INTERVJU JUGOSLAV PANTELIĆ: Šta ne propustiti iz Kana

INTERVJU JUGOSLAV PANTELIĆ: Šta ne propustiti iz Kana


Uz veliki izbor filmova i toliko frustracije što dan ne traje duže kako bi bilo moguće pogledati više filmova, jedino je moguće zaključiti da je Kan – Kan. Programski, on je susret gledalaca s najnovijim ostvarenjima dokazanih autora i stvaralaca koji započinju obećavajuće karijere. Jedan od meni značajnijih programa Kana sigurno je i njegov klasični program, koji nudi uvid u restaurisane klasike iz čitavog sveta. Od Bačovog „Krunskog svedoka” do Lozijevog „Mister Klajna” sa Alenom Delonom, kome je ove godine uručena Zlatna palma za životno delo

 

Svi koji nešto znače u filmskoj industriji našli su se prethodnih dana u Kanu. Kad 25. maja bude svečano zatvoreno 72. izdanje festivala, prestižna nagrada Zlatna palma biće još jedan povod da, do naredne godine, gledamo neke dobre filmove, polemišemo o novim trendovima u sedmoj umetnosti ili pokušamo da shvatimo šta je žiri video u nekom ostvarenju. Ove godine poslednju reč ima oskarovac Alehandro Injarutu, koji predsedava žirijem.
O utiscima iz Kana, za „Ekspres” govori Jugoslav Pantelić, umetnički direktor Festa.

Kakav je ovogodišnji festival kad je reč o kvalitetu filmova?
“Kao i obično, izbor filmova je toliki da i, ukoliko pogledate šest filmova dnevno, nećete do kraja festivala videti ni deset procenata onoga što biste želeli. Oficijelni i of programi, projekcije na marketu, sve to čini bogatu ponudu festivala, koji i dalje s pravom nosi odrednicu najveći. Ukoliko se fokusiram na do sada viđene filmove iz oficijelnih programa festivala, ocena je veoma visoka s tek nekoliko razočaranja koja nisu potpuna.”

Ko su Vaši favoriti? Koji film izdvajate kao onaj koji treba obavezno pogledati?
“Ukoliko bih morao da izdvojim samo nekoliko naslova, to bi, uz Almodovarov „Bol i slava”, sigurno bili „Portret devojke u vatri” rediteljke Selin Sama, „Beanpole” Kantemira Balagova i „Give Me Liberty” Kirila Mikanovskog. Almodovar je snimio film koji smo dugo čekali. Iskreno i u skladu sa samim nazivom filma, najpoznatiji Španac današnjice suočava nas sa svojim strahovima, a u potrazi za odgovorima na pitanja koja nameće stvaralačka kriza glavnog junaka, vraća nas u period odrastanja, buđenja seksualnosti i kroz dosadašnju istoriju poznatog odnosa s majkom. Nakon briljantnog filma „Girlhood”, Selin Sama kroz izlet u prošlost u svom novom filmu opravdava velika očekivanja. Precizna i topla, Sama dočarava strast na izolovanom prostoru u okolnostima koje joj nisu naklonjene na način koji je svojstven samo velikim autorima. Ruski reditelj Kantemir Balagov nas na sokurovski (Aleksandar Sokurov) način vraća u Lenjingrad 1945, zadirući u do sada retko, odnosno nikako obrađivane teme u toj nacionalnoj kinematografiji. Balagov ovim filmom sebe stavlja u red onih reditelja od kojih u skoroj budućnosti možemo da očekujemo najviše rezultate. Tu je i američki reditelj ruskog porekla Kiril Mikanovski, koji je svojim „Give Me Liberty” publici u Kanu priredio pravi vatromet filmskog suočavanja sa životnim pričama prilično izolovanih marginalaca, čije su egzistencijalne muke predmet ovog izuzetnog filma.”

Kakav je Vaš opšti utisak o festivalu u odnosu na ranije godine?
“Uz veliki izbor filmova i toliko frustracije što dan ne traje duže kako bi bilo moguće pogledati više filmova, jedino je moguće zaključiti da je Kan – Kan. Programski, on je susret gledalaca s najnovijim ostvarenjima dokazanih autora i stvaralaca koji započinju obećavajuće karijere. Jedan od meni značajnijih programa Kana sigurno je i njegov klasični program, koji nudi uvid u restaurisane klasike iz čitavog sveta. Od Bačovog „Krunskog svedoka” do Lozijevog „Mister Klajna” sa Alenom Delonom, kome je ove godine uručena Zlatna palma za životno delo.”

Da li ima zanimljivih debitanata?
“Izdvojio bih dve debitantkinje, a to su Danijel Lesovic, koja se predstavila filmom „Port Authority”, i Mati Diop u filmu „Atlantik”.”

Čija uloga je na Vas ostavila utisak?
“Adel Haenel je u filmu „Portret devojke u vatri” ostvarila izuzetnu ulogu, koja je svrstava u red najozbiljnijih kandidatkinja za izbor najbolje glumica festivala. Mislim i da čitav glumački ansambl Almodovarovog filma zaslužuje najvišu ocenu žirija.”

Koji srpski film bi izdržao konkurenciju u Kanu?
“Postoje domaći filmovi iz ovogodišnje produkcije koji bi bez problema bili konkurentni u programima Kana. Ne bih licitirao s naslovima, ali stojim iza ove konstatacije.”

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar