INTERVJU ŽELJKO MIRKOVIĆ: Nijedna nacija nema veći potencijal od svog naroda

INTERVJU ŽELJKO MIRKOVIĆ: Nijedna nacija nema veći potencijal od svog naroda


“Nedostaje nam vere u budućnost i nada da je moguće dostići visoke ciljeve. Postalo je popularno izaći s negativnim pričama. Čini se da je to najlakši način u međusobnoj komunikaciji. Izazova ima, nije lako, ali to ne sme da bude izgovor za odustajanje”, rekao je pre tačno pola godine reditelj Željko Mirković u svom prvom razgovoru za Ekspres. Koliko je verovao u svoje reči i koliko mu vere u budućnost ne manjka, postali smo svesni tek sada nakon prvog urađenog intervjua. Tek kada je sa američkog tla, upravo onog koji je glavno odredište Mirkovićevog filma, stigla potvrda da je film “Teslin narod” postao kandidat za Oskara za dugometražni dokumentarni film 2019. Stvarajući film koji govori o ljudima koji su menjali istoriju Amerike, nesvesno je i sam postao deo te priče. Njegovo ostvarenje je premijernim prikazivanjem u Njujorku, Los Anđelesu, Bostonu, kreiralo je sliku ondašnjih gledalaca o narodu o kom slabo znaju.

“Njujorška publika je vrlo specifična, kao što je specifična i publika u Los Anđelesu. Svaki grad u Americi je priča za sebe, međutim ono što je svima zajednički imenitelj jeste da su svi prepoznali film ne samo na tom osnovnom nivou kao priči o našem narodu i njegovim dostignućima već i kao film koji ima pet nivoa. Dok dođete do tog poslednjeg nivoa potrebno je strpljenje, da se sve slegne… Onda se otvara globalna priča. Drago mi je da mi je na premijeri u Los Anđelesu prišao Piter Bogdanovič i rekao da film liči na staru holivudsku školu, u kojoj se priča gradi korak po korak, stepen po stepen, da bi se došlo na kraju do poruke koju film nudi. ”

Na osnovu reakcija publike, smatrate li da je američka publika upoznata sa dostignućima naših ljudi u Americi?

“Ljudi su delimično ljudi poznavali priču o Tesli, Pupinu… Ali onda slede priče za koje priznaju da su prvi put čuli, ni ja koji sam radio na projektu nisam znao za sve. Međutim, ponosni su i na to što se ta priča nije odvijala samo u prošlosti, već se nastavila i danas. Igrom slučajeva ljudi našeg porekla nalaze se na vodećim pozicijama po američkim institucijama, fakultetima, stvaraju nove revolucije.”

Zeljko Mirković FEATURE-4

Da li baš u tim ljudima leži nastavak vaše priče?

” Napravili smo 10 epizoda koje su se emitovale i pravi se još 10. Međutim, ima toliko prostora. Film je pratio serijal, međutim bilo je jasno da film jednu strukturu, dok serijal donosi lične priče, ispovesti i upoznavanje sa njihovim dostignućima. Dok smo snimali film imao sam preko 70 sagovornika i svako od njih zaslužuje da njegova priča bude ekranizovana. Zbog svega toga bih voleo da se nastavi sa tom pričom. Takođe, postoji veliko intereseovanje i sa kandidaturom se budi dodatno proširilo, pre svega mislim na Kanadu i Australiju. Ponavljam postoji ogroman prostor i nadam se da će ovo biti samo pokretač jednog umrežavanja. Stalno govorim kako bi naš kvalitet trebalo da bude to što smo policentrični. Ne treba da se plašimo i žalimo što imamo ljude svuda po svetu, već treba to da iskoristimo. Trebalo bi da se umrežimo i iskoristimo taj potencijal. Nijedna nacija, nijedna država nemaju veći potencijal od svog naroda. Ako se to iskoristi na pravi način mogućnosti su ogromne. Pogledajte samo druge narode, Jevreji su to doveli do vrhunca.”

Rekli ste da su ljudi osećali ponos dok su gledali film, jel se on više budio kod građana u Srbiji ili onih koji žive u inostranstvu?

“Jednu stvar sam primetio a to je da građani Srbije imaju određenu dozu zadrške u pokazivanju tog stava jer se plaše da se to ne prepozna kao vrsta nacionalizma i da se ne protumači iz pogrešnog ugla. Stalno smo bili pod tim pritiscima pa se boje da njihova reakcija ne dobije negatinu konotaciju. Međutim, kada dođete u inostranstvo drugačije je. Posle projekcija su mi dolazile uplakane žene i govorile kako su kupile po tri, četri kopije filma, koje će pokazati komšijama da vide ko smo, da bi dale deci da nose u školu. Ljudi prepoznaju vrednost filma i budi im ponos i želju da se istraje u tom identitetu.”

Povezane vesti – “Teslin narod” kandidat za Oskara

Zbog čega stičete utisak da se ljudi iz Srbije plaše nacionalizma i da ga prepoznaju kao nešto negativno?

“Mislim da se na promociji kvaliteta i uspeha pojedinaca ne radi dovoljno. Kada počne da se radi na promociji ljudi ne znaju iz kog ugla da to čitaju. Da li taj ponos dolazi iz ugla nacionalizma, ili je propaganda… Nisu spremni. Nije se radilo na tome, ili ako se i radilo radilo se pogrešno. Svi smo ponosni na ljude koji su se dokazali u svetu poput Đokovića, Divca i kada njih pomenete tu nema nacionalizma, imate samo ponos. Isto tako treba da budemo ponosni i na druge koji su u nečemu uspeli i da takve modele ponudimo našoj deci i da u tom pravcu grade identitet i da ne moraju da se identifikuju sa osobama koje sreću na malim ekranima, već da idole traže u ljudima koji simbolišu prave vrednosti.”

Naše ljude cenimo tek kada dobijemo potvrdu iz inostranstva da nešto vrede…

“To vam je uvek tako. To je sudbina malih naroda ali i deo edukacije. Mislim da će se sa nekom dugoročnom edukacijom i investicijom u znanje to vremenom menjati, postajati normalno. Treba da nam postane normalno da se takmičimo na globalnom novou. Cilj treba da nam bude da u oblastima, biznisa, sporta, nauke dostižemo vrhunske rezultate i kada to postane normalna stvar, stvari će se promeniti. Nećemo čekati potvrdu sa strane da smo dobri u nečemu. Suština svega je u veri i istrajnosti”.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar