INTERVJU JOVANA STOJILJKOVIĆ: Nisam glumica urbanog repertoara

INTERVJU JOVANA STOJILJKOVIĆ: Nisam glumica urbanog repertoara

Foto: Emilija Gajic


Godinama smo uporno gledali reprize, a onda su napokon na male ekrane stigle nove serije. I sa njima nova generacija glumaca. Harizma mladih ljudi ume da bude zarazna, a jedna od njih, Jovana Stojiljković kaže da je večita dilema umetnika sada i njihova prekretnica. Kako bez foliranja ostati svoj, biti spreman da nisi uvek najbolji, ali ne odustajati od prepoznavanja najboljeg glumca u sebi.

Jedna ste od najangažovanijih glumica u svojoj generaciji, da li je teže izboriti se za ulogu u pozorištu ili na televiziji?

“Mislim da je i jedno i drugo podjednako teško i lako. U suštini, najvažnije je da kao mlad glumac, još od studiranja na Akademiji, radiš na sebi, istražuješ, posmatraš, napreduješ svakog dana. Rad je najvažniji, bez toga se talenat gubi jer nije samo on dovoljan. U svakoj umetnosti je tako. Naravno, nije lako dobijati uloge na kastinzima, a ja sam sigurna da je, pored marljivosti koju sam od studentskih dana negovala, jako važan faktor za moj uspeh i sreća. Da se sve poklopi, da reditelji baš mene žele za neku ulogu. Ne mogu tačno da odredim šta je teže, dobiti ulogu u pozorištu ili na filmu ili televiziji, ali trenutno se na godišnjem nivou više radi televizijskih serija nego pozorišnih predstava, tako da mislim da ima više posla za mlade glumce.”

Bili ste oduševljeni kada ste dobili ulogu Sofke na sceni Narodnog pozorišta, ali publika Vas ipak više doživljava kao glumicu urbanog repertoara. Gde vidite sebe u pozorišnom repertoaru, a koje su Vaše ambicije kad je reč o televiziji?

“Jesam, jako me je obradovao poziv Milana Neškovića da baš ja igram Sofku u predstavi „Nečista krv”. Ja sebe ne doživljavam kao glumicu urbanog repertoara. Posebno ako govorimo o pozorišnom repertoaru, jer to su najrazličitiji žanrovi, pisci i režije. Što se filma i televizije tiče, uglavnom su to bile savremene priče na temu današnjeg društva, ali i tu sam imala sreću da više puta odigram uloge koje su iz epohe. Tako da nemam određeno šta želim na nivou urbanog, odnosno savremenog ili epohe. Najvažnije mi je kakav je sadržaj i ko su ljudi sa kojima ću sarađivati. Do sada sam, srećom, uradila možda više projekata u odnosu na moju generaciju, ali i dalje ne smatram sebe ostvarenom u smislu kakva sam glumica. Samokritična sam, tako da se uvek trudim da budem bolja u odnosu na prethodno i da ne uđem u manir ili fah nekih uloga. A ovo je samo početak. U glumi je najvažnije trajati.”

 Foto: Emilija Gajic

Foto: Emilija Gajic

Šta je presudno za popularnost domaćih TV serija?

“Sadržaj, odnosno tema i način na koji je obrađena, režirana. Naravno, i glumačka ekipa i svi ljudi iza kamere koji su važni i presudni za svaki detalj koji možda oko gledaoca ne percipira odmah, ali mu daje punoću kadra. Sve je važno. Ovaj posao je kolektivan, dobar tim je presudan za dobar uspeh. Ali ukoliko bih morala da izaberem jednu najvažniju stvar zbog koje će svi učesnici dati svoj maksimum i potencijalno imati uspeha u tome, to je, kao i u svemu, dobra ideja!”

Kakve uloge ne prihvatate? Koliko je važan scenario, a koliko Vam je bitno ime reditelja?

“Postoji više stvari koje utiču na našu odluku kada govorimo o prihvatanju poslova. Pored umetničkih okvira i izbora, postoji i onaj egzistencijalni nivo, tako da razumem odluke koje se iz tog razloga donose. Glumci žive od posla, hrane svoje porodice. Srećom, mlada sam, i do sada sam uvek radila ono što je pripadalo mojim umetničkim ukusima i glumačkim potrebama. Ne znam koja bi to uloga bila koju sigurno ne bih radila, verovatno neka koja se ponavlja sa nečim što sam već igrala. A kada su izbori u pitanju, važan je scenario, mada ukoliko je reditelj sjajan, onda zajedno možemo i nešto manje dobro napisano učiniti boljim. Teško je odrediti da li je samo jedno ili drugo. Autor, a to je uglavnom reditelj, najviše određuje u kom smeru će ostali sektori funkcionisati, tako da u razgovoru sa njim ili njom odmah vidite da li je to nešto u čemu biste učestvovali.”

Jednom ste izjavili da u životu nipošto ne treba pristajati na uloge koje nam drugi nameću, da li takav stav imate i kad je reč o ulogama u pozorištu i na televiziji? Koliko je to realno ako želite da se održite među najangažovanijim glumcima?

“Mislim da je sloboda izbora vezana za sve u životu i da je jako važna. A što se uloga tiče, naravno uvek treba osluškivati sebe i znati razlog zbog čega nešto radiš. Koji god bio ako si ti u redu sa tim. I ne razmišljati u koju kategoriju angažovanosti spadaš, ne treba juriti za tim. To je nešto što glumca preoptereti i tera ga da vodi unutrašnji monolog u potpuno suprotnom pravcu od onog koji je njemu neophodan za bavljenje glumom. Mnogi su to rekli, a ja mislim da je tačno, gluma je maraton. Samim tim, teško je opstati u tom trajanju na duge staze, važno je takmičiti se i osvajati manje trke. A čak i ako se osvoji jedna, uvek će neko dobiti sledeću i tako sve u krug. To je neka prirodna, kosmička raspodela u koju ja verujem.”

Uloga u filmu „Panama” odvela Vas je u Kan. Kako ste doživeli crveni tepih u poređenju sa svakodnevicom našeg glumišta i koliko naš film može da animira evropsku publiku?

“U tom trenutku sam imala 23 godine i premijeru filma u kom prvi put igram glavnu ulogu. Bila sam jako srećna i uzbuđena. Međutim, volela bih da mi se desi odlazak na tako veliki festival i u godinama kada bih vreme koje provodim tamo i učešće mogla bolje da organizujem. Verujem da naš film može da animira evropsku publiku. Tako je i kod nas, u obrnutim ulogama. Sećam se da je „Panama” na premijeri tamo izazvala sjajne reakcije. Što se učešća na velikim evropskim festivalima tiče, autori dok snimaju ne smeju da imaju opterećenje da je film za festival, već za gledaoce. Naravno, važno je i koja je tema festivala, na taj način selektori i biraju filmove, ali kvalitet je uslov svega.”

Na Filmskom festivalu u Sarajevu pre nekoliko godina nagrađeni ste za ulogu Dunje u filmu “Grad”, ove godine ste u žiriju ovog festivala. Na ovim prostorima se godinama prave veoma dobri kratkometražni filmovi, ali uvek izostaje veće interesovanje publike i medija. Kako Vi doživljavate kratki metar, koliko su takve uloge za Vas izazov?

“Na festivalu “Youth Sarajevo” dobila sam nagradu za kratki film, a na smotri u Sarajevu učestvovala sam sa filmom “Panama” u glavnoj selekciji i te godine bila član Talent Campusa (programa za mlade talente koji traje tokom svih dana festivala). Prošle godine smo imali premijeru prve četiri epizode serije “Jutro će promeniti sve” i bilo mi je drago da budem ponovo gost festivala. A ove godine sam član žirija. Eto, taj poziv me je obradovao. Volim taj festival, zbog različitih povoda sam bila učesnik, a sada u novoj ulozi koja je meni pored odgovornosti i veliku čast. Što se kratkog metra tiče, ti filmovi su izuzetno važni. Nažalost, nemaju toliko interesovanje za gledanje kao dugometražni film, ali pamtim neka sjajna rediteljska, ali i glumačka ostvarenja u kratkim filmovima. Obično je to put kojim reditelji sebe mapiraju i dokazuju pre nego što dobiju sredstva za debitanstski dugometražni. Ili jednostavno imaju sjajnu priča koju je važno snimiti baš u kratkoj formi. Kada su dobre ideja i uloga, rado učestvujem i u takvom formatu.”

Da li Vam je Atelje 212 konačno odredište, ili će u nekoj budućnosti to ipak biti filmska industrija?

“Mislim da je nemoguće tako odrediti sebe. Glumci rade podjednako i u pozorištu i na filmu. Nije važno gde, već šta radiš. Ponosna sam i zahvalna što sam član Ateljea 212, i kada sam se zaposlila pozorište je primilo još petoro sjajnih mladih glumaca. Na nama je da sačuvamo kvalitet te ustanove koja nas je odavno zadužila. Ali, moj pristup je takav u svakom pozorištu u kom igram. Mislim da su sva podjednako važna i drago mi je kad imam priliku da stanem na različite scene. Kada predstava počne, svaka dobije isti smisao i univerzalnost kako za publiku, tako i za glumce. A tako je i sa filmovima, svim produkcijama i svim kolegama. Malo smo mi tržište i zemlja, važno je da svuda i u svemu damo maksimum i tako održavamo kolektivni i lični kvalitet.”

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar