče stavlja u jednu epizodu, dok se ostale u poređenju sa njom čine praznjikavo.
"Spotifaj“ je jedna od onih aplikacija koju većina koristi iz nužde, a ne raduje se posebno njenim novitetima. Usled zasićenosti tržišta i pogodnosti koje pruža na samo nekoliko klikova, mnogi su voljni da ignorišu činjenicu da ova platforma ne vrednuje muzičare čiju muziku drži u svom katalogu.
Međutim, kako se došlo do takvog stanja, ako znamo iz ove priče da je osnovna ideja aplikacije bila da spase propadajuću muzičku industriju i da umetnicima donese nove šanse za uspeh?
Danijel Ek, koga vidimo na kraju serije, pretvorio se u krhku i otuđenu osobu, pomalo podsećajući na legendarni lik Čarlsa Fostera Kejna, kojeg je stvorio veliki Orson Vels. Izolovan je bogatstvom do te mere da je izgubio iz vida svoju prethodnu viziju o tome šta je "Spotifaj“ trebalo da bude. U ovom momentu disonance između originalne ideje i realnosti koja je skrenula sa puta upoznajemo i muzičara koji jedva sklapa kraj s krajem živeći od komisija sa muzičke striming platforme. Njegov lik predstavlja izuzetno važan element priče, on je otelotvorenje realnosti koja se potpuno odvojila od prvobitne ideje stvaraoca ove platforme, međutim on se u narativu zadržava mnogo kraće nego što bi trebalo.
Kraj serije donosi potpuni šok, koji morate sami videti kako biste ga ocenili, a na kraju krajeva, ovo ostvarenje, uprkos svojim različitostima je još jedna u nizu priča o vizionarskom startapu koji je u nekom momentu potpuno izgubio moralni kompas i smer u kojem je originalno želeo da ide. S ovom serijom "Spotifaj“ se pridružio elitnom klubu tehnoloških firmi koje imaju sopstvenu biografsku sagu, a čini se da je do zatvaranja magičnog kruga ostalo samo da sačekamo da "Netfliks“ napravi dramu o samom sebi.