Posetili smo Kemnic

Od "GRADA DIMNJAKA“ do prestonice kulture 2025. (FOTO, VIDEO)

Kemnic ne spada u popularnija mesta Nemačke, ali verujemo da će posle 2025. godine to postati. Mi smo već obišli ovaj grad i evo šta smo sve videli...

Ne poseduje katedralu poput one u Kelnu niti dvorac nalik Nojšvanštajnu u bavarskim Alpima. Nije otmen kao Baden-Baden niti šarmantan kao Libek. Kemnic nudi sasvim drugačija iskustva.

To je treći po veličini grad Saksonije, koji je u vreme industrijalizacije bio jedan od najjačih industrijskih centara Nemačke. Zato ćete u tom gradu moći da vidite kako izgledaju fabrike u kojima su se nekada pravili delovi za parnu lokomotivu, za prve automobile, ali i čuvene mašine za kucanje, tkanje...

Videćete i kako su danas te građevine iskorišćene za galerije, hostele, restorane, kulturne centre. A gde su fabrike tu su i fabrikanti i njihove raskošne vile u kojima se i danas živi.

Ali, hajde da krenemo redom, onako kako bi to i precizni Nemci uradili ‒ izvolite 10 razloga zašto treba posetiti Kemnic, grad koji će 2025. biti Evropska prestonica kulture koju smo mi, ekskluzivno, posetili već ovog proleća.

Kemnic, Karl Marks — *Izvor: Shutterstock / Andreas Vogel*

Glava Karla Marksa

Najpoznatija znamenitost Kemnica je takozvani Nišel.

Reč je o glavi Karla Marksa, kolosu od gotovo osam metara i 40 tona. Nekada kulisa za socijalističke proslave, danas je to jedan od onih spomenika u Evropi koje turisti najviše fotografišu.

Bronzana skulptura u stilu socijalističkog realizma izlivena je u delovima u Lenjingradu, prema ideji sovjetskog vajara Lava Karbelja.

Vila porodice Eše

Ovaj arhitektonski spomenik spada u evropske dragulje koji se brižno čuvaju, s obzirom na to da je reč o projektu čuvenog Henrija van de Vilda iz 1903. godine.

Vila je sagrađena za porodicu proizvođača tekstila iz Kemnica, a osim same građevine i njena unutrašnjost je autentična.

Vrata, prozori, lampe, tepisi, nameštaj, porcelan, biblioteka svedoče ne samo o bogatstvu industrijalaca, već i o jednoj epohi i o umetnosti čuvenog belgijskog arhitekte.

Guncenhauzer muzej

Jedan od najvažnijih muzeja umetnosti sa fokusom na modernizam dvadesetih godina prošlog veka, čiji fundus sadrži više od 2400 dela nemačke umetnosti.

Ljubitelji Ota Diksa će naročito uživati s obzirom na to da muzej sadrži 290 slika, akvarela, crteža i grafika ovog umetnika.

Industrijski muzej

U autentičnoj fabričkoj zgradi, sagrađenoj pre više od 100 godina, nalazi se muzej koji svedoči o počecima saksonske industrijske istorije.

Tu ćete videti kako su nekada izgledale mašine za proizvodnju tekstila, čarapa, mašina za kucanje, legendarna nemačka vozila, ali i dalje funkcionalne jednocilindrične parne mašine iz 1896. godine.

Videćete kako su se mašine pravile nekada, ali i kako ih roboti proizvode danas.

Klub bioskop "Zigmar“

Jedinstveno bioskopsko iskustvo doživećete u zgradi koja je zaštićena kao kulturni spomenik s obzirom na to da je u stilu „art nuvo“.

Udobno sedite u stolicu koja se okreće i uživajte u samom bioskopu, a potom i u brižljivo odabranoj selekciji nemačkih i međunarodnih filmova koji nikako ne spadaju u mejnstrim repertoar modernih bioskopa.

Muzej železnice na otvorenom

Postoji mnogo železničkih muzeja u Evropi, ali ova postavka u Kemnicu je jedinstvena zato što je reč o najvećem i još uvek funkcionalnom depou parnih lokomotiva.

Živa istorija železnice prostire se na oko 26 hektara. Tu ćete videti 50 lokomotiva iz različitih epoha, kao i istorijske građevine i u svetu jedinstvene sisteme odvoda kablova.

Kasberg distrikt

Nikako ne treba propustiti šetnju kroz jedan od najvećih arhitektonskih spomenika secesije u Evropi.

U Kasbergu ćete videti vile nekadašnjih industrijalaca ukrašene neverovatnim fasadama, uključujući i dom dizajnerke Marijane Brant.

Reč je o čuvenoj umetnici Bauhausa, koja je rođena u ovom mirnom kvartu punom zelenila, jer su vlasnici fabrika želeli da zaštite svoja pluća u „Gradu dimnjaka“ kako su tada govorili za Kemnic.

Teatarplac

Reč je o muzeju koji čuva oko 70.000 predmeta iz perioda od 4. do 21. veka, uključujući važne zbirke dela Karla Šmita Rotlufa, jednog od glavnih predstavnika ekspresionizma, grafike Lajonela Fajningera, kao i Volfganga Matojera.

Ovaj hram umetnosti sadrži i više od 200 skulptura francuskih vajara kao što su Roden i Dega, kao i radove Direra, ali i više od 1200 litografija Onorea Domijea.

Gradski bazen

U vreme kada je izgrađen bazen u Kemnicu bio je jedan od najvećih i najmodernijih zatvorenih bazena u Evropi.

Uz podršku arhitekte iz Kemnica Frica Vebera, direktor gradskog planiranja Fred Oto projektovao je funkcionalnu zgradu 1925. godine.

Gradski bazen danas je izvanredan primer moderne banjske arhitekture i jedna je od najupečatljivijih zgrada u Kemnicu.

Muzej automobila

Bez obzira na to što vam, možda, automobili nisu pasija, ovaj muzej obavezno posetite! Nalazi se na 40 minuta vožnje od Kemnica, u mestu Cvikau gde je svojevremeno pisac Karl Maj bio u zatvoru.

"August Horh muzeum Cvikau“ otvoren je 2004. godine, pokriva istoriju automobilske industrije od vremena pre Drugog svetskog rata do takozvanog Hladnog rata.

Tu ćete videti kako je počeo da se pravi "audi“, ali i "trabant“, a svi neodoljivi eksponati smešteni na 6500 kvadratnih metara, u zgradi bivše fabrike u kojoj je August Horh osnovao "Audi Automobilverke GmbH“ 1910. godine.