Scena
12.02.2025. 11:47
Scena
13.02.2025. 18:25
Srećko Milovanović
Intervju
Fuad Tabučić: "Za krizu umetnosti, krivi su sami umetnici"
Glumca Fuada Tabučića javnost u Srbiji već gotovo dve decenije zna kao zeta Radenka, lika iz sada već kultne serije Radoša Bajića "Selo gori, a baba se češlja“. Iako je ovom ulogom stekao veliku popularnost, Fuad Tabučić je dosadašnju karijeru posvetio i filmu i pozorištu, kao i radu za najmlađe.
O glumi, pozorištu, radu sa legendama našeg glumišta, ali i o ulozi i seriji koja ga je proslavila u intervjuu za nedeljnik "Ekspres“ govori glumac Fuad Tabučić.
Prošlo je gotovo 20 godina od početka emitovanja serije "Selo gori a baba se češlja“, ali publika Vas i dalje pamti po ulozi zeta Radenka. Kako ćete Vi pamtiti tu seriju i svoj lik u njoj?
"Ta serija bila je moj izlazak iz anonimnosti i prvi susret sa jednim tako velikim projektom. Pre svega je to bila za mene velika škola glume pred kamerom jer se čitava serija radila filmski, sa jednom kamerom, sa puno dublova, polako. Jedna epizoda se radila desetak dana, zato je i rezultiralo takvim kvalitetom. A sa druge strane, imao sam čast da sedim za istim stolom i jedem pasulj sa kobasicom i slušam neverovatne priče Dragana Nikolića, Olge Odanović, Ljiljane Stjepanović, Milorada Mandića Mande, Mirka Babića i mnogih drugih bogova glume za mene, kako tada tako i sada.
A lik tog divnog, dobrog čoveka koga sam igrao mi je doneo toliko radosti i moram priznati uživanja, kada me i dan-danas ljudi zaustavljaju na ulici i sa puno poštovanja me pozdrave, požele neku fotografiju ili se samo jave. Publika uvek identifikuje glumca sa ulogom koju igra.“
Kakve uspomene nosite na saradnju sa legendarnim Radošem Bajićem?
"Radoš Bajić me očinski vodio kroz svaku scenu i sa bezgraničnim strpljenjem čekao da pokažem očekivani rezultat. Sa puno pažnje je nadograđivao moje krhko znanje o glumi pred kamerama i moje neiskustvo. Puno vremena provodili smo zajedno na setu i nekako smo postali prava porodica, sa svim manifestacijama tog odnosa.“
Imali ste zapažene uloge i u filmovima "Kleveta“ i "Sistem“. Tu je publika imala prilike da Vas vidi i van žanra komedije?
"Proteklih godina, sem rada ovde u Srbiji na sedam ili osam filmova i šest ili sedam serija, nisam baš vodio evidenciju, dosta sam radio sa stranim produkcijama i ono što mi je interesantno uvek su me videli kao glumca za negativne likove. Moram priznati da sam uživao u tim ulogama, one uvek glumcu daju mnogo više prostora i sredstava za igru nego ovi fini, smerni likovi. Imam tu sreću da me reditelji vide u raznim žanrovima i da me nisu svrstali u samo jedan fah. Uskoro nas očekuje i televizijska premijera jednog sitkoma u kome sam dobio prostora da pokažem i sklonost ka komediji, pa ćemo videti da li će se to dopasti publici.“
Scena
11.02.2025. 08:35
U susret Oskaru: Revija nominovanih filmova
Kakve planove imate u narednom periodu kada je reč o pozorištu i pozorišnim ulogama?
"U prethodnom periodu sam dosta radio u pozorištima van Beograda kao glumac i kao reditelj i imao sam čast i zadovoljstvo da budem deo dosta velikih i značajnih projekata. Naročito sam ponosan na Balkansku pozorišnu trupu ARA, koju sam pre ravno 20 godina osnovao sa kolegama sa klase, koja evo živi i dalje, i negde sam je repertoarski pomerio ka angažovanom pozorištu, gde se sa divnim koleginicama i kolegama bavimo temama nasilja, nasilja nad ženama, vršnjačkim nasiljem, borbom protiv alkoholizma, narkomanije i svih drugih pošasti našeg društva. Planovi su mi vezani prvenstveno za trupu, a čeka me i nekoliko projekata u Narodnom pozorištu ’Sterija’ u Vršcu i u Beogradu.“
Veoma je zapažena bila i predstava za decu "Put oko sveta“ koju ste Vi režirali i u kojoj tumačite glavnu ulogu. Kakvo je iskustvo raditi za najmlađe?
"Da, to je jedna u nizu predstava koje sam radio sa svojom trupom. Iskustvo je nezamenljivo, pogotovo za mladog glumca, kakav sam bio kada sam počeo da radim sa decom i za decu. Stati pred tri stotine dece i držati im pažnju 50 minuta je veliko iskušenje i tu se glumac ’prekali’, oslobodi stida i stega pred publikom, jer jedino svojom duhovnom slobodom i iskrenošću možemo da navedemo decu da nas prate i saučestvuju u onome što mi radimo na sceni. Odrasli će predstavu, kakva god da je, iz pristojnosti odgledati do kraja, čak i nagraditi mršavim aplauzom čak i ako im se ne dopada, a ja još verujem da u pozorište dolaze pristojni ljudi. Deca su mnogo iskrenija i kod njih nema lažnih manifestacija oduševljenja ‒ ili jesi ili nisi.“
Kako pamtite detinjstvo u Tuzli gde ste rođeni 1976. godine?
"U Tuzli i Živinicama proveo sam prvih devet godina života, rekao bih najsrećnijeg dela svog ranog detinjstva, gde pamtim onu pravu Bosnu punu ljubavi, topline, prijateljstva, tolerancije, gde te niko ne pita kako se zoveš, već se samo gleda kakav si čovek. Iz ove perspektive mi to sad izgleda kao da sam bio na nekoj drugoj planeti. U dvorištu zgrade sam vreme provodio sa prijateljima, jednim Draganom i jednim Sinišom, uživali smo u kolačima za sve pravoslavne, katoličke i islamske praznike. Komšije su svakog vikenda zajedno roštiljale na dvorištu, često mesa nije bilo, ali se baci poneki krompir i paprika na vatru, važno je bilo druženje i srce ljudsko, sve ono što je danas, čini mi se, u deficitu.“
Koji je to bio trenutak kada ste shvatili da će gluma postati Vaš životni poziv?
"Svoju mladost posvetio sam sportu, karateu, gde imam majstorsko zvanje ’drugi dan’, a i imao sam ozbiljne takmičarske rezultate. To mi je bila glavna preokupacija sve do jedne teške povrede skočnog zgloba gde se moja sportska karijera završila.
U to vreme u Trsteniku, mestu gde sam živeo od svoje desete godine, u amaterskom pozorištu su radili predstavu ’Let iznad kukavičjeg gnezda’ i tadašnja upravnica me je pozvala da statiram u predstavi. Spletom raznih okolnosti, kako to već u pozorištu biva, jedan od glavnih glumaca je morao da izađe iz predstave i njegova uloga je dodeljena meni. Kažu da sam bio dobar u tome i reditelj predstave Slobodan Ćustić je predložio da probam da upišem Akademiju, iako sam tada bio apsolvent na Mašinskom fakultetu. Presudan je bio trenutak na premijeri te predstave, kada se scena otvorila, reflektori upalili i ja sam osetio neverovatan mir, obuzimao me je predivan osećaj pripadanja tom prostoru i tada sam u potpunosti osvestio tu svoju želju. Sve dalje je, što se kaže, istorija.“
Scena
11.02.2025. 05:05
Mogli su da postanu VELIKE ZVEZDE, a onda su NESTALI PREKO NOĆI
Scena
10.02.2025. 08:05
NOVE SEZONE kultnih serija, koje ćete SIGURNO gledati ove godine
Da li je lako biti umetnik u svetu u kojem je prave umetnosti sve manje?
"’Kriza umetnosti’ je otkad je i same umetnosti. Ona je uvek bila razumljiva i prihvatljiva odabranima, onima koji mogu da je suštinski razumeju. A za ovo danas mislim da su krivi pre svega sami umetnici i oni koji se tako predstavljaju, nazivajući umetnošću sve i svašta, zaboravljajući da je naš osnovni zadatak (ako sebe mogu i smem nazvati umetnikom) da tu umetnost u različitim formama približimo ljudima, široke mase učinimo našom publikom, iskrenošću, majstorstvom, inspiracijom, talentom, veštinom i svim onim što garantuje kvalitet umetničkog dela. Danas nam je lakše da podilazimo publici i da joj nudimo ono na šta će pristati dobro da plati. Nismo dovoljno uporni i dovoljno borbeni, kao da smo prestali da verujemo u ono što radimo.“
Može li veštačka inteligencija da preuzme posao pravim glumcima na filmu i na pozorišnoj sceni?
"Verujem da će pokušaja biti, ali da još dugo veštačka inteligencija neće moći da pruži ono što može živa ljudska reč, pokret, misao, emocija…“
Da li su televizijske serije danas preuzele primat kod publike nad filmovima?
"Danas je praviti serije daleko isplativije, a bogami i gledanije, jer su serije dostupne široj publici od televizije pa do raznih platformi i sajtova. Ali ništa ne može zameniti taj osećaj u mraku bioskopske sale, dok gledamo to veliko platno ispunjeno filmskom magijom i još ako je pored nas voljena osoba... To je zaista nezamenljivo!“
Komentari
