INTERVJU ZOE KIDA: Mladi danas muziku samo konzumiraju

INTERVJU ZOE KIDA: Mladi danas muziku samo konzumiraju


Možda se potpuno promenio koncept i doživljavaj muzike. Možda je sve drugačije. Autorski bend je specifična stvar, a ne može ni da se čuje mnogo takve muzike na radio-stanicama budući da su one formatirane i imaju zatvoren program
Ana, kad bi te pitali ko si ti i šta si, šta bi odgovorila?
“Ja sam rođena kao Ana Radonjić, a muzički krštena kao Zoe Kida, tekstopisac, pevačica grupe “Zemlja Gruva”, autor po vokaciji, inače profesor španskog jezika. Dizajner iz hobija. Ne volim kad se neko predstavlja kao ono što nije. Mnogo se razlikujem u privatnom životu i na sceni. Moja ličnost je mnogo kreativnija na sceni. Dosta je to podeljeno. Živim svakodnevnim životom, ne mogu da kažem da sam zvezda. Kada sam na sceni, imam potrebu da pokažem svoj svet na različite načine. Otuda bavljenje umetničkim dizajnom, kuvanjem i di-džejingom. Ima različitih stvari koje me interesuju.”

Ako je tvoj prvi poziv muzika, da li je izlet u ostale grane kriza ili si se pronašla u svemu?
“To je teško. Vrlo sam kritična prema ljudima koji su predaleko otišli i razgranali se. Ali se onda vratim na sebe i vidim da i ja to radim. To su ljudi koji imaju više interesovanja, žele da se okušaju u mnogo čemu, imaju potrebu da daju svoj pečat raznim oblastima. Ne smatram to krizom, nego svojim delom karaktera koji je gladan za novim stvarima. To ponekad onemogućava da se stvari isteraju do kraja i da budeš dostojan u jednom polju, ali život je zanimljiv i šaren. Neke stvari koje sam radila napustila sam kada sam shvatila da tamo nema mesta za mene.”

Od svega što radiš, šta najviše voliš?
“Najviše volim da pišem pesme i da pevam.”

A da li to donosi najviše novca?
“Ne mogu da kažem da išta donosi dosta novca, ali je to najunosnije i nešto po čemu me ljudi znaju. Mislim da ću se toga svakako držati, ali i sve ostale stvari me golicaju na svakodnevnom nivou. Imam potrebu da se bavim svim što sam pomenula, ali vreme mi ne ide naruku tako da ću morati za nešto da se odlučim.”

Ti si jedno vreme samo nastupala. Može li od toga da se živi?
“Kada razmišljam egzistencijalno, u Srbiji ne može od toga da se živi. Autorski bend je specifična stvar, a ne može ni da se čuje mnogo takve muzike na radio-stanicama budući da su one formatirane i imaju zatvoren program. To nam je godinama otežavajuća okolnost. Sve se svelo na borbu i lični momenat organizacije i planiranja. Spremamo novu pesmu, koja bi trebalo da izađe krajem maja. Vrlo je dinamična, živa i, naravno, ženska kao i sve ostale pesme „Zemlje Gruva”. Tu pesmu sam skoro napisala.”

Mediji ne izveštavaju često o vašim nastupima. Zašto?
“Mislim da mediji nisu dovoljno intrigirani tom scenom. Ne piše se dovoljno o bendovima, možda nema interesovanja za to, možda se sve promenilo. Ja tu dajem prostora novim generacijama. Možda se potpuno promenio koncept i doživljavaj muzike. Možda je sve drugačije. Gledam iz perspektive tridesetogodišnjakinje, ali mlađi ljudi tu muziku brže percipiraju i konzumiraju. Drugačije se muzika shvata. Možda nema dovoljno interesovanja da se prate izvođači. Jednostavno se muzika samo sluša. Zbog toga možda nema interesovanja.”

Na osnovu tvog iskustva na nastupima, šta mladi najviše slušaju? Koja je njihova muzika? Imaju li idole?
“Ne znam šta oni slušaju. Izgubila sam kontakt s tim. Ponekad uključim „Aj di-džej videos” da vidim šta se dešava na toj sceni.”

Vas tamo nema?
“Nas tamo nema. Vidim da su tamo razni ljudi. Ima i starijih izvođača koji su nekada bili na alternativnoj sceni, ali su se prešaltali da bi se bolje prodali, da bi došli do mlade publike. Šta mlađa publika sluša, nemam ideju. Mislim da se oni i ne osvrću toliko. Mislim da nema istih postavki kao ranije, kao što smo mi imali idole, čitali knjige, gledali ka Zapadu… Mislim da se sve to gleda kroz perspektivu profita i što više pregleda, jer je to jedino bitno. Pratioci, pregledi, to je jedino što se kotira. Mislim da je tu o kvalitetu suvišno raspravljati. Kvaliteta nema, izuzev pojedinaca. Ne želim da generalizujem. Naravno da ima dobrih izvođača i dobrih pesama, ali mogu da se nabroje na prste.”

 

Kada bi se desilo da ti svi planovi i ideje propadnu, da li bi se bavila narodnjacima?
“Ne, nikada. Pre bih se zaposlila u nekoj kancelariji i radila od devet to pet. Možda bih pisala pesme za narodnjake, ali ne bih pevala. Mislim da je to okej pod nekim drugim pseudonimom.”

Otkud toliki otpor prema toj muzici?
“To nije moje prirodno okruženje. To nije moj mentalni sklop. Ja ne mogu da izgovaram te tekstove. Ne mogu da stojim iza tih tekstova. Samim tim, ja nisam to. Ne mogu da pevam nešto u šta ne verujem. Ali volim u kafani da slušam Tozovca, starogradske pesme, Silvanu Armenulić, Zvonka Bogdana… Ima tu mnogo fantastičnih pevača na koje sam vrlo ponosna.”

Ovde se sluša hrvatski pop, a mnogi u Hrvatskoj slušaju baš narodnjake. Kako to objašnjavaš?
“Mislim da i Hrvati i Srbi imaju zajednički muzički ukus, samo što se u Hrvatskoj neke stvari ne praštaju, a u Srbiji je sve dozvoljeno. Hrvati se i te kako opuste kada čuju naše pevače. To je nešto što oni sebi ne bi dozvolili kod kuće i nešto što njihovi pevači ne bi pevali, zato se opuste kada dođu u Srbiju, gde je to dozvoljeno. To je sličan mentalni sklop i mentalitet. Hrvati su kalendarski navijači, pa pošto kod kuće ne mogu da divljaju, odu preko pa divljaju. Tako dođu ovde u noćne klubove i tu slušaju narodnjake. Nisu oni usamljen slučaj. Tu su i Slovenci, Makedonci… Svi koji dođu u Srbiju, prvo idu na splavove. U Srbiji svi imaju osećaj kao kad roditelji odu od kuće pa ti ostaneš sam s prijateljima. Jer ovde je sve dozvoljeno, sve prolazi i sve se prašta. Mnogo manje cenzure je u Srbiji nego u okruženju. Ovde su svi dobrodošli. Ovde je najbolja zabava i svi znaju da je tako. To je način na koji komuniciramo sa spoljašnjim svetom.”

Koja knjiga koja je na tebe ostavila poseban utisak pa bi je preporučila?
“Knjiga kojoj se vraćam je „Kako smo propevali”. To je knjiga koju bih preporučila mlađoj generaciji. Da se upoznaju sa stvaraocima koji su oformili muzičku istoriju Srbije i regiona, sa onima koji su nešto ostavili nama u amanet, a na osnovu čega mi stvaramo i dalje. To je sjajna i duhovito napisana knjiga koja ima osvrt i na političku situaciju i društvene okolnosti.”

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar