KAKO JE DIOR PROSLAVIO DALIJA: Prvo je bio galerista, pa tek onda modni kreator

KAKO JE DIOR PROSLAVIO DALIJA: Prvo je bio galerista, pa tek onda modni kreator


U Parizu 1920-ih godina bilo je potpuno déclassé otvoriti umetničku galeriju. Međutim, francuske aristokrate Maurice i Madeleine Dior dozvolili su svom 23-godišnjem sina Kristijanu, da otvori svoj umetnički prostor. I to uprkos njihovim strahovima da će se pretvoriti u “potkupljivog trgovca”. Dali su mu svoj blagoslov i finansijsku podršku, ali su mu zabranili da koristi porodično ime, piše Artsy.

Dior je ipak pronašao zaobilazno rješenje i udružio se sa svojim prijateljem Jacques Bonjeanom, koji je pristao da galerija, na broju 34 Rue la Boétie u osmom pariškom krugu, nosi njegovo ime. Diorova i Bonjeanova galerija otvorena je 1928. i vrlo brzo su posedovali poduži spisak važnih umetnika i klijenata, a ubrzo im se priključio i tada mladi pesnik Pierre Colle.

U trenutku kada je Galerija Jackues Bonjean otvorena, tačno četiri godine nakon što je Andre Breton objavio svoj nadrealistički manifest, ovaj pokret je bio u punom zamahu. Fovizam i kubizam bili su prisutni još od prve decenije veka, a slikari su i dalje koristili tehnike tih pokreta kako bi “gurali” svoja dela ka apstrakciji. Godine 1929. i 1930., Bonjean, Colle i Dior su bili domaćini niza izložbi na kojima su se pojavljivali umetnici koji su pripadali tim pravcima avangardne evropske umetnosti, uključujući Raoul Dufi, Mak Ernst, Giorgio de Chirico, Mak Jacob i Pavel Tchelitchev.

foto: Shutterstock

foto: Shutterstock

Dior je takođe omogućio slikarki Leonori Fini njenu prvu izložbu. Pišući o izložbi savremenih nemačkih slikara iz 1931. u Galeriji Jackues Bonjean, kritičar je čak spomenuo i Diorovo u kontekstu galerije – najverovatnije na veliku sramotu njegove majke.

U martu 1931. Colle je napustio galeriju sa Bonjeanom i Diorom kako bi otvorio svoj istoimeni prostor niz ulicu na Rue Cambaceres. I porodica Bonjean i Dior već su trpele ekonomske posledice kraha njujorške depresije koja se desila 1929. godine i čije posledice su se vrlo brzo osetile u čitavoj Evropi . Pre nego što su sudski izvršitelji stigli u dom Dior kako bi oduzeli imovinu porodice, Christian Dior je uspeo da premesti umetničke i dizajnerske predmete u svoju galeriju.

Upornost sećanja Dali

Galerija Bonjean brzo je zatvorena iz finansijskih razloga, međutim uprkos teškoćama Dior se udružio sa Colle. Upravo sa njim Dior je kao direktor galerije napravio najuzbudljivije projekte. Par je predstavio jednu od ranih samostalnih izložbi Aleksandra Kaldera 1931. i prvu i jedinu samostalnu izložbu Alberta Giacomettija u Parizu sledeće godine. U junu 1931. Colle i Dior predstavili su remek-delo Salvadora Dalija, “Upornost sećanja” (La persistencia de la memoria, 1931), kao deo veće samostalne izložbe posvećene španskom provokatoru. Jedno od najčuvenijih Dalijevih delo tada je kupio Julien Levi, koji će uskoro postati glavni njujorški galerista, i to za svega 250 dolara (slika se trenutno nalazi u njujorškom Muzeju moderne umetnosti).

U galeriji Pierre Colle izloženo je još 15 Dalijevih platna, sedam pastela i jedna bakarna skulpturu. Galeristi su ubedili Levija da predstavi umetnika u Njujorku, da bi dve godine kasnije Levi postavio je Dalijevu prvu američku izložbu.

foto: Shutterstock

foto: Shutterstock

Godine 1933. u galeriji  je predstavljeno i drugo Dalijevo remekdelo: skulptura Retrospektivna poprsja žene (1933). Čudna skulptura sadržala je i dugački baget koji se spušta u žensko poprsje, a ljuska kukuruza bila je obmotana oko ženskog vrata. Prema legendi, originalni baget sa skulpture na otvaranju izložbe pojeo pas Pabla Pikasa.

Dior je družeći se sa umetnicima i izlažući nnjihova dela očigledno doveo do savršenstva svoj ukus, ali mu ekonomske mogućnosti nisu dozvolole da više istražuje umjetnost. Dior i Colle su 1933. ostali bez novca i zatvorili galeriju. Colle ipak nastvalja da radi kao galerista, da bi već 1939. godine u okviru velike izložbe “Meksiko” predstavio i dela Fride Kahlo i to svega nekoliko meseci pre izbijanja Drugog svetskog rata.

S druge strane, Diorova karijera na umetničkom tržištu je završena. On ipak nikada nije zaboravio koliko je taj period bio važan za njega, zbog čega je samo deceniju pre nego što je špredstavio svoju prvu modnu kolekciju napisao: “U toj raznovrsnoj duhovnoj klimi, ne samo da sam formirao svoje ukuse, već sam stvorio i jaka prijateljstva koja su dala i koja će nastaviti da daju oblik i značenje mom životu.”

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar