Roman koji je proglašen knjigom decenije u Norveškoj prati život Maksa Hansena, koji je kao tinejdžer s porodicom emigrirao iz Norveške u Ameriku, zemlju koja ga istovremeno i privlači i odbija. Maks odrasta između dve kulture, pokušavajući da razume gde pripada. Svet mu se menja kad upozna Mordekaja, glumca u usponu, i Mišu, umetnicu koja postaje njegova velika ljubav. S njima otkriva alternativni Njujork i kreće u potragu za stricem, veteranom Vijetnamskog rata.
Harstad čitaoce vodi od norveških obala preko američkih predgrađa do vijetnamskih šuma, gradeći monumentalno delo koje je istovremeno coming-of-age roman, nepatetična a nežna priča o ljubavi i prijateljstvu, omaž filmu, džezu, pozorištu i umetnosti uopšte, studija o nostalgiji i pripadanju, kao i hronika kulturnih i političkih previranja u drugoj polovini 20. veka.
"Maks, Miša & ofanziva Tet“ izvanredan je roman o umetnosti kao obliku otpora, o taktici vijetnamske gerile u svakodnevnom životu, o onima koji su bili u ratu i onima koji su protiv rata protestovali, o odrastanju s roditeljima komunistima i odrastanju uopšte, o hiperrealističnim slikama i devojkama koje liče na Šeli Duval, o suncu na Fajer Ajlandu i jednoj vrlo traženoj kopiji "Apokalipse danas“. Više od svega, ovo je roman o pitanju koje pre ili kasnije postavi svako ko je napustio dom: koliko dugo možeš izbivati pre nego što bude prekasno da se vratiš?
Norveški Dagbladet navodi da je "Maks, Miša & ofanziva Tet“ "epski roman o ljubavi, emigraciji, ratu i umetnosti“ u kom Harstad "oživljava najkompleksnije teme s književnom lakoćom, rečitošću i originalnošću“, dok nemački Berliner cajtung (Berliner Zeitung) ističe da je reč o delu koje "obrađuje toliko tema, ima tako velike ambicije i koristi toliko referenci iz umetnosti, pozorišta, književnosti i filma“ i sve to čini "bez greške“.
Pisac Miljenko Jergović roman naziva "savršenom džez improvizacijom od skoro hiljadu strana evropskog romana o Americi“ i ističe da "roman koji vam pruža mogućnost da čujete kišu iz riblje perspektive zavređuje dugo sporo čitanje“.
Na književnu scenu stupio je 2001. godine knjigom "Nadalje ćeš samo stariti“, a godinu dana kasnije objavio je zbirku priča "Hitna pomoć“, koja je naišla na odličan prijem kod čitalaca i kritike. Prema njegovom prvom romanu "Buzz Aldrin, hvor ble det av deg i alt milderet?“ (2005) snimljena je norveška TV serija, a pozorišne adaptacije tog romana izvođene su u Holandiji, Belgiji i Velikoj Britaniji. Harstad je takođe pisao i drame, a 2009. bio je rezidentni dramaturg u Narodnom pozorištu u Oslu. Roman "Maks, Miša & ofanziva Tet“ (2015) proglašen je knjigom decenije u Norveškoj, a njegov holandski prevod osvojio je "Europese Literatuurprijs“ 2018. godine.
