INTERVJU RADOŠ BAJIĆ: Film o srpskom herojstvu i autodestrukciji

INTERVJU RADOŠ BAJIĆ: Film o srpskom herojstvu i autodestrukciji

foto: Srdjan Stevanovic/Starsportphoto ©


Pre dve godine u medijima se pojavila sitna vest da se proslavljeni glumac i reditelj opet vraća istorijskoj filmskoj temi. Reč je o filmskoj rekonstrukciji spasavanja savezničkih pilota u selu Pranjani ispod Suvobora, koju su komunisti decenijama gurali pod tepih. Sa scenaristom i rediteljem filma Radošom bajićem, ovu ekskluzivnu priču počinjemo pitanjem – kako se odlučio da uđe u ovaj projekat?

“Više od dve godine opsednut sam idejom da snimim film i TV seriju koji će biti inspirisani istorijskim događajem koji je od kraja Drugog svetskog rata sve do demokratskih promena u Srbiji, veoma planski i smišljeno bio skrajnut i gutnut pod tepih od strane komunističkih vlasti. Reč je o katarzičnom periodu u 1944/45. godine koji odslikava jednu od najdramatičnijih epoha u istoriji sprskog naroda. Pod pretnjom nadolazećeg komunizma na krilima Crvene armije, u završnici Drugog svetskog rata, novom podelom sveta uz aminovanje Čerčila i Ruzvelta Jugoslavija je gurnuta u naručje Staljinu – a Srbiji koja je platila najveću cenu namenjena je uloga žrtve. U proleće i leto 1944. SAD i Velika Britanije kreću u realizaciju dogovora sa Sovjetima i izdajnički podlo napuštaju Dražu Mihailovića i okreću se Titu i partizanima. Uprkos tome što biva jasno da Srbija i srpski narod ostaju na milost i nemilost komunistima srpski seljaci sa livade u selu Pranjani podno Ravne Gore, predvođeni Jugoslovenskom vojskom u otadžbini (JVuO) – realizuju najveću pojedinačnu akciju spašavanja američkih i drugih savezničkih pilota u istoriji svetskog vazduhoplovstva. Posle dve godine istraživanja i rada mogu da kažem da smo došli u fazu priprema za snimanje jer su scenariji za film „Heroji Halijarda“ i Tv seriju od 6 epizoda koja će nositi naziv „Vazdušni most“ – gotovi..

Radoš Bajić

Naslov filma je malo američki, za početak da razjasnimo šta je Hilijard?

“Doslovni prevod govori da je „Halijard“ – debelo uže kojim se privezuje sidro broda. Dakle, nema veze ni sa Amerikom, ni Srbijom, ni sa vazduhoplovstvom. Međutim, nakon invazije na Sardiniju, pada Musolinija i ulaska Amerikanaca u Italiju – na širem područiju Barija stacionirala se Petnaesta vazduhoplovna armija SAD, odakle je u proleće 1944. godine krenula da teškim bombarderima koji su preletali Srbiju snažno bombarduje naftna postrojenja u okolini rumunskog grada Ploešćija – koja su bila krucijalni i najveći Hitlerov energetski potencijal za vođenje rata na Istočnom frontu i u celoj Evropi. Po povratku iz tih akcija iz oštećenih i pogođenih aviona saveznički avijatičari su iskakali i padali širom Srbije. Kada su Amerikanci saznali da u planinama Srbije pripadnici Ravnogorskog pokreta i srpski seljaci kriju od Nemaca, štite, čuvaju i gledaju kao najrođenije stotine pilota – organizovana je akcija spašavanja i evakuacije preko 500 pilota pod kodnim nazivom „HALIJARD“.

Pročitao sam scenarij, zanimljivo je da za koscenariste imate značajna filmska i literarna imena Dušana Kovačevića, Đorđe Milosavljević, Strahinja Madžarević. Kako je došlo do te saradnje?

“Čak i ako se ova serija i film nikada ne snime, za šta su u ovom trenutku predpostavke podjednake – rad na ovom projektu će za mene biti nezaboravan i veoma značajan. Zbog činjenice da sam poslednje dve godine svog profesionalnog života posvetio ovoj temi. U okviru produkcije naše kuće „CONTRAST STUDIOS“ radio sam na nekoliko projekata kao scenarista i glumac, ali središni deo svih mojih snova i aktivnosti bio je vezan za rad na „Halijardu“.

Radoš Bajić

Drugi, verovatno značajni razlog je to što sam u radu na scenariju ostvario izuzetnu saradnju sa Duškom Kovačevićem, koji je sigurno naš najveći dramski pisac i sa Đorđem Milosavljevićem koji je osvedočeno jedan od najuspešnijih srpskih scenarista. Ništa manje mi nije bila važna saradnja sa talentovanim autorom i dramaturgom Strahinjom Madžarevićem – čija vizura mladog, savremenog čoveka mi je bila veoma potrebna u stvaranju priče i potrebne emocije koju treba da ima ovaj projekat. Koji mora da bude blizak i razumljiv savremenom gledaocu i budućoj publici. Njihov zajednički doprinos „Halijardu“ je veliki – jer imamo zreo, ozbiljan i nadahnut scenario koji nikoga ko ga pročita ne ostavlja ravnodušnim.”

Zbog čega izražavate sumnju u realizaciju filma i seriji koji tretira jednu tako važnu nacionalnu temu, čiji su tvorci naši najznačajniji autori – uključujući i vas?

“Postoje više razloga zbog kojih sam oprezan u odnosu na realizaciju ovog projekta. Prvo, radi se o za naše uslove veoma skupom poslu. U toku je izrada budžeta i već sada je na osnovu scenarija jasno da će za ozbiljnu profesionalnu produkciju biti potrebno više miliona evra. Čak i ako iz svih izvora redovnog finansiranja, a to su Filmski centar Srbije, RTS, možda Telekom – obezbedimo značajna sredstva, bojim se da to neće biti dovoljno da ovaj izuzetno veliki, težak i odgovoran projekat realizujemo onako kako bi to bilo neophodno. Pokušavamo da za naš projekat zainteresujemo američke partnere, ali naše nade da ćemo uspeti da dođemo do koprodukcije sa tamošnjim producentima su realno tanušne – jer je scenario našeg filma primarno srpski. Kao što je i centralna vizura svih događaja data iz naše duše i iz srpskih očiju. Glavni junak naše priče o„Halijardu“ je srpski narod, koji je kao kolektivi protagonista herojstva, dobročinstva i humanosti – iskušenik velike žrtve i epski tragičar u zloslutnom vremenu razaranja svih nada u sopstvenu budućnost i nacionalni opstanak. Mene takav film i takva serija interesuju, a ne priča o Rambu koju bi na prvu loptu Ameri hteli da vide i da nju ulože neku paru…I na kraju, kada su u pitanju moje sumnje u preduslove za realizaciju „Halijarda“ – suočen sa traumatičnim iskustvom iz serije „Ravna Gora“ nažalost nisam još uvek siguran koliko je u Srbiji sazrela svest o neophodnosti istorijske i civilizacijske distance u odnosu na događaje u srpskoj prošlosti koji su imali tzv „negativnu ideološku konotaciju“. Bojim se da oni partizani i četnici koji i dalje ratuju – udruženo neće biti previše raspoloženi da vide jedan ovakav film? Baš kao što su me udruženo i napadali kada sam probio led sa serijom „Ravna Gora“. Ali, bez obzira na sve što sam naveo – moja ekipa i ja nastavljamo snažno da se borimo za realizaciju „Halijarda“ jer smatramo da nam je on potreban..”

Zbog čega mislite da nam je potreban?

“Potreban nam je jer utvrđuje nacionalni suverenitet nad katarzičnim periodom tragičnih iskušenja kroz koji smo kao narod prošli – i opstali. Da ne bude zabune, da odmah, samom početku istaknem jasno i glasno: Film „Heroji Halijrada“ i serija „Vazdušni most“ neće biti nikakva istorijografska rekonstrukcija događaja koji se zbio pre 75. godina u Pranjanima. Time se naučno bave drugi, istoričari, eksperti, i drugi istraživači, pa čak i filmski autori koji dokumentaristički istražuju validnost i tačnost svakog segmenta i detalja koje je vezan za dotični istorijski fakat. Naša serija i film će biti samosvojna, autentična, narativna i metaforična umetnička dela koja su inspirisana navedenim herojskim istorijskim događajima. U kojima se zbiva drama naših junaka – od kojih neki jesu istorijske ličnosti, a najveći deo njih su plod autorske mašte.”

Radoš Bajić

U radu na scenariju ste sigurno “kopali” po istorijskim arhivima, do kojih dokumenata ste došli i šta ste našli u arhivima?

“Morali smo da kopamo. Da bi priču koju smo želeli da ispričamo smestili u to vreme i u kontekst tog događaja – morali smo detaljno i veoma precizno da istražimo sve istoriografski važne detalje. Da ne bi kroz našu priču afirmisali falsifikate. Da se to ne bi desilo u statusu glavnog konsultanta za istoriografiju pozvali smo na saradnju istoričara Miloša Timotijevića iz Čačka koji je autor mnogih studija i radova iz oblasti koju mi tretiramo u filmu i serij. On je odlično obavio posao. Nije nam ograničavao autorsko-umetničke slobode ali je reagovao u slučajevima kada smo mogli da stvorimo nedoumicu u odnosu na proverena istorijografska fakta. Na primer, za sve vreme trajanja Halijarda i akcije spašavanja pilota – od proleća do jeseni 1944 godine nikada se nije dogodilo da Nemci, kojih je bilo u Čačku i u Gornjem Milanovcu pokrenu kaznenu ekspediciju i sprovedu akciju ometanja evakuacije? Pitali smo se zašto? A kada je u pitanju strani faktor istorijski je nepobitno da su glavni egzekutori puštanja Srbije i JVuO na čelu sa đeneralom Mihailovićem niz vodu – bili Englezi… U tom sudbonosnom trenutku po srpski narod, za razliku od Amerikanaca– prosto je neverovatno koliki stepen licemerja, izdaje i bahatosti su pokazali Englezi.. I to će u filmu i seriji biti prepoznato.”

Većina američkih i britanskih pilota su umrli, ima živih svedoka i učesnika tih događaja u Pranjanima? Kakve su bile lične sudbine tih heroja Vašeg filma, mislim na obične ljude?

“Svakako, američki piloti i avijatičari će pored izmišljenih i istorijski autentičnih ličnosti biti vidno prisutni u našem projektu. Oni su u središtu priče. Među njima se ističe lik poručnika Edvarda Voša čija lična drama je jedna od središnih u filmu i seriji. On je izmišljeni lik i paradigma tih divnih i hrabrih mladića koji su igrom sudbine osetili plemenitost, dobročinstvo, ljubav i toplinu srpskog seljaka. Koji su ih hranili, čuvali – i na kraju, spasli im živote. Kada je američka strana u pitanju od stvarnih istorijskih ličnosti u našem projektu imamo lik Dordža Vujnoviča, Amerikanca srpskog porekla iz Picbruga koji je kao kapetan vojno obaveštajne agencije OSS koja je bila predhodnica CIA – iz baze u Fođi rukovodio operacijom „Halijard“. Tu je takođe još jedan Amerikanac naše krvi, kapetan Musulin koji je kao vođa američke misiji pri štabu Draže Mihailovića – koordinirao akcijom. Bio nam je plan koji je nažalost pandemija Covida 19 poremetila da ovog aprila odputujemo u SAD kako bi se sreli sa potomcima američkih pilota i sa njima razgovarali. Ostvarili smo kontakt i sa Fondacijom „Halijrad“ kojom rukovodi gospodin Džon Kapelo – sa željom da sarađujemo na ovom projektu. Realno, u okolnostima objektivnog zahlađivanja odnosa pogotovu nakon agresija NATO na Srbiju, naša serija i film su prilika da se svi podsetimo da smo sa SAD – najmoćnijom zemljom sveta u bliskoj prošlosti bili saveznici i veliki prijatelji.”

Priča o spasavanju savezničkih pilota u Pranjanima, sama po sebi je veliki izazov za svakog umetnika, ne samo filmskog režisera i glumca. Šta vas je definitivno nateralo da se prihvatite tog posla?

“To je velika tema. Ako posle „Sela gori“ i „Ravne Gore“ budem uspeo da snimim ovaj projekat i da sačuvam živu glavu – to će svakako biti kruna moje karijere. Što se tiče moje odluke – to nije išlo tako lako. Naime, posle „Ravne Gore“ i blaćenja, osporavanja, izliva besa i mržnje, posle neviđene torture i satanizacije kojoj sam bio izložen – zarekao sam se da se više nikada neću baviti temama koje zadiru u srpski istorijski kontekst. Međutim – nikad ne reci nikad. Spoznaje o tome koliki značaj je imala tv serija „Ravna Gora“ koja je otvorila novu stranicu u istoriji društvenih odnosa u našem društvu, kao i veliki broj priznanja, pokajničkih izvinjavanja i odricanja od uvreda kojima sam bio zapljusnut – uticale su na mene da promenim svoju odluku. Tome su doprinela dva bitne događaja. Prvi je moj odlazak u Wašington u leto 2018 godine, gde sam od američko-srpskog komiteta za obeležavanje isticanja srpske zastave na Beloj kući 1918 – bio pozvan da održim besedu. Za vreme tog događaja grupa uglednih Srba iz Amerike među kojima je bio i gospodin Obrad Kesić, vršila je pritisak na mene da nastavim rad na „Srpskoj trilogiji 1941-45“. Drugi momenat je što me je u istom periodu pozvao jedan ugledni i uspešni mladi čovek, koji je učestvovao u nekoliko američko-srpskih koprodukcija u Srbiji, čije ime po njegovoj želji neću obelodaniti – i predložio mi da u svojstvu scenariste i reditelja krenem da se bavim temom „Halijarda“ čiju realizaciju u skladu sa mogućnostima on želi da pomogne.”

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa…

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar