“JA SAM SENKA SENKE”: Marina Cvetajeva – pesnikinja koja je živela i umrla tragično

“JA SAM SENKA SENKE”: Marina Cvetajeva – pesnikinja koja je živela i umrla tragično


“Trošnost, u kojoj dogorevam
Sa ćutanjem posmatraš kletim
Ti si – kamenit, a ja pevam.
Ti si – spomenik, a ja letim.

I najlepši je maj procvali –
Ništavan pred večnošću svakom.

Al ja sam ptica – i ne žali
Što podležem zakonu lakom”

Marina Ivanovna Cvetajeva je bila ruska i sovjetska lirska pesnikinja i spisateljica. Vešto je kombinovala teme ženske seksualnosti i emocija, prožimala je stihove simbolizmom i dubokim zapažanjima, onim u kojima se ogleda sva komplikovanost i slojevitost života i melanholije – one teške, zamorne, ali istovremeno neodoljivoj.

Rođena je u čuvenoj aristokratskoj porodici. Njen otac je bio ugledni profesor Moskovskog univerziteta, poznati klasični filolog i istoričar umetnosti, osnivač Muzeja lepih umetnosti, a majka pijanistkinja nemačko-poljskog porekla.

 

Sa 16 godina, 1908. Cvetajeva je upisala istoriju književnosti na Sorboni. Za to vreme, u ruskoj poeziji dogodila se velika revolucionarna promena – cvetanje ruskog simboličkog pokreta koji je trebalo da oboji većinu njenih kasnijih dela. Nije teorija bila ta koja ju je privukla, već poezija i gravitacija koje su stvorili pisci poput Andreja Belija i Aleksandra Bloka. Prvu zbirku pesama “Večernji album” samostalno je objavila 1910. godine. Bila je dobro prihvaćena, iako je smatrano da je njena rana poezija bila nepristojna u poređenju s njenim kasnijim radom. Privukla je pažnju pesnika i kritičara Maksimilijana Vološina, koji joj je ubrzo postao prijatelj i mentor.

Marina Cvetajeva

Cvetajeva je bežala od buržoaskog života, ne sluteći da će jednog dana završiti u bedi. Budućeg supruga carskog višeg oficira Sergeja Efrona, upoznala je u poznatom utočištu za pesnike u Pavla Visini.

Ubrzo su se venčali, ali Cvetajeva nikada nije nalazila sreću u braku. Imala je brojne afere i platonske ljubavi, a jedna od njenih najvećih ljubavi bila je pesnikinja Sofija Parnok. Dve žene su se duboko zaljubile, a veza je uticala na pisanje obe pesnikinje. Cvetajeva se bavi dvosmislenom i burnom prirodom ove veze u ciklusu pesama “Devojka, a ponekad pogreška”.

Nakon što se Efron, sa kojim je tad imala dvoje dece, priključio Beloj armiji, Marina se vratila u Moskvu, gde je kako bi preživela obavljala sve poslove do kojih je mogla doći.

Pisala je o Oktobarskoj revoluciji 1917. i moskovskoj gladi koja je usledila. U pokušaju da spasi ćerku Irinu, 1919. godine je smestila u državno sirotište, gde je umrla od gladi.

Između 1917. i 1922. napisala je epski stihovni ciklus “Lebedinyi stan” o građanskom ratu, slaveći one koji su se borili protiv komunista. Ciklus pesama u stilu dnevnika počinje na dan abdikacije cara Nikolaja II u martu 1917, a završava krajem 1920. godine, kada je antikomunistička bela armija konačno poražena. Naslov “labudovi” odnosi se na dobrovoljce u Beloj armiji, u kojima se njen muž borio kao oficir. Godine 1922. objavila je dugačku pro-imperijalnu stihovnu bajku “Car-devica”.

Cvetajeva je nakon toga započela strasnu vezu s Konstantinom Rodžievičem, bivšim vojnim oficirom, vezu koja je postala široko poznata u svim krugovima emigranata. Efron je bio slomljen. Njen raskid sa Rodžievičem 1923. godine bio je inspiracija za njenu “Pjesmu o kraju” i “Pesmu o planini”.

Otprilike u isto vreme, Cvetajeva je započela prepisku sa pesnikom Rajnerom Marijom Rilkeom i romanopiscem Borisom Pasternakom. Cvetajeva i Pasternak nisu se upoznali skoro dvadeset godina, ali su nastavili prijateljstvo sve dok se Cvetajeva nije vratila u Rusiju.

Nakon 1923. živela je sa porodicom u sve većem siromaštvu u Parizu, Berlinu i Pragu, pre nego što se vratila u Moskvu 1939. godine. Njen suprug Sergej Efron i ćerka Ariadna Efron uhapšeni su pod optužbom za špijunažu 1941. godine. Efron je pogubljen, a Cvetajeva je počinila samoubistvo 1941. godine.

Cvetajeva sa porodicom

Cvetajeva sa porodicom

Slučajni “akter” njenog samoubistva, bio je upravo Pasternak. Pomagao joj je oko pakovanja i dok je konopcem vezivao kofer, kroz šalu je prokomentarisao kako je uže toliko jako da “kad bi čovek hteo, mogao bi njime da se obesi”. Kada je saznao da se Cvetajeva obesila baš pomoću tog užeta, dugo sebi nije mogao da oprosti nepromišljenu šalu.

Njeni stihovi nisu bili poželjni u Sovjetskom Savezu, te je, kada je izvršila samoubistvo bila gotovo zaboravljena. Na sahrani nije bilo nikog, a ne zna se čak ni gde je sahranjena.

 

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar