INTERVJU ĐORĐE MILOSAVLJEVIĆ: Prestonica i palanka ne mogu jedna bez druge

INTERVJU ĐORĐE MILOSAVLJEVIĆ: Prestonica i palanka ne mogu jedna bez druge


Društvo poput srpskog, moglo bi se reći, nepresušni je izvor inspiracije za scenariste, bez obzira na to za koji bi žanr da se opredele. „Mesa“ kao da uvek ima i za komediju i za tragediju, za trilere i romantične priče, za istorijske drame, fikcije… Pitanje je samo na koji način će scenarista sve to uspeti da uobliči tako da publici bude prihvatljivo, blisko. Ako je suditi po tome kako su prošla neka od poslednjih ostvarnje ispod kojih je potpisan kao scenarista, reklo bi se da Đorđe Milosavljević nema taj problem. Ovaj dramaturg, scenarista, reditelj i kritičar stoji iza mnogih ostvarenja koja su poslednjih godina privukla pažnju i piblike i kritike.

To su, na primer, serije „Koreni“, Čizmaši“, „Vere i zavere“, „Sva ta ravnica, Jagodići“, filmovi „Neprijatelj“, „Ples u tami“, „Ustanička ulica“, „Konji vrani“, „Jesen stiže, dunjo moja“, „Apsolutnih sto“, „Nebeska udica“… Režirao je i filmove „Točkovi“, „Mehanizam“ i „Ringeraja“.

Milosavljević je autor dramskih tekstova, dva romana, piše scenarija za stripove i profesor je Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu.

Ovih dana počinje sa emitovanjem još jedna njegova serija, „Švindleri“, a na Prvom programu RTS-a već nedeljama se emituje „Tajkun“, u kojoj Dragan Bjelogrlić tumači lik biznismena Vladana Simonovića, kojem neko radi o glavi.

Djordje Milosavljevic 2[1]

Na početku razgovora za „Ekspres“, Milosavljević objašnjava koliko je bio težak lik Simonovića.

“Vladan je po godinama tek nešto stariji od mene, ali je po svemu ostalom, rekao bih, moja sušta suprotnost. To ima i svoju dobru stranu – sve to što vam je strano u nečijem karakteru, uvek je intrigantno i zanimljivo. Pišući o Vladanu imao sam utisak da pišem o nekom izgubljenom starijem bratu, sa kojim sam u životnom raskoraku i neoprostivoj svađi, i sad pokušavam da ga i pred sobom i pred drugim opravdam, da ga nekako razumem”, kaže Milosavljević.

Koga ste imali u glavi kada ste stvarali Vladana, dete iz ruralne sredine, koji postaje jedan od najbogatijih ljudi u zemlji? Da li je on neka vrsta kompilacije više tajkuna?

“Da, Vladanova profesionalna i životna iskustva svakako imaju brojne dodirne tačke sa biografijama nekih od poznatih poslovnih ljudi, koji su, pravedno ili nepravedno, dobili etiketu tajkuna. Rekao bih da to čak nije bila ni stvar mog izbora – ako zamišljate nekog ko je opstao u Vladanom poslu, od devedesetih godina prošlog veka do danas, neka iskustva i neke odluke izgledaju neizbežne.”

Prva asocijacija koju izaziva reč tajkun je kriminalac, neko ko je do bogatstva došao na nepošten način. Vaš tajkun na prvi pogled ne izgleda tako, ljudima je čak i žao što mu neko namešta. Čini se da ste uspeli u nameri da on bude lik kojeg „mrzimo da volimo”.

“To je bio glavni scenaristički zadatak – ne kriti od publike ono što Vladan jeste, čovek koji je svoje bogatstvo stekao korupcijom i zloupotrebama, a sa druge strane publiku zainteresovati za njegovu sudbinu, motivisati je da sa takvim junakom, uprkos svemu, saoseća. Vladan se doslovno bori za vazduh i mislim da ga to čini bliskim svakom gledaocu neopterećenom predrasudama ili predubeđenjem – ko god da je u životnoj opasnosti, u nama mora, ili bar treba, da izazove neko saosećanje. Tu je takođe i problem roditeljstva, sa kojim se Vladan suočava, i kao otac i kao sin. Kad god pokuša da se približi svom ocu i svom sinu, on biva odgurnut – on prosto ne zna šta da uradi i koje reči da upotrebi da bi postao bliži osobama do kojih mu je najviše stalo. Mislim da je ta životna situacija nešto što svako od nas može da razume, ili zbog čega može da brine i saoseća.”

Da li ste za druge likove tražili uzore u stvarnom životu?

“Da, u ovakvoj vrsti priča morate da posegnete za stvarnim događajima ili likovima. Čak i oni likovi koji se u ’Tajkunu’ samo spominju, ili jedva da se vide – poput Ksenijinog oca ili portira u ’Dunavu’ – inspirisani su stvarnim likovima.”

Vrlo je upečatljiv lik tužiteljke Jovane Nestorović, žene koja gazi sve pred sobom kako bi došla do cilja. Zbog čega je neophodna njena ponekad veoma istaknuta vulgarnost?

“Ne bih rekao da je Jovana vulgarna, mislim da nju posao i okruženje neminovno teraju na dozu vulgarnosti, koja joj pomaže da u takvom poslu i okruženju preživi i pliva dalje. Ona jeste ambiciozna, ali ne smatram ni da to treba da je učini negativcem – za mene to svakako nije bila. Jovana, u stvari, ima veliku dozu prikrivene ranjivosti, koja će se otkriti u drugoj polovini serije. Da ne otkrivam previše, ona će naći načina da tu sopstvenu ranjivost prevaziđe.”

Djordje Milosavljevic 3[1]

Šta je bio najveći izazov kada ste pisali „Tajkuna“?

“Imao sam veliku podršku produkcije u celom procesu, a najveći izazov svakako je bio spojiti zajedničke energije, filmske i umetničke sklonosti, pa ako hoćete i životno ’vjeruju’ glavnih autora celog projekta. Pogotovu je to bilo bitno na liniji koja je spajala mene kao scenaristu, Mišu Terzića kao reditelja i Dragana Bjelogrlića kao glavnog glumca. Na sreću, postojalo je mnogo dobro volje sa sve tri strane, pa je i taj, objektivno, najsloženiji izazov prošao dosta bezbolno.”

U seriji se bavite vezama između policije, tužilaštva, podzemlja, krupnog kriminala, korupcijom, kompromitacijom… Reklo bi se da Vam današnje društvo samo nudi inspiraciju za rad. Koliko je ipak teško sve to uobličiti tako da ne izgleda banalno?

“To je sigurno glavni problem. Mislim da je postao zajednički trud svih nas, i mene kao scenariste i cele ekipe i produkcije – da ovu priču izdignemo iz banalnosti kojoj robuje naša svakodnevica, i da je učinimo u ljudskom i umetničkom smislu univerzalnom. Verujem da smo u tome u potpunosti uspeli.”

Da li ste imali i nekog specijalnog savetnika koji bi Vas vodio kroz finese svih tih mračnih poslova i veza?

“U eri interneta, informacije i dezinformacije izgledaju sveprisutne. U tom smislu bavio sam se svojim istraživanjem. Specijalni savetnici, kako ste ih dobro krstili, imaju tendenciju da postanu specijalni mučitelji – najčešće iz potrebe da sopstveno iskustvo i sopstveno viđenje nameću tuđim pričama.”

Kakve su prve reakcije na seriju? Da li Vam se javljao neko ili ste od nekoga čuli da su se neki u njoj prepoznali?

“Tajkun’ je uspeo da osvoji novi termin za serijski program namenjen najširoj publici – ponedeljak u osam, RTS – i to je veliki uspeh, kojim smo zadovoljni i produkcija i ja. Ima u tom smislu sjajnih reakcija – a ima, naravno, i bizarnih gluposti. Najzabavnija je bila reakcija jednog telohranitelja, navodno službenika visokog državnog funkcionera, koji je napao seriju jer, pod jedan, Vladan nema telohranitelja, što je po njemu nezamislivo, a pod dva, onaj grbavi ne bi mogao nikog da ubije – tako je nekako napisao, sve velikim slovima i bez zareza, taj tip voli da se dere, valjda mu to ide uz posao. Internet je dao slobodu izražavanja svakome ko poželi da urla,
što je nekad zabavno, a uglavnom gnusno.”

Istakli ste da je velika stvar što je priča, poput ove iz “Tajkuna”, realizovana na ozbiljan i beskompromisan način. Da li to znači da je bilo pritisaka da određeni kompromisi budu napravljeni? Ko je to tražio i zbog čega?

“Ne, nije bilo takvih pritisaka, niti bih se na njih obazirao. Pričajući o beskompromisnosti, mislio sam pre svega na ambiciju produkcije da seriju uradi na najbolji mogući način, odnosno da ceo proces tretira sa potpunom predanošću i ozbiljnošću od početka do kraja. A to jeste retkost, pogotovu u našoj produkciju, koja je često osuđena na pojednostavljenja, skraćenja i redukciju, u svakom mogućem smislu.”

social-network-post-1920x1080-3-710x399

U poslednje vreme dosta je ulagano u snimanje serija i filmova. Koliko će pandemija virusa uticati na domaću filmsku i serijsku produkciju?

“Trenutno sve jeste stalo, ali mislim da će se globalno rast ove produkcije nastaviti. Opet, da bi filmska i televizijska produkcija mogle da napreduju, neophodan je ekonomski rast, a on trenutno izgleda zagubljen i zarobljen negde u genu virusa. Ako bismo baš hteli da se igramo sa prognozama, mogli bismo da kažemo, otprilike, kvantitet produkcije će nastaviti da raste, ali će produkcioni kvalitet biti skromniji i ograničeniji.”

Pisali ste scenarije za neke od najgledanijih serija koje su emitovane poslednjih godina. Šta je ključno za uspeh serije?

“To niko ne zna. Kao što je rekao pokojni Sidni Polak, da se to zna, i da još može da se objavi kao recept, svi bi autori bili uspešni, a svi producenti bogataši. Mislim da se svaki put radi o specifičnim okolnostima, koje pomognu, olakšaju i omoguće da priča nađe svoju pravu publiku.”

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa…

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar