GRMLJAVINA RATA: Prokofjev – muzički genije i njegov ples vitezova

GRMLJAVINA RATA: Prokofjev –  muzički genije i njegov ples vitezova


Ruski kompozitor Sergej Prokofjev zauzeo je 13. januara 1945. godine podijum u Velikoj sali Moskovskog konzervatorijuma kako bi izveo svetsku premijeru Simfonije br. 5. Drugi svetski rat besneo je od 1939. godine, a ovo je bila prva simfonijska kompozicija koju napisao u 14 godina. U trenutku kada je Prokofjev podigao palicu, napolju je počela artiljerijska paljba. Pauzirao je dok se grmljavina nije smirila, a zatim je nastavio s programom.

Nakon koncerta, publika je saznala da je topovska paljba obeležila prelazak Crvene armije kroz poljsku Vistulu na putu za Nemačku. Do maja te godine rat u Evropi je završen.

Na današnji dan 1953. godine umro je ruski kompozitor i pijanista Sergej Sergejevič Prokofjev, jedan od najoriginalnijih muzičkih stvaralaca XX veka, koji je u svom delu uspešno asimilirao rusko muzičko nasleđe i moderan muzički izraz.

Živeo je u Evropi i SAD od 1918. godine, a vratio se u otadžbinu 1932. U njegovoj originalnoj muzici prepliću se kompozicione tehnike, prožete ruskom nacionalnom muzikom.

U njegovom opusu od 138 dela izdvajaju se Peta simfonija i balet “Romeo i Julija”. Komponovao je i muziku za filmove Sergeja Ejzenštajna “Aleksandar Nevski” i “Ivan Grozni”. Među najpoznatijim delima su: opere “Zaljubljen u tri narandže”, “Rat i mir”, “Plameni anđeo”, simfonijska bajka “Peća i vuk”, baleti “Romeo i Julija”, “Pepeljuga”, “Priča o kamenom cvetu”…

Sergej Prokofjev je počeo da komponuje sa deset godina, a studije je počeo 1904. na Sankt Petersburškom konzervatorijumu. Studirao je klavir, kompoziciju i instrumentaciju kod profesora Nikolaja Rimskog-Korsakova. Tokom studija komponuje dela koja mu donose pozitivne kritike usled inovativnog pristupa. Od 1913. do 1915. putovao je po Francuskoj, Engleskoj, Rimu i Švajcarskoj, a onda kroz Sibir do Japana i SAD.

Posle izbijanja Oktobarske revolucije živeo je u emigraciji u Parizu, SAD-u i Nemačkoj. U tom periodu komponovao je operu Zaljubljen u tri pomorandže (1919), Vatreni anđeo (1927), balete Bludni sin (1928), Na Dnjepru (1930), simfonije 2, 3 i 4. Sarađivao je u Parizu sa Ruskim baletom. Nastupao je kao pijanista po celoj Evropi, a 1932. vratio se u Rusiju.

Komponovao je 1935. svoje najpoznatije baletsko delo “Romeo i Julija”. U vreme Drugog svetskog rata nastalo je i jedno od njegovih najboljih dela, Šesta simfonija es-moll. Posle rata, vlasti su bile sumnjičave i kritički raspoložene prema Prokofjevu, tako da se on uglavnom povukao iz javnog života.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar